Članovi benda, koji je upravo zakazao i treći koncert u Domu omladine, odgovarali su na naša i vaša pitanja.
Basista Milorad Ristić-Miki i bubnjar Lav Bratuša bili su gosti redakcije Monda, i ispričali nam kako za muziku ne postoji jezička barijera, koja je dobra strana piraterije, i još mnogo toga.
Konačno ćemo vas u četvrtak i petak slušati u Beogradu, pred publikom koja vas se uželela...
Upravo smo zakazali i subotu, imaćemo tri koncerta. Čekali smo da procenimo da li će kritična masa publike prevagnuti, i da izbegnemo mogućnost preterane gužve na dva koncerta, ovako je svima lepše.
Čini se da je Beograd u deficitu sa koncertnim prostorima srednje veličine? Vaši koncerti otvoriće renovirani Dom omladine.
Tačno, u našem gradu postoje velike hale i otvoreni prostori za više desetina hiljada ljudi, kao i mali klubovi za nekoliko stotina posetilaca, ali uvek je problem sa salama za hiljadu-dve. Srećna okolnost je da je DOB adekvatno renoviran i adaptiran za 600-700 ljudi, pritom ispunjava sve standarde i izgleda svetski.
Proslavili ste 20 godina karijere. Šta biste izdvojili kao upečatljive uspomene, bilo da su lepe ili ružne?
Čak i ono što neko možda radije ne bi pamtio, nama su drage uspomene. Sa vremenske distance, sve dođe u lepo svetlo. Nikada nismo imali veće neprijatnosti, pa i dan-danas volimo da sednemo u naš kombi i obilazimo gradove.
Turneja se zove "Regioni danas", pratite li muzičku scenu bivše Jugoslavije? Da li primećujete svoj uticaj na mlade bendove?
Sporadično pratimo razvoj muzike u regionu. Srećemo se sa raznim kolegama na manifestacijama, pa imamo natprosečan uvid u scenu, i čini nam se da se pokreće u pravom smeru. Postoje naznake našeg uticaja na mlađe bendove, ali na jedan ispravan način, nema "copy-paste" kopiranja, već je to više stvar atmosfere i stava, što je nama drago.
Nominovani ste za MTV nagradu u kategoriji Najboljeg izvođača u regionu. Da li ste bili iznenađeni nominacijom, šta očekujete?
Iskreno, jesmo bili iznenađeni. Prethodnih godina u nominacijama je bilo umetnika koji su mejnstrim usmerenja, a mi sebe nismo videli u toj kategoriji. Stvarno smo bili iznenađeni, ali prijatno. Doduše, ništa nije gotovo dok se ne prebroje glasovi, a sistem glasanja je takav da svako može da 'klikće', tako da uspeh zavisi od nečijeg entuzijazma, pa i fanatizma.
Pa jeste li kliknuli da glasate za sebe?
Ja jesam! (Lav)
Novi stalni član Darkwood Dub je i Vasil Hadžimanov.
Spontano i prirodno je došlo do toga da Vasil postane jedan od nas. Odavno želimo i klavijature u svom instrumentarijumu, a posle "Jedinstva" je postalo jasno da su neophodne zbog živih izvedbi. Vasil se nametnuo kao logičan izbor, jer sa njim sarađujemo na raznim projektima već desetak godina.
Kad smo kod raznih projekata, da li uskoro planirate da radite muziku za pozorište ili film?
Volimo da radimo po "zadatku", uvek se rado odazivamo takvom izazovu sa zanatske strane, ali trenutno nemamo takve ponude.
Basista Milorad Ristić-Miki i bubnjar Lav Bratuša bili su gosti redakcije Monda, i ispričali nam kako za muziku ne postoji jezička barijera, koja je dobra strana piraterije, i još mnogo toga.
Konačno ćemo vas u četvrtak i petak slušati u Beogradu, pred publikom koja vas se uželela...
Upravo smo zakazali i subotu, imaćemo tri koncerta. Čekali smo da procenimo da li će kritična masa publike prevagnuti, i da izbegnemo mogućnost preterane gužve na dva koncerta, ovako je svima lepše.
Čini se da je Beograd u deficitu sa koncertnim prostorima srednje veličine? Vaši koncerti otvoriće renovirani Dom omladine.
