• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

HOROR PRIČA IZ ŽIVOTA MERIME NJEGOMIR! Završila u lovištu, a onda se desilo nešto nezamislivo: "Tresao me je STRAH"

Merima Njegomir preminula je u 69. godini nakon borbe sa karcinomom pankreasa, a za jednu horor priču iz njenog života malo ko zna. Merima je u svom životu prošla kroz mnogo toga, uvek sa osmehom na licu, čak i kada se našla u situacijama koje su bile opasne po nju.

Merima Njegomir 1.png Izvor: ATA Images/Antonio Ahel

Merima je svojevremeno ispričala kakav je horor doživela na putu do Vršca. Iako su je usput uveravali da treba samo da "nastavi pravo", a ona je otkrila kako je neplanirano, prateći tu direktivu "zaglavila" u Deliblatskoj peščari, u srcu jednog lovišta.

Avanturu je prepričala do najsitnijih detalja, zbog kojih su svi na dogovorenom mestu na koje je kasnila mislili da je sve samo izgovor.

Možda će vas zanimati

"Iako se u Banatu ide samo pravo, ima puteljaka i sokačića koji ne vode nikud, ali u njima može dobro da se nadrlja. Baksuzluk me je, inače, vodio ne samo iz ćorsokaka u ćorsokak, nego i iz države u državu, sve okolo-naokolo. Zato sam, vozeći ovog puta prema Pančevu, već unapred osećala nesigurnost. Bio je osmi mart, ovaj poslednji. U Vršcu su me čekali Bata Kanda i njegov orkestar. I slavljenici. Još pre nego što sam pošla, objasnila mi je Bobana (moja prijateljica) samo jednom rečenicom celo moje predstojeće putovanje:

'Dođeš do Pančeva, prođeš kroz grad i samo pravo!'

Vozila sam kroz Pančevo prema uputstvu. Ali umesto prema Vršcu, krenem prema Kovinu. Nešto mi nije dalo mira pa upitam jednog Pančevca, za svaki slučaj:

'Molim vas, gde je put za Vršac?'

'Samo vozite pravo' reče, tako da više nisam imala razloga da sumnjam, ni da se dvoumim.

Malo kasnije, opet zaustavim auto i pitam nekog pešaka:

'Molim vas, da li je ovo put za Vršac?'

'Da, samo imate jedno šezdeset kilometara da obilazite. Ali, može i tuda'.

Shvatim da više nema vraćanja. Posle sat vremena, našla sam se na nekoj rampi. Upitam čoveka na rampi:

'Molim vas, put za Vršac?'

'Samo pravo', reče.

Osećala sam se nelagodno i to mi je bio dovoljan znak da upadam u neke nepoznate neprijatnosti, rekla je ona, koja ni sama nije mogla da veruje svojim očima gde se našla.

Možda će vas zanimati

Imala sam utisak da ulazim u privatni posed. Onakav, kao u filmovima. Izdvojen, nigde žive duše. Drveće bez lišća, strašno u mraku. Gledala sam svaki čas u brojčanik. Prolazili su kilometri. Počne da me trese strah, kakav nikad nisam osetila. Drveće - sve veće, sve gušće i sve crnje. Iznenada osvetlim farovima nekoliko životinja. Oduzmem se, a one se razbeže. Shvatim da su srne, ali ja sam se bojala čak i srna. Sve me podseti na Alisu u zemlji čuda. Ugledam još neku poveću životinju koja brzo pobeže. Plašile su se one mene, a ja njih. Ukopčam da sam u Deliblatskoj peščari, i to u srcu lovišta. Stegla sam volan. Put je bio takav da sam vozila trideset na sat. Krivudav, samo jedna traka, ako ta udubljenja od traktora u raskvašenoj zemlji mogu da se nazovu - traka. Da neko naiđe meni u susret (što nikom nije ni moglo da se desi), ne bismo mogli da se pomerimo s mesta, ni taj neko, ni ja.

Razmišljala sam šta može da se desi, ili meni, ili kolima - kad opet rampa. Otvorena. To je ona druga iz koje se izlazi iz lovišta. Ugledala sam neke kuće u mraku. Selo - shvatam. Roletne su bile spuštene, prozori jedva osvetljeni. Ugledala sam na uglu neku ženu. Upitala sam je za put za Vršac. Rekla je:

merima njegomir Izvor: ATA Images /Antonio Ahel

'A, pogrešili ste, vratite se, a onda idite pravo. Videćete neki put kojim idete nekoliko kilometara i onda vam je tu Vršac'".

Crne misli ubrzo su je obuzele i bila je gotovo sigurna da će ta nevolja još dugo trajati.

"Onako bespomoćna i sama, nisam imala druge do da je poslušam. Kad, posle pet metara - opet dva udubljenja od traktora. Zemlja blatnjava. Opet šuma. I tako vozim, sve dublje i dublje, sve dalje i dalje. Šta ako se odlomi točak - pomislim. Sve je neprohodnije. Pokušavam da se vratim, ali nigde ne mogu da okrenem auto. Ne može ni u rikverc, jer se ništa ne vidi. Ako pukne guma? Ako mi nestane benzina? Ako od truckanja nešto otkaže - ređale su se crne misli, a sve je izgledalo kao da će beskonačno da traje. Posle sedam kilometara naiđem na prazninu (prostor bez drveća i šipražja). Okrenem auto, pa hajd' nazad. Dala sam, ko bajagi, gas, ako se na tom bespuću uopšte i mogao dati gas, i krenula. Trudila sam se da se kola ne zaglave u rupčagama. A sve sam manje verovala u to da sam ne samo u našoj zemlji, nego uopšte na Zemlji. U tim burnim mislima ponovo sam stigla u isto mesto. Sad su kuće bile tamne, bez ijednog osvetljenog prozora. Naiđem, ipak, na jedan. Videlo se kako neka deca u pidžamama skaču po krevetu, a svetlost je dopirala iz udaljene sobe. Zakucam u prozor.

Možda će vas zanimati

'Mama, neko lupa' povikaše deca.

Žena upali svetlo. Bilo je oko devet sati.

'Otkud vi tu sad, noću?', čudila se.

'Molim vas, put za Vršac?'

Pokazala mi je put, onaj kojim nisam pošla. Prethodna žena me je obmanula. Izađem, na put, najzad. U hotelu je moja priča delovala neverovatno, mislili su da je sve samo izgovor zbog zakašnjenja. Pevala sam, ali me strah i uzbuđenje nisu napuštali. Želela sam samo da se vratim u Beograd. Krenula sam iste noći jer me je čekalo troje moje dece. U blizini Pančeva, naglo se zadrmam, onda čujem jaku lupnjavu koja me je pratila, a i kola su počela da zanose. Prikočim i izađem. Kad, zadnja leva guma - pukla. Nisam smela da se zadržavam. Bojala sam se i kamiona, i drveća, i mraka. Nisam smela nikog da zaustavim. Strah je već toliko vladao da sam samo ušla u auto, šćućurila se, još jače stegla volan i krenula dvadeset, a možda i deset na sat, sve do hotela 'Tamiš' u Pančevu. Na točku, umesto gume, visile su gumene froncle", ispričala je pevačica jednom prilikom.

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

SERIJE