Moderni plesni nomadi u teatru Madlenijanum oduševili su publiku Beogradskog festivala igre.
Koreografija "Bahok" slavnog Akrama Kana, Britanca poreklom iz Bangladeša, odvija se na aerodromu, tokom jednog od "onih" beskrajnih čekanja zbog odloženog leta, loših vremenskih uslova...
"Svi smo mi putnici, lutalice, došli smo na ovaj svet u ovom telu, i jedino možemo naprad. Ipak, svi nosimo svoj teret, i svi smo bahok (nosači). U potrazi za uspomenama na dom i detinjstvo, pojavljuju se male priče iz kojih dolazi jedna veća, univerzalna", rekao je koreograf .
Osam različitih likova čekaju avion koji je odložen. Upoznaćemo svakog od njih, njihove međusobne veze koje postoje ili tek nastaju. Neko beži iz rodne zemlje, neko pokušava u nju da se vrati, nekome je ovo samo usputna stanica, a nekoga religiozni fanatizam odvodi u ludilo i izopštava.
Koreografiju izvode članovi Kanove plesne trupe, kao i Nacionalnog baleta Kine iz Pekinga. Suvišno je pričati o tehnici ovakvih igrača - takvi su da izgleda kao da se uopšte nisu zadihali, niti će, već igra neometeno i konstantno teče.
Pored odlične koreografije i scenarija, pa i glumačkih sposobnosti igrača, tragičnih i komičnih, snaga ove predstave je i u muzici Nitina Sonija.
Prepuna sala Madlenijanuma igrače je čak četiri puta vraćala na scenu, kako bi se opet poklonili pod gromoglasnim aplauzom.
Belgrade dance festival traje do 23. aprila, a kompletan program pročitajte OVDE.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
"Svi smo mi putnici, lutalice, došli smo na ovaj svet u ovom telu, i jedino možemo naprad. Ipak, svi nosimo svoj teret, i svi smo bahok (nosači). U potrazi za uspomenama na dom i detinjstvo, pojavljuju se male priče iz kojih dolazi jedna veća, univerzalna", rekao je koreograf .
Osam različitih likova čekaju avion koji je odložen. Upoznaćemo svakog od njih, njihove međusobne veze koje postoje ili tek nastaju. Neko beži iz rodne zemlje, neko pokušava u nju da se vrati, nekome je ovo samo usputna stanica, a nekoga religiozni fanatizam odvodi u ludilo i izopštava.
Koreografiju izvode članovi Kanove plesne trupe, kao i Nacionalnog baleta Kine iz Pekinga. Suvišno je pričati o tehnici ovakvih igrača - takvi su da izgleda kao da se uopšte nisu zadihali, niti će, već igra neometeno i konstantno teče.
Pored odlične koreografije i scenarija, pa i glumačkih sposobnosti igrača, tragičnih i komičnih, snaga ove predstave je i u muzici Nitina Sonija.
Prepuna sala Madlenijanuma igrače je čak četiri puta vraćala na scenu, kako bi se opet poklonili pod gromoglasnim aplauzom.
Belgrade dance festival traje do 23. aprila, a kompletan program pročitajte OVDE.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