Tačno, u našem gradu postoje velike hale i otvoreni prostori za više desetina hiljada ljudi, kao i mali klubovi za nekoliko stotina posetilaca, ali uvek je problem sa salama za hiljadu-dve. Srećna okolnost je da je DOB adekvatno renoviran i adaptiran za 600-700 ljudi, pritom ispunjava sve standarde i izgleda svetski.
Proslavili ste 20 godina karijere. Šta biste izdvojili kao upečatljive uspomene, bilo da su lepe ili ružne?
Čak i ono što neko možda radije ne bi pamtio, nama su drage uspomene. Sa vremenske distance, sve dođe u lepo svetlo. Nikada nismo imali veće neprijatnosti, pa i dan-danas volimo da sednemo u naš kombi i obilazimo gradove.
Turneja se zove "Regioni danas", pratite li muzičku scenu bivše Jugoslavije? Da li primećujete svoj uticaj na mlade bendove?
Sporadično pratimo razvoj muzike u regionu. Srećemo se sa raznim kolegama na manifestacijama, pa imamo natprosečan uvid u scenu, i čini nam se da se pokreće u pravom smeru. Postoje naznake našeg uticaja na mlađe bendove, ali na jedan ispravan način, nema "copy-paste" kopiranja, već je to više stvar atmosfere i stava, što je nama drago.
Nominovani ste za MTV nagradu u kategoriji Najboljeg izvođača u regionu. Da li ste bili iznenađeni nominacijom, šta očekujete?
Iskreno, jesmo bili iznenađeni. Prethodnih godina u nominacijama je bilo umetnika koji su mejnstrim usmerenja, a mi sebe nismo videli u toj kategoriji. Stvarno smo bili iznenađeni, ali prijatno. Doduše, ništa nije gotovo dok se ne prebroje glasovi, a sistem glasanja je takav da svako može da 'klikće', tako da uspeh zavisi od nečijeg entuzijazma, pa i fanatizma.
Pa jeste li kliknuli da glasate za sebe?
Ja jesam! (Lav)
Novi stalni član Darkwood Dub je i Vasil Hadžimanov.
Spontano i prirodno je došlo do toga da Vasil postane jedan od nas. Odavno želimo i klavijature u svom instrumentarijumu, a posle "Jedinstva" je postalo jasno da su neophodne zbog živih izvedbi. Vasil se nametnuo kao logičan izbor, jer sa njim sarađujemo na raznim projektima već desetak godina.
Kad smo kod raznih projekata, da li uskoro planirate da radite muziku za pozorište ili film?
Volimo da radimo po "zadatku", uvek se rado odazivamo takvom izazovu sa zanatske strane, ali trenutno nemamo takve ponude.
Često gostujete i u inostranstvu, gde nailazite na odličan prijem kod strane publike. Da li vaša muzika prevazilazi jezičku barijeru?
Uglavnom gostujemo na manifestacijama u kulturnim centrima raznih zemalja. Publika na takvim nastupima je izmešana, daleko je više onih koji nisu sa našeg govornog područja. Tu se pokazuje da za muziku ne postoji lingvistička barijera. Mi smo ipak 'razmaženi' jer znamo šta da očekujemo od publike sa naših prostora, pa je uvek izazov nastupati pred ljudima koji nas nikada nisu čuli, niti razumeju tekst, a ipak reaguju! Takve svirke su drugačije i lepo iskustvo.
Izdvajamo dva nastupa u Beču, kao i onaj u gradu Arau blizu Ciriha. Pre nekoliko godina išli smo i na mini turneju po Poljskoj, koja je bila vrlo simpatična i zanimljiva, i muzički, i nama kao turistima.
Koja je najveća masa pred kojom ste svirali?
Znamo i skoro tačan broj ljudi. Bilo je to tokom studentskih protesta, oko julijanske Nove godine, bilo je minus deset stepeni, i prema procenama policije, oko 500.000 ljudi.
Kakva je situacija sa regulisanjem autorskih prava muzičara kod nas? Vi ste imali i loša iskustva...
