Nemački tehno velikan nastupa 20. septembra u Tuzli, a za MONDO otkriva kako je ipak odabrao da ne bude DJ, već producent inspirisan živim nastupima.
U moru dobrih – on je među najboljima. U moru sličnih, on se i te kako ističe. U nedelju, 20. septembra, zajedno sa Jorisom Vornom nastupa u tuzlanskoj dvorani Mejdan, na velikoj Lovely Day žurci. Tim povodom, porazgovarali smo sa nemačkim velikanom Aleksandrom Kovalskim (31) - producentom i lajv akterom, doajenom elektronske scene i jednim od najkvalitetnijih muzičara današnjice.
Kada nastupaš pred novom publikom, da li se raduješ ili unervoziš?
Uvek je jako uzbudljivo svirati pred novom publikom. Za sada sam uzbuđen, a videćemo kako će sve proći. U svakom slučaju, spreman sam na sve, imam 60 ili 70 pesama za set, od kojih mogu da izaberem, pa mislim da me ništa ne može iznenaditi. A zaista sam radoznao kada je o Bosni i Hercegovini reč, jedva čekam da žurka počne i da protresemo podijum!
U kojoj meri se muzika promenila od vremena kada si počinjao i kako to utiče na tvoj rad?
Moja muzika se uvek menja i razvija. Moji prvi radovi bili su više naklonjeni ka nekim dubljim muzičkim varijantama. Vremenom, rad je postao inspirisan i namenjen živim nastupima. Zbog takve vrste nastupa imam najbolje satnice, a muzika mi je pod uticajem takozvanog "peaktime" tehna. Ipak, mislim da ću pomalo da se vratim toj "dubioznijoj" priči s početka. U svakom slučaju, skupljam dragocene momente sa nastupa i onda ih iskoristim kada sam u studiju. Dok stvaram, stalno razmišljam kako će ljudi reagovati na sve to… I kada završim pesmu, samo mi je to u mislima, samo mi je to i važno…
Zašto baš live act?
Kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, mogao sam da biram da li da postanem DJ i počnem da kupujem vinile, ili da postanem producent i kupujem opremu. I nije mi trebalo mnogo da se odlučim. Oduvek mi je bio san da stvaram sopstvenu muziku, a najbolji osećaj na svetu je kada stanete na stejdž, pustite neku svoju pesmu i vidite da ljudi đuskaju i skaču uz nju… Mada, ponekad i nije lako kada radite samo sa sopstvenom produkcijom. Posebno mi je bilo teško kada je minimal postao tako veliki fenomen, jer ne pratim trendove. Samo želim da stvaram muziku kakvu volim. Na kraju, ispostavilo se da me fanovi nikad nisu izneverili, jer su istinski tehno manijaci, poput mene.
U Tuzli ćemo te slušati zajedno sa Jorisom Vornom. Šta misliš o njegovom radu?
Poznajem Jorisa zaista dugo, u stvari, bio sam prisutan kada je prvi put nastupao uživo. Svirali smo i nekoliko puta zajedno, prijatelj mi je i jedan od najdražih producenata, a s njim je uvek zabavno nastupati.
Grad Berlin i njegovi klubovi imaju dugu tradiciju kada je o elektronskoj muzici reč. Međutim, šta je sa nastupima na mestima gde ta tradicija nije tako uvrežena?
Mislim da to uopšte nije važno. Najvažnije je da ljudi koji dođu na žurku istinski vole muziku i da su obuzeti njome. Jer, na mestima gde ta tradicija dugo postoji, ljudi se ponekad dosađuju, jer su već skoro sve videli i čuli. Sjajno je imati svežu publiku, koja ima sasvim novu energiju.
Ja nisam DJ i ne pratim pomno radove drugih ljudi, zbog koncepta mog rada. Jedino na šta mogu da računam je sopstveno iskustvo, i zato dolazim, da me naučite sve što treba da znam. Nadam se da će biti tako!
(Vesna Kerkez, MONDO)
Kada nastupaš pred novom publikom, da li se raduješ ili unervoziš?
Uvek je jako uzbudljivo svirati pred novom publikom. Za sada sam uzbuđen, a videćemo kako će sve proći. U svakom slučaju, spreman sam na sve, imam 60 ili 70 pesama za set, od kojih mogu da izaberem, pa mislim da me ništa ne može iznenaditi. A zaista sam radoznao kada je o Bosni i Hercegovini reč, jedva čekam da žurka počne i da protresemo podijum!
U kojoj meri se muzika promenila od vremena kada si počinjao i kako to utiče na tvoj rad?
Moja muzika se uvek menja i razvija. Moji prvi radovi bili su više naklonjeni ka nekim dubljim muzičkim varijantama. Vremenom, rad je postao inspirisan i namenjen živim nastupima. Zbog takve vrste nastupa imam najbolje satnice, a muzika mi je pod uticajem takozvanog "peaktime" tehna. Ipak, mislim da ću pomalo da se vratim toj "dubioznijoj" priči s početka. U svakom slučaju, skupljam dragocene momente sa nastupa i onda ih iskoristim kada sam u studiju. Dok stvaram, stalno razmišljam kako će ljudi reagovati na sve to… I kada završim pesmu, samo mi je to u mislima, samo mi je to i važno…
Zašto baš live act?
Kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, mogao sam da biram da li da postanem DJ i počnem da kupujem vinile, ili da postanem producent i kupujem opremu. I nije mi trebalo mnogo da se odlučim. Oduvek mi je bio san da stvaram sopstvenu muziku, a najbolji osećaj na svetu je kada stanete na stejdž, pustite neku svoju pesmu i vidite da ljudi đuskaju i skaču uz nju… Mada, ponekad i nije lako kada radite samo sa sopstvenom produkcijom. Posebno mi je bilo teško kada je minimal postao tako veliki fenomen, jer ne pratim trendove. Samo želim da stvaram muziku kakvu volim. Na kraju, ispostavilo se da me fanovi nikad nisu izneverili, jer su istinski tehno manijaci, poput mene.
U Tuzli ćemo te slušati zajedno sa Jorisom Vornom. Šta misliš o njegovom radu?
Poznajem Jorisa zaista dugo, u stvari, bio sam prisutan kada je prvi put nastupao uživo. Svirali smo i nekoliko puta zajedno, prijatelj mi je i jedan od najdražih producenata, a s njim je uvek zabavno nastupati.
Grad Berlin i njegovi klubovi imaju dugu tradiciju kada je o elektronskoj muzici reč. Međutim, šta je sa nastupima na mestima gde ta tradicija nije tako uvrežena?
Mislim da to uopšte nije važno. Najvažnije je da ljudi koji dođu na žurku istinski vole muziku i da su obuzeti njome. Jer, na mestima gde ta tradicija dugo postoji, ljudi se ponekad dosađuju, jer su već skoro sve videli i čuli. Sjajno je imati svežu publiku, koja ima sasvim novu energiju.
Ja nisam DJ i ne pratim pomno radove drugih ljudi, zbog koncepta mog rada. Jedino na šta mogu da računam je sopstveno iskustvo, i zato dolazim, da me naučite sve što treba da znam. Nadam se da će biti tako!
(Vesna Kerkez, MONDO)
