Toma Zdravković pevao je za Danku, Ljiljanu, Sanju, Branku, Nadu, Jelenu, Anđelu, Anu, Aleksandru, Dijanu, Fatimu, Mirjanu, Martu, ali malo je poznato da je jednoj Slavici, u koju je bio smrtno zaljubljen, posvetio najtužniju pesmu.

Najtužnija pesma Tome Zdravkovića napisana je i samo jednom otpevana za jednu Slavicu plave kose i plavih očiju. U pitanju je pesma "Buket belih ruža" koja možda ne spada među njegove najveće hitove, ali definitvino krije najtužniju, istinitu priču o njegovoj prvoj ljubavi koja je umrla ne napunivši 20 godina.

Toma Zdravković je u Tuzli, dok je još bio nepoznat, upoznao studentkinju Slavicu. Voleo je toliko da je mašao o odlasku pred oltar sa njom, ali je iz njenog dnevnika otkrio detalje o njenom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima, što ga je šokiralo. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.

Jedna situacija sa Slavicom bila je veoma neprijatna.

"Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela "Balkan", a ona se pojavila tek posle ponoći", kasnije je ispričao Zdravković.

Toma Zdravković
Youtube/PrintScreen Toma Zdravković

Kada je 1963. godine pevao na Crnogorskom primorju dobio je telegram u kojem ga je lekar koji je lečio Slavicu obavestio da je ona teško, neizlečivo bolesna i da želi da ga vidi. Kada je stigao u Sarajevo, nije mogao da je prepozna, jer je izgubila trideset kilograma. Toma zbog nastupa nije mogao da ostane sa Slavicom, a nekoliko dana kasnije, stigao mu je novi telegram kojim je obavešten da je njegova ljubav umrla.

Pogođen njenom smrću, napisao je najdriljiviju pesmu u karijeri.

"Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo… A bila je plava sa kratkom kosom. Imala je i oči plave i pomalo tužne. Visoka, sa dugim nogama u plavim farmericama, izgledala je kao prava "baba roga"", pričao je Toma jednom, objašnjavajući kako je nastala pesma "Buket belih ruža".

MONDO/Stefan Stojanović mondo

Ovo je tekst pesme kojom je Toma opisao sve:

Majko draga uberi mi
buket belih ruza
zavi ruze divno cvece
u maramu crnu

Da odnesem svojoj dragoj
pokraj odra njenog
da poljubim usne njene
mrtve, potamnele

Zbog cega si tako mlada
morala da umres
i mrtvu te volim duso
moj zeleni cvete

Moj ce zivot uvenuti
bez ljubavi tvoje
i u grob cu s tobom leci
najmilije moje

Sad na grobu dvoje mladih
majke oplakuju
otvori se crna zemljo
vrati decu nasu

Jos su mladi da im lice
crna gruda skriva
otvori se zemljo crna
vrati moga sina

(Mondo/Kurir)