Kao i mnoge druge stvari kod nas, problem je u organizaciji. Ljudi u 'esnafu' nisu dovoljno svesni svojih prava, obaveza i mogućnosti, koje bi mogli da imaju, ali navikli smo da ne očekujemo mnogo od države. Već nekoliko godina se sudimo oko nedozvoljenog korišćenja naše muzike u jednoj predstavi. Iako je situacija vrlo jasna - naša autorska prava su grubo ugrožena - sudski organi nisu u stanju da se izbore sa tim.
Postoje i drugi problemi za izvođače, koji već predstavljaju uplitanje u međudržavne odnose. Ponekad imamo velike probleme prilikom gostovanja u zemljama regiona. Takve stvari zatvaraju ceo region na kulturnom nivou, i to potpuno bespotrebno.
Album "Jedinstvo" objavljen je prošle godine, a već najavljujete novi?
Paralelno sa turnejom, mi smo na probama i lagano radimo. Već se nazire neki 'kosturčić' koji se ne može detaljno opisati. Proces ide organski, imamo nekoliko matrica kao predloške za nove pesme, i rad se nastavlja bez pauze. Verovatno će biti gotov za godinu dana.
Kako nastaje jedna Darkwood Dub pesma?
Kao i univerzum, iz haosa! Uglavnom sedimo u našem malom radnom prostoru, opipavamo i isprobavamo... Neobjašnjivo se desi momenat koji svi prepoznamo, a koji predstavlja prvu ravan nečega što kasnije postaje pesma. Radimo svesno ili polusvesno, bez pravila.
Ostvarili ste saradnju sa mt:s koja je drugačija od običnog sponzorstva, već se zasniva na interakciji, prvenstveno sa vašim fanovima. Oni su preko našeg sajta mogli da šalju svoje snimke za vaš spot "Robot", neki od njih će koncertima u Domu omladine prisustvovati kao VIP ličnosti...
Hteli smo da istražimo nove tehnologije i fenomen približavanja ljudi na najrazličitije načije, i mt:s se pokazao kao izuzetno zgodan partner. Njihov kreativni pristup predstavlja svežu saradnju kakva do pre nekoliko godina uopšte nije bila moguća. Ovakva sinergija je za nas dragocena, na umetničkom nivou prezentacije našeg rada i uvlačenja publike u rad samog benda. U budućnosti nas čekaju mnoge nove i zanimljive stvari.
Nove tehnologije omogućavaju i procvat piraterije, koja svima nama kao publici omogućava pristup raznim izvođačima, ali vama kao muzičarima škodi.
Piraterija ima i svoje dobre strane. Konkretno, devedesetih, tokom opšte blokade u regionu, pirati su nama kao bendu omogućili da zakažemo svirku u Zagrebu, odemo ne znajući kakav će prijem biti, a tamo smo zatekli 800 ljudi koji su znali napamet sve naše pesme. S druge strane, piraterija svima nama na neki način smanjuje i ograničava mogućnost postojanja. Ipak, fizički nosači zvuka polako i definitivno ispadaju iz igre. U svetskoj muzičkoj industriji je po prvi put u istoriji trend da se od nastupa zarađuje više od prodaje diskova. Eto, to nas teši.
Internet kao medij omogućava i da svako sebe prozove kritičarem. Čija kritika je vama i dalje važna?
Imamo vrlo teške filtere kada nešto radimo. Sve prolazi kroz veliku cenzuru i autocenzuru, tako da za konačni produkt kreativnog rada možemo sebi i drugima da garantujemo da je 'bulletproof'. Važna je kritika nas samih i ljudi koje ceniš, a to je obično neki uži krug.
(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)
Uglavnom gostujemo na manifestacijama u kulturnim centrima raznih zemalja. Publika na takvim nastupima je izmešana, daleko je više onih koji nisu sa našeg govornog područja. Tu se pokazuje da za muziku ne postoji lingvistička barijera. Mi smo ipak 'razmaženi' jer znamo šta da očekujemo od publike sa naših prostora, pa je uvek izazov nastupati pred ljudima koji nas nikada nisu čuli, niti razumeju tekst, a ipak reaguju! Takve svirke su drugačije i lepo iskustvo.
