UŠLI SU U NAŠU KUĆU NA POLUGODIŠTU OSMOG RAZREDA: Šok priznanje Dragane Mirković - "Nisam htela da budem pevačica"

Dragana Mirković je jedna od najpopularnijih srpskih pevačica koja poslednjih godina puni naslovnice domaćih medija slikama velelepnog dvorca u Beču i pričama o suprugu Toniju.

"Nikada nisam želela da se bavim pevanjem. Htela sam da završim fakultet, da naučim engleski jezik, zaposlim se, putujem... Međutim, kada sam sa 14 godina pevala na jednoj igranci u selu, čuli su me neki ljudi iz Beograda i odmah me prozvali 'čudom od deteta'. Na polugodištu osmog razreda došli su u našu kuću ljudi iz PGP i predložili da snimim ploču. To je šokiralo i moje roditelje i mene, mislili smo da su pogrešili adresu. Pošto sam bila lepo vaspitano dete, bilo mi je glupo da im kažem 'neću'. Mama i tata su rekli: 'Dajte bar da dete prvo završi osnovnu školu.' Pristali smo da snimim album, a tata Predrag me je pratio na svim turnejama i nastupima dok nisam napunila 18 godina", priča pevačica.

Dragana je već s 15 godina nastupala širom zemlje i tada je i sazrela.

"Promenila sam se čim sam počela da radim. Kao dete sam ušla u svet odraslih i u jedan ozbiljan posao koji se zove šou-biznis. Bukvalno sam iz školske klupe ušla u studio i krenula na turneje sa prvim pesmama. Sve to je za mene bio veliki šok. Na scenu sam izlazila bez šminke jer je u to vreme bilo sramota da devojčica bude našminkana. Kao tinejdžerka sam išla sam na velike turneje i festivale, kao što su 'Zlatni glasovi Šumadije' i 'Raspevana jesen'... Odjednom sam se našla među najvećim zvezdama i sve je to bio šok za mene", kaže Mirkovićeva, koja nikada neće zaboraviti svoj prvi nastup:

"Dobro sam se sećala trenutka kada se penjem na binu i silazim sa nje, a ono između mi je sve u nekoj magli. Sa mnom na sceni stajali su čuveni pevači Šaban Šaulić, Zorica Brunclik, Snežana Đurišić, Marinko Rokvić, tada naše najveće zvezde. Sećam se da sam se pitala: 'Šta ja ovde radim, da li je meni ovde mesto?'".

Bez obzira na to što je bila početnik, Draganu su starije kolege prihvatile kao najrođeniju:

"Gledali su me kao da smo jednaki i govorili mi 'Ti si zvezda i dobra pevačica'... A ja sam svima persirala i osećala veliko strahopoštovanje. Beskrajno sam im zahvalna što su me u startu podržali i zaštitili. Ranije je bio mnogo zdraviji šou-biznis nego danas. Estradu su pokvarili ljudi koji su došli sa strane, menadžeri, portparoli...".

I sama priznaje da je nekoliko puta poželela da digne ruke od svega:

"U nekim momentima želela sam da se vratim u školsku klupu. Teško je bilo tako mladoj osobi da nosi teret popularnosti, da sačuva svoje ime, ličnost, reputaciju. Nisam želela da iko nešto pogrešno kaže o meni. Od početka karijere mi je ta misao bila u glavi, da nikako ne smem da obrukam ni sebe ni svoju porodicu. To sve je bilo veliko opterećenje. Bilo je momenata kada sam rekla da ne mogu više sve to da podnesem. Ne zato što sam kukavica i što sam se predavala, nego zato što sam smatrala da ništa ja to ne moram da radim. Moja porodica je oduvek bila dobrostojeća, tako da nisam morala da im pomažem. Uvek smo imali sve".