ŽIVELI SMO U VEŠERNICI OD 15 KVADRATA: Mili o teškoj borbi - Bili smo u bedi, ali srećni, dok bolest nije promenila sve

Poznati kompozitor i osnivač grupe Miligram, Aleksandar Milić Mili, koji je od prošle godine i direktor Grand produkcije, prisetio se teškog odrastanja tokom devedesetih godina, kada je njegova porodica zbog rata bila primorana da izbegne u Beograd.

"Moji su već bili izbegli u Beograd iz Osijeka, kada sam ja sa trojicom drugara odlučio da krenem iz Sarajeva za Beograd. Roditelji su krenuli u posetu stricu u Beograd i nisu ni znali da im je to poslednji put da će videti Osijek. Samo su im javili da se ne vraćaju i da je po život opasno da idu nazad, pa makar i po svoje stvari. To je bilo već '91. godine, dok sam ja godinu dana kasnije rešio da pobegnem za Beograd. Nas četvorica smo seli u 'jugo', koji je bio sav izrešetan jer je stajao na mestu gde se pucalo. Nismo imali staklo na prozorima, šoferki, morali smo celi da se zamotamo dok smo putovali, jer je napolju bilo jako hladno. Sećam se kako smo prelazili preko nekih brda, nismo ni znali tačno put i odjednom dolazimo do barikada na putu. Tu stoje ljudi s puškama i mi nemamo pojma šta da očekujemo. Međutim, pustili su nas kad smo im pokazali lične karte, vikali su: 'Ovi su naši'. Došao sam u Beograd samo u jednim farmerkama i majici koje sam imao na sebi. Kad sam pomislio da ne može gore, taj rat i izbeglištvo, tada su mi našli maligno oboljenje. To je bio rezultat tog nekog stresa i mog unutrašnjeg razočaranja zbog rata."

Iako su se njegovi roditelji ubrzo zaposlili kao lekari u Beogradu, naredne godine bile su jako teške za Milijevu porodicu.

"Roditelji, brat i ja smo u Osijeku živeli u stanu koji je ranije bio banka, imao je 450 kvadrata i svoj park, a onda smo došli u Beograd u 15 kvadrata. To je bila vešernica na vrhu zgrade, gde je jedan deo improvizovan sa lavaboom i tušem, kao spoljni toalet. Nas četvoro smo tu živeli, ali se sećam da smo bili srećni. Vladala je ljubav između nas i ni jednog trenutka nismo očajavali iako smo živeli u bedi, plate mami i tati su bile po 2,3 marke, a hleb je bio 500 hiljada. Sve dok nismo saznali za tu moju bolest bili smo zaista rasterećeni, jer nismo želeli da gledamo unazad, već samo napred. Godinu dana sam se lečio i bio na hemioterapiji. Tada je ta terapija bila strašno teška i agresivna, ali sam uspeo da se izborim. Čak sam uspeo da završim i treću godinu na fakultetu. Išao sam sa sve braunilama u rukama na ispite", ispričao je kompozitor u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji.

Iako se još od detinjstva bavio muzikom, Mili je prvi ozbiljan honorar dobio od kompozitorskog posla tek kada se vratio sa studija iz Češke.

"Imao sam sreću da u najgorem trenuku svog života, kada sam se 1994. vratio u Beograd iz Praga bez dinara, ali i jasne perspektive, budem gost na Džejevom koncertu. Gordana Grubešić me je povela i kad sam video tu atmosferu, kada je Džej zapevao, uz zaglušujući vrisak publike, meni se ukazao put. Znao sam da je to moj put, osetio sam tačno šta će mi biti fokus, kakve melodije i tekstovi. Već za par meseci sam krenuo da radim pesme za ozbiljne izvođače. Gordana me je upoznala s Marinom Tucaković i to je bio susret neverovatnih energija. Sećam se da sam uzeo gitaru i odsvirao joj tri pesme, ona mi je samo rekla: 'Ovo sve možemo odmah da prodamo'. Nas dvoje smo imali takvu energiju, to je bilo nestvarno, sve vreme dok smo radili je bilo kao da smo na oblaku sreće", ispričao je Mili.

Milijeva lepa supruga Nina s kojom je dugo u srećnom braku i koja je od njega mlađa deset godina, a s kojom ima i dvoje dece, nesicrpan je izvor za njegove najlepše ljubavne pesme.