RADIO ZA MIROSLAVA MIŠKOVIĆA, PA OTIŠAO U ROKERE S MORAVU! Pevač pričao kako je izgledao njihov susret u preduzeću

Na današnji dan pre 11 godina na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu umro je Zvonko Milenković, vokalni solista ansambla Rokeri s Moravu.

"Počeo sam sa 14 godina. Kad sam krenuo u prvi razred srednje ekonomske škole u Kruševcu u školi je bila jedna grupa koja je svirala samo zabavnu muziku. Falio im je pevač koji peva i jedno i drugo. Ja baš nisam zabavnjake nešto posebno pevao ali sam narodnjake pevao jer sam se takmičio po raznim gradovima, selima u okolini Kruševca. I normalno nosio prve nagrade, kako pare tako i poklone.

Krenem ja zabavnjake, navežbam jedno 50-ak zabavnjaka. Naučim i engleske pesme... Lepo napišem engleski na srpskom i tako naučim. I to smo pevali na igrankama ali shvatimo da tu para i nema od mladeži. Igranke su se mahom održavale u Domu vojske u Kruševcu. Jednog dana meni kapetan Obradović kaže: 'Slušaj ti Zvonimire, da dođeš kod mene sutra u kancelariju'.

Ja dođem sutra a on mi kaže: 'Mi imamo ovde i drugarske večeri, ne samo ove igranke što svirate vi. I šta vam je to što svirate po celu noć?!'. A šta vi hoćete? 'Hoću da naučiš malo starogradske romanse... I iz Makedonije, i Slovenije, iz svih krajeva i to da pevate", pričao je Milenković i nastavio:

"Nađem harmonikaša, ja sam dosta pesama već i znao, imao sam druga koji je imao jedno 10.000 zapisanih pesama pa od njega proberem koje ću da pevam... I tako ja krenem narodnjake, pomalo i zabavnjake".

Jedna pesma grupe Rokeri s Moravu nastala je zbog devojke od koje ga je otac odvojio...

"Bio sam zaljubljen u jednu devojku koja se zvala Jasmina. Ona je bila iz Kruševca. Međutim, moj tata nije hteo da se ja ženim tako mlad. E pošto smo imali ujaka koji je radio u vojnom odseku u Kruševcu on ode kod njega i kaže mu da me pošalje u najudaljenije mesto i da mi da neki rod vojske kako treba. Da ne možemo da se viđamo ona i ja...  on me pošalje u Rijeku, 837 kilometara je železnicom od Kruševca. I tako ja dođem u Rijeku gde sretnem Borisa Bizetića. Imali smo svakog dana izlaz. Do Opatije smo išli skoro svakog dana. Ja sam Boris pričao o svojoj devojci koja mi je svakog dana pisala pisma...

I jednog dana se vraćamo iz Opatije ka Rijeci i sedimo zajedno a Boris uzme novinu neku i napiše pesmu "Jasmina".

Milenković je otkrio i da je nakon izlaska iz vojske počeo da radi u jednom preduzeću u Kruševcu, a direktor mu je bio Miroslav Mišković.

"Kad sam se vratio iz vojske zaposlio sam se u jednom preduzeću u Kruševcu. Kad Boris me zove i kaže - Jel misliš ti da dolaziš da mi snimamo ploče. Ja odem kod našeg tadašnjeg finansijskog direktora "Hemo Župa" a to je bio Miroslav Mišković. 'Gospodine Zvonko imaš moj blagoslov. Idi probaj, ako ne uspeš naša vrata su ti uvek otvorena', rekao mi je Mišković".

BONUS VIDEO:

(Kurir, MONDO)