Nekadašnji frontmen Azre Džoni Štulić dao je eksluzivni intervju listu "NIN" u kojem se osvrnuo na svoju nekadašnju karijeru, trenutni posao i "lažne ponude" za nastupe.
Nekadašnji frontmen Azre Džoni Štulić dao je eksluzivni intervju listu "NIN" u kojem se osvrnuo na svoju nekadašnju karijeru, trenutni posao i "lažne ponude" za nastupe.
Štulić već četvrt decenije živi u Utrehtu sa ženom i "sponzorom" Džozefinom. Iznad klozetske šolje drži poster Azre iz osamdesetih godina, ali Štulić poslednjih nekoliko godina peva samo svojoj supruzi na uvce. Nove pesme, ali i svoje verzije starih narodnih...
Poslednjih 18 godina proveo je pišući knjige, i pesme. Ipak, pesnik nije.
"Imam apsolutni sluh, ali sam pesnik amater. Ponekad amateri mogu bolje da odigraju nego profesionalci. To na rezultatu ne piše. Ne znam note, ali umem da napravim pesmu. Ne znam ni jednog velikog kompozitora koji je završio akademiju. Kao što nema nijednog velikog pisca koji nije bio u zatvoru", počinje Štulić i otkriva kako su nastajale njegove pesme i zbog čega su mnogi "pomislili" da je pesnik.
"Da sam svirao instrumental nikada ne bih uspeo, jer ljudi vole kada im pevaš. A kad pevaš ne možeš gluposti pevati. Bar ja. Onda sam morao da pravim te tekstove, ali njima nikada nisam ozbiljno pristupio. Radio sam najbolje što mogu da ne bih uništio osnovnu mellodiju. Inače, tragedija najboljih meledija su glupi tekstovi koji ih prate. Jebi ga, dve dobre stvari nikada ne idu zajedno. Dobri tekstovi uvek skrenu pažnju sa melodije. To znam, ali sam nešto morao žrtvovati, platiti cenu".
Džoni je rekao da pojedini umetnici imaju "jednu ili dve dobre pesme", kriterijum pod kojim određuje šta je dobro je jednostavan: "Dobra je pesma ona koju ja mogu izvoditi jer ja imam fantastično dobar ukus".
Osim njega samog i "Bitlsa" malo njih je dobro. "Mimo mene na našim prostorima nema puno dobrih. Sve bi stalo na jedan disk", kaže Štulić i nastavlja da karijere domaćih muzičara iz sedamdesetih vidi kao...nepostojeće. "Što se tiče karijere, tu jedino postoji Bijelo Dugme i ja. Sve ostalo je predvidljivo i tu nema umetnosti", rekao je Džoni i objasnio zašto je Azra "novi talas".
"Svi su u nazivu imali dve reči od Rolling Stonsa. Najteže je bilo naći pravo ime koje nema š, đ, č, ć i ja sam došao do Azre. To je već bilo različito u pristupu od svega. I ja sam prvi koji je krenuo sa svojim pesmama, Azra je svirala samo svoje pesme. To je 'novi val'. To nema veze sa muzikom, već pristupom. To je pokrenulo sve ostalo. Onda je nastao Film, osnovao sam Haustor, da nisam krenuo u Dubravi ne bi bilo Kazališta, Pankrti ne bi postojali, ali ja sam dao ideju menadžeru za Parafe. Parni valjak je postojao, ali da ja nisam napravio taj singl sa Husom, verovatno oni ne bi pošli u tom pravcu".
Za "kraj", Štulić je objasnio i kako takav umetnik živi bez bine.
"Kod mene je bina bila igralište. Kad god sam svirao ja sam zatvarao oči jer jedino tako sam mogao da pevam i onda sam sebe mogao videti kako igram na stadionu Vembli. Čak i kad je dvoje bilo ispred mene u publici, kao da je bilo dva miliona. Zatvorim oči i krenem. Na Vembliju trava, a publika očekuje pravi meč...".
