POVADIMO PIŠTOLJE, A NINO U SVINJCU! Bio je legenda muzike devedesetih, a Kristijan Golubović ga je spasio PONIŽENJA

Nino, čije je pravo ime Amir Rešić muzičku karijeru započeo je 1991. godine, a njegove pese su i danas rado slušane. Prvi album izdao je 1992. godine i vrlo brzo postao velika folk zvezda devedesetih zahvaljujući hitovima kao što su "Usne vrele kao žar", "Udahni duboko", "Što stariji sve mi više fali", "Šta ću mala s tobom", "Donesi divlje mirise"…

"Rešićkinog oca sam našao bačenog u svinjcu. Ja došao kao klinac, autoritet, i kažem: 'Šta čoveka maltertirate?!', jer sam ja imao nešto protiv tog jednog. Slagaću, Ćuprija ili Paraćin, tu je negde neko selo bilo... Bila je malo tada i ratna kima, i hteli da ga omalovaže, čovek ode i pevao... Kaže 'ja bih da idem', 'kako da ideš, bato, mikrofon u ruke!' Grogoću svinje, čoveku stvarno bilo neprijatno. Preplašio se, neka žena javi, društvo sedelo sa mnom. Javili, kaže 'treba jednom čoveku', 'ko je', 'Nino'... Dotrčim, povadimo pištolje, pitamo gde je čovek, a on u svinjcu tamo... Pevao, pa ga vratili nazad u svinjac. Spasio sam ga od poniženja i svega!", izjavio je Kristijan tokom boravka u Zadruzi.

Nino je preminuo 2007. godine u 43. godini zbog perforacije pankresa uzrokovane dugogodišnjem prekomernim konzumiranjem alkohola, pisali su mediji.

Ninov nekadašnji menadžer i veliki prijatelj Nermin Ademović do poslednjeg dana bio je uz Nina, a u jednom intervjuu opisao je i trenutak kada mu je prijatelj preminuo na rukama:

"Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bjeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba. Sećam se kao sad, 18. oktobra primam SMS poruku sa sadržajem: 'Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza'. Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bjeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao, a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor, jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha", ispričao je Ademović i dodao:

"Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22h mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju, ali nije reagovao - i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto".

Sahranu su organizovali u Ninovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, a na pevačevom grobu godinama stoji emotivna poruka.

"Ti najbolji brate, tako ću te zvati, u mom srcu živiš, tu ćeš i ostati. Voleo si život, imao si mladost, bio si naša sreća, bio naša radost, sudbina ti ne dade da dočekaš starost. Od Neše sa porodicom", piše na pevačevoj večnoj kući, a ovu poruku ostavio je upravo Nermin Ademović.