Za nastup sjajnog kanadskog kantautora tražilo se na stotine karata više od predviđenog broja, pa je Arena bila ispunjena do poslednjeg nivoa.
Za nastup sjajnog kanadskog kantautora tražilo se na stotine karata više od predviđenog broja, pa je Arena bila ispunjena do poslednjeg nivoa.
Leonard Koen (74) i dalje raspolaže onim glasom, koji ga je učinio prepoznatljivim za generacije koje su zajedno sa odraslom decom došle na njegov koncert.
Počeo je pesmom "Dance me to the end of love", nastavio sa "The future", "Ain’t no cure for love", "Bird on the wire"…
Ako ste Koena slušali samo na snimcima, zatvorenih očiju prepoznajete glas koji bi mogao da "postroji" Džoa Kokera, Nika Kejva, Frankenštajna i grofa Drakulu. Ali, ako otvorite oči, vidite krhkog, izboranog i zaista starog čoveka, čije oči skriva crni šesir. Neverovatnu energiju ovaj velikan će vam, osim glasom, pokazati samom pojavom, ali i hitrim skokovima po bini, osmehom…
Taj glas uspeo je da "postroji" i publiku, koja ga je obasipala aplauzom, ali i respektom na visini strahopoštovanja. Još se od Morikonea u Areni nije dogodilo da na samom početku koncerta, ljudi iz okolnih redova reaguje na prvo šuškanje mrštenjem i ozbiljnim "pssst"!
Publika u potpunom transu čula je i "Miracle", ali i pesmu koja je, posebno ove večeri, bila posvećena Beogradu.
"Za sve hrabre stanovnike ovog neverovatnog grada", rekao je Koen, i otpevao emotivnu "Anthem" – "u svemu postoje pukotine, kroz koje svetlost ulazi"…
Koen je bio praćen i virtuoznim bendom, od klarinetiste/saksofoniste, pa sve do pratećih vokala, sjajnih pevačica koje povremeno prave i akrobatske zvezde po bini!
Nakon pauze, koncert je nastavljen pesmama "Boogie street", "Hallelujah", "Sisters of mercy", i drugim.
Fantastični Koen dao je Beogradu sve što je želeo da čuje, plus još nekoliko pesama na bis.
Iako neupućenima njegove pesme na prvo slušanje zvuče kao "uspavanke", "pomalo deprimirajuće", niko iz Arene nije izašao bez snenog osmeha na licu. Stariji, jer su čuli taj glas koji je obeležio decenije, a mlađi, jer su verovatno po prvi put u životu prisustvovali ovakvom koncertu.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
Leonard Koen (74) i dalje raspolaže onim glasom, koji ga je učinio prepoznatljivim za generacije koje su zajedno sa odraslom decom došle na njegov koncert.
Počeo je pesmom "Dance me to the end of love", nastavio sa "The future", "Ain’t no cure for love", "Bird on the wire"…
Ako ste Koena slušali samo na snimcima, zatvorenih očiju prepoznajete glas koji bi mogao da "postroji" Džoa Kokera, Nika Kejva, Frankenštajna i grofa Drakulu. Ali, ako otvorite oči, vidite krhkog, izboranog i zaista starog čoveka, čije oči skriva crni šesir. Neverovatnu energiju ovaj velikan će vam, osim glasom, pokazati samom pojavom, ali i hitrim skokovima po bini, osmehom…
Taj glas uspeo je da "postroji" i publiku, koja ga je obasipala aplauzom, ali i respektom na visini strahopoštovanja. Još se od Morikonea u Areni nije dogodilo da na samom početku koncerta, ljudi iz okolnih redova reaguje na prvo šuškanje mrštenjem i ozbiljnim "pssst"!
Publika u potpunom transu čula je i "Miracle", ali i pesmu koja je, posebno ove večeri, bila posvećena Beogradu.
"Za sve hrabre stanovnike ovog neverovatnog grada", rekao je Koen, i otpevao emotivnu "Anthem" – "u svemu postoje pukotine, kroz koje svetlost ulazi"…
Koen je bio praćen i virtuoznim bendom, od klarinetiste/saksofoniste, pa sve do pratećih vokala, sjajnih pevačica koje povremeno prave i akrobatske zvezde po bini!
Nakon pauze, koncert je nastavljen pesmama "Boogie street", "Hallelujah", "Sisters of mercy", i drugim.
Fantastični Koen dao je Beogradu sve što je želeo da čuje, plus još nekoliko pesama na bis.
Iako neupućenima njegove pesme na prvo slušanje zvuče kao "uspavanke", "pomalo deprimirajuće", niko iz Arene nije izašao bez snenog osmeha na licu. Stariji, jer su čuli taj glas koji je obeležio decenije, a mlađi, jer su verovatno po prvi put u životu prisustvovali ovakvom koncertu.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