Iako je nedavno objavljena vest da mu je ponuđeno da nastupa u zagrebačkoj areni za milion kuna, Štulić u intervjuu novinaru i rok kritičaru Petru Popoviću otkriva da nikakvih ponuda nije bilo, a zahtevao bi posebne uslove.
(MONDO)
Štulić već četvrt decenije živi u Utrehtu sa ženom i "sponzorom" Džozefinom. Iznad klozetske šolje drži poster Azre iz osamdesetih godina, ali Štulić poslednjih nekoliko godina peva samo svojoj supruzi na uvce. Nove pesme, ali i svoje verzije starih narodnih...
Poslednjih 18 godina proveo je pišući knjige, i pesme. Ipak, pesnik nije.
"Imam apsolutni sluh, ali sam pesnik amater. Ponekad amateri mogu bolje da odigraju nego profesionalci. To na rezultatu ne piše. Ne znam note, ali umem da napravim pesmu. Ne znam ni jednog velikog kompozitora koji je završio akademiju. Kao što nema nijednog velikog pisca koji nije bio u zatvoru", počinje Štulić i otkriva kako su nastajale njegove pesme i zbog čega su mnogi "pomislili" da je pesnik.
"Da sam svirao instrumental nikada ne bih uspeo, jer ljudi vole kada im pevaš. A kad pevaš ne možeš gluposti pevati. Bar ja. Onda sam morao da pravim te tekstove, ali njima nikada nisam ozbiljno pristupio. Radio sam najbolje što mogu da ne bih uništio osnovnu mellodiju. Inače, tragedija najboljih meledija su glupi tekstovi koji ih prate. Jebi ga, dve dobre stvari nikada ne idu zajedno. Dobri tekstovi uvek skrenu pažnju sa melodije. To znam, ali sam nešto morao žrtvovati, platiti cenu".
Džoni je rekao da pojedini umetnici imaju "jednu ili dve dobre pesme", kriterijum pod kojim određuje šta je dobro je jednostavan: "Dobra je pesma ona koju ja mogu izvoditi jer ja imam fantastično dobar ukus".
Osim njega samog i "Bitlsa" malo njih je dobro. "Mimo mene na našim prostorima nema puno dobrih. Sve bi stalo na jedan disk", kaže Štulić i nastavlja da karijere domaćih muzičara iz sedamdesetih vidi kao...nepostojeće. "Što se tiče karijere, tu jedino postoji Bijelo Dugme i ja. Sve ostalo je predvidljivo i tu nema umetnosti", rekao je Džoni i objasnio zašto je Azra "novi talas".
"Svi su u nazivu imali dve reči od Rolling Stonsa. Najteže je bilo naći pravo ime koje nema š, đ, č, ć i ja sam došao do Azre. To je već bilo različito u pristupu od svega. I ja sam prvi koji je krenuo sa svojim pesmama, Azra je svirala samo svoje pesme. To je 'novi val'. To nema veze sa muzikom, već pristupom. To je pokrenulo sve ostalo. Onda je nastao Film, osnovao sam Haustor, da nisam krenuo u Dubravi ne bi bilo Kazališta, Pankrti ne bi postojali, ali ja sam dao ideju menadžeru za Parafe. Parni valjak je postojao, ali da ja nisam napravio taj singl sa Husom, verovatno oni ne bi pošli u tom pravcu".
Za "kraj", Štulić je objasnio i kako takav umetnik živi bez bine.
"Kod mene je bina bila igralište. Kad god sam svirao ja sam zatvarao oči jer jedino tako sam mogao da pevam i onda sam sebe mogao videti kako igram na stadionu Vembli. Čak i kad je dvoje bilo ispred mene u publici, kao da je bilo dva miliona. Zatvorim oči i krenem. Na Vembliju trava, a publika očekuje pravi meč...".
Iako je nedavno objavljena vest da mu je ponuđeno da nastupa u zagrebačkoj areni za milion kuna, Štulić u intervjuu novinaru i rok kritičaru Petru Popoviću otkriva da nikakvih ponuda nije bilo, a zahtevao bi posebne uslove.
(MONDO)
