Đorđe Balašević je rečima oslikavao detinjstvo cele jedne generacije, a njegovi koncerti prepričavaju se godinama zbog predaha između pesama u kojima je pripovedao priče o kojima se i danas govori.
Kada je reč o jugoslovenskoj muzičkoj sceni, ime Đorđa Balaševića zvuči kao čarobna reč koja odjekuje kroz generacije. Njegove pesme su mamac za dušu, mešavina melanholije, humora i dubokih promišljanja, koja su oblikovala identitet ne samo jedne generacije, već čitave regije. Rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu, Balašević je izgradio impresivan umetnički opus koji prevazilazi granice muzičkog sveta, i doseže do srca svih koji su imali priliku da čuju njegovu muziku.
Njegov životni put nije bio uobičajen. Iako je studirao geografiju, Balašević je već u ranim dvadesetim godinama odlučio da se potpuno posveti