Izdvajamo dva nastupa u Beču, kao i onaj u gradu Arau blizu Ciriha. Pre nekoliko godina išli smo i na mini turneju po Poljskoj, koja je bila vrlo simpatična i zanimljiva, i muzički, i nama kao turistima.
Koja je najveća masa pred kojom ste svirali?
Znamo i skoro tačan broj ljudi. Bilo je to tokom studentskih protesta, oko julijanske Nove godine, bilo je minus deset stepeni, i prema procenama policije, oko 500.000 ljudi.
Kakva je situacija sa regulisanjem autorskih prava muzičara kod nas? Vi ste imali i loša iskustva...
Kao i mnoge druge stvari kod nas, problem je u organizaciji. Ljudi u 'esnafu' nisu dovoljno svesni svojih prava, obaveza i mogućnosti, koje bi mogli da imaju, ali navikli smo da ne očekujemo mnogo od države. Već nekoliko godina se sudimo oko nedozvoljenog korišćenja naše muzike u jednoj predstavi. Iako je situacija vrlo jasna - naša autorska prava su grubo ugrožena - sudski organi nisu u stanju da se izbore sa tim.
Postoje i drugi problemi za izvođače, koji već predstavljaju uplitanje u međudržavne odnose. Ponekad imamo velike probleme prilikom gostovanja u zemljama regiona. Takve stvari zatvaraju ceo region na kulturnom nivou, i to potpuno bespotrebno.
Album "Jedinstvo" objavljen je prošle godine, a već najavljujete novi?
Paralelno sa turnejom, mi smo na probama i lagano radimo. Već se nazire neki 'kosturčić' koji se ne može detaljno opisati. Proces ide organski, imamo nekoliko matrica kao predloške za nove pesme, i rad se nastavlja bez pauze. Verovatno će biti gotov za godinu dana.
Kako nastaje jedna Darkwood Dub pesma?
Kao i univerzum, iz haosa! Uglavnom sedimo u našem malom radnom prostoru, opipavamo i isprobavamo... Neobjašnjivo se desi momenat koji svi prepoznamo, a koji predstavlja prvu ravan nečega što kasnije postaje pesma. Radimo svesno ili polusvesno, bez pravila.
Ostvarili ste saradnju sa mt:s koja je drugačija od običnog sponzorstva, već se zasniva na interakciji, prvenstveno sa vašim fanovima. Oni su preko našeg sajta mogli da šalju svoje snimke za vaš spot "Robot", neki od njih će koncertima u Domu omladine prisustvovati kao VIP ličnosti...
Hteli smo da istražimo nove tehnologije i fenomen približavanja ljudi na najrazličitije načije, i mt:s se pokazao kao izuzetno zgodan partner. Njihov kreativni pristup predstavlja svežu saradnju kakva do pre nekoliko godina uopšte nije bila moguća. Ovakva sinergija je za nas dragocena, na umetničkom nivou prezentacije našeg rada i uvlačenja publike u rad samog benda. U budućnosti nas čekaju mnoge nove i zanimljive stvari.
Nove tehnologije omogućavaju i procvat piraterije, koja svima nama kao publici omogućava pristup raznim izvođačima, ali vama kao muzičarima škodi.
Piraterija ima i svoje dobre strane. Konkretno, devedesetih, tokom opšte blokade u regionu, pirati su nama kao bendu omogućili da zakažemo svirku u Zagrebu, odemo ne znajući kakav će prijem biti, a tamo smo zatekli 800 ljudi koji su znali napamet sve naše pesme. S druge strane, piraterija svima nama na neki način smanjuje i ograničava mogućnost postojanja. Ipak, fizički nosači zvuka polako i definitivno ispadaju iz igre. U svetskoj muzičkoj industriji je po prvi put u istoriji trend da se od nastupa zarađuje više od prodaje diskova. Eto, to nas teši.
Internet kao medij omogućava i da svako sebe prozove kritičarem. Čija kritika je vama i dalje važna?
Imamo vrlo teške filtere kada nešto radimo. Sve prolazi kroz veliku cenzuru i autocenzuru, tako da za konačni produkt kreativnog rada možemo sebi i drugima da garantujemo da je 'bulletproof'. Važna je kritika nas samih i ljudi koje ceniš, a to je obično neki uži krug.
(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)
Pridruži se MONDO zajednici.