• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ĐOLE, PLAKALI SMO TAMO GDE SI NAM SVE OTKRIO: Prvi "Vasa" bez Balaševića - ja nisam smeo da ga pustim!

Autor Milutin Vujičić

Nisam stigao da upoznam Đoleta, ali tešim se - svi smo mi njega poznavali. Kao što je i on znao sve o nama.

 djordje balasevic umro preminuo novi sad pomen pesme Izvor: MONDO/Stefan Stojanović/ATA images/Antonio Ahel

Đorđe Balašević se u svaku pesmu utkao, opisao nam do detalja svoj život, objasnio nam naš, otkrio sve što je trebalo i nije trebalo da znamo i o sebi i o njemu - bez ikakvog ustručavanja i samocenzure.

U pola noći kada te probude znaš da mu je hronična upala zgloba suvenir na stražarske dane, da je 24 dinara dužan kod mlinara, zašto ne prolazi ulicom Dositejevom, a da onaj njegov drugar Milutin sedi u drugoj klupi do vrata, ima klinca od četiri i po - i uči ga da peca.

I nisam jedini koji nije stigao da prozbori sa njim, čak ni da mu kaže jedno "hvala", ali baš zbog toga što smo svi mi njega "poznavali" - zato je novosadski Trg slobode bio pun "njegovih ljudi".

Možda će vas zanimati

Spontano su u petak uveče okupili njegovi sugrađani, samo nekoliko sati nakon što je čitav region pogodila vest da je Đorđe Balašević preminuo, pa su upaljenim svećama, ružama i ponekim pismom želeli da se oproste od princa Novog Sada.

Zbog njegovih pesama mnogi su se i zaljubili u grad na Dunavu, čak i pre nego što su prvi put kročili u njega, a onima koji žive u njemu dodao je "saundtrek" za svaki šor kojim prođu.

Kraj spomenika Svetozaru Miletiću, gde su se Novosađani i svi oni koji se tako osećaju okupljali da slušaju Balaševićeve životne priče i lekcije ispričane notama, pa i anegdote kojima je znao da "otkravi" publiku na koncertima, sada je vladala potpuno drugačija atmosfera.

Potpuna tišina u mraku kojim dominira miris vrelog voska.

Okupili su se ljudi svih generacija, od najmlađih koje su učili kako se pali sveća, tinejdžera koji su tek otkrili njegovu "Provincijalku", pa sve do najstarijih koje je već stotinu puta uspeo da rasplače stihovima koji su opisivali i njihove patnje i teskobe.

Niko nije imao hrabrosti da "otvori" repertoar, odluči koja će prva od stotine pesama dobiti prednost i odjekivati sa Trga sve do jednog gospodina koji je sa telefona pustio "Vasu Ladačkog".

Stajao je mirno, kao vojnik, videlo se da je to ona "njegova".

I svakog je druga pesma pogodila, kod svakoga postoji bar jedan stih kojim je Balašević uspeo da ga "pecne" i natera ga da proguta knedlu, pa nema ko to nije učinio u trenutku kada su sa ozvučenja počeli da dopiru prvi taktovi "Kad odem...".

Potpuni muk, spuštene glave, uzlupano srce i jedan pas koji je lajao, valjda da nas podseti da je sve ono što je Balašević pričao zaista i tako. Ima u onoj jednoj pesmi...

Ne pitaj me, što na kraju,
Svi kerovi za mnom laju,
Ne pitaj me nikad, zašto lutam.

Bilo je i krupnih suza na licu koje su klizile u maske, o kojima je možda i nepristojno sada govoriti iako ih niko nije ni pokušao sakriti, ali kada je počela "Ćaletova", uz taktove dlanovima, čulo se i jedno-dva "opa" i "fiju", samo da podseti da se za Balaševićem može tugovati i nasmejan.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati...

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 35

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Roki

Da je kojim slucajem Oliver Dragojevic rekao na koncertu u Beogradu ovako nesto posledice po njega u Hrvatskoj bi bile brutalne.Diskretno slihtanje je u redu ,to je sou biznis,ali mu ovo nije trebalo.

Marko

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Не умем с речима. Можда једва мало и баш кад ме нешто горко инспирише, натера... Ово је кратких пар реченица на вест о једном одласку, прераном, тихом. Несвесних. Његове несреће су бивале и наше. И ова на крају. Свих нас. А ми, ко смо то ми? Свако ће се већ сврстати. Препознати. Ових неколико реченица је настало без упутстава. И нису задужење. Ни посао. Писао је лагано, мирно. Тако је и говорио и певао. О коме, о људима, о љубавима најчешће, и једној посебно(ј), али и о прегаженим и пониженим, повређеним, о догађајима, о датумима, о пределима, разним, често о равници, изблиза, њу је највише познавао. Неретко мелахонично. И јасно је увиђао све безобзирне начине разарања. И оглашавао се о њима. Храбро. А није био обавезан. Није морао. Рекли би, неки, није ни требао. Он је то осећао друкчије. Правила и изузетке. Покушавали су да га спрече, обуздају... Нису били малобројни, али нису успели да одовоље тражењима. Оптужбе, разне... Причаће ти једном свашта... А онда, жале. И исправљају. И ту су тешкоће. Немају га ни у архивама а да то нису... Незгодан је то усуд. Посвуд промашена врста. И одабрали су тренутак. Он, вероватно би рекао још... силни мишеви у боци, јавиће се ко сведоци... А био је деценијама, путоказ, крик, тишина нема... и свугде у мом свему. Био је свуда код куће. И у свакој кући где је слушан, био је домаћи. Уз његове надахнуте речи се рађало, одрастало, радовало и туговало. И одлазило, трајно. А можда је знао да сањамо васкрсење, једну силуету плаху. И да је он тамо био... у нашем даху. Не треба ово много објашњавати. Коме је јасно, сувишне су речи образложења. И имамо свој унутрашњи избор, лични, оног што је отпевао, где смо се нашли, где су нам мислих и ових сати, на њега, на нас... на опеване животе. За оне друге, вероватно они то не могу разумети. И у реду је то. Два противна света. И нека им остане заувек странац. А да су само мало пажљивије ослушкивали, не би сад морали да се куну у претпоставке... Но добро, судбина је то. Вероватно ништа није потпуно случајно. Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Београд, 19.02.2021., 23.21

Zvezda IDEA Zauvek

@Marko Ne talasaj.

TV LICA

djordje balasevic umro preminuo novi sad pomen pesme

SERIJE