Pevačica progovorila o svom detinjstvu i otkrila da nakon smrti roditelja nema snage da uđe u porodičnu kuću.
Zorica Marković otvorila je dušu i progovorila o detinjstvu, koje je bilo teško, ali njoj lepo, te zaplakala nakon priče o roditeljima i porodici.
"Detinjstvo kao i svake devojčice na selu, bilo je lepih i teških trenutaka, ali puna kuća ljubavi i sloge, to je bilo prelepo. Uvek je bilo za sve, skroman život, da bi imao od čega da živiš moraš da radiš. Ponosna sam na svoje detinjstvo. Moj otac je bio rabadžija, imao je svoje konje za rad, a u ono vreme imati ta specijalna kola, to je kao da danas imaš najbolje šlepere. Ja sam se rodila na slami, na tom senu. Tata je hteo da me ostavi da živim, mama je htela da me davi. Iskreno mi je to ispričala pred smrt. Njen život da je neko preneo na filmsko platno dobila bi sve Oskare", ispričala je Zorica, te dodala da je bila jako nestašna i da je jednom otac uperio pušku u nju.
"Čuvao me je Bog i dan danas me čuva! Sa tatom sam imala bolji odnos, mam je bila jako stroga, tukla me je nekim vrbovim prutem, sve zvezde prebrojim. Tata je bio duhovit, razumemo me je, a mama nije znala gde će pre. Jednom me jurila, pa sam se popela na krušku. Bila sam jako nemirna. Otac je jednom prilikom i potegao lovačku pušku na mene. Imao je prava, ja sam samo želela muziku, pevala, svi su mislili da sam luda", dodala je Markovićeva.
Zorica je zaplakala kada se prisetila majke, te istakla da nema snage da uđe u kuću u kojoj je odrasna nakon smrti svojih roditelja.
"Lepa Lukić mi je bila idol, a posle sam joj bila gost na solističkom koncertu. Od nas petoro braće i sestara ostalo nas je samo troje. Svi smo uspeli u životu, u dobrim smo odnosima, ali posle smrti mojih roditelja više nisam mogla da uđem u tu kuću. Mama me uvek čekala na kapiji sa maramom u opancima, onako autentično. Ona me uvek čekala raširenih ruku, a otkad toga nema, ja ne mogu više da idem tamo. Odem kod brata i snajke, ali nemam snage da uđem u kuću gde sam ih našla. Sećam se, javio mi je brat, očekivala sam to, ali opet sam kući pala u nesvest. Teški su to trenuci, znaju svi koji su preživeli. Počela sam da se gojim, tu večitu rupu imam u želucu. Često se isplačem kad ih se setim", ispričala je Zorica Marković i zaplakala u ''Premijera Vikend Specijalu''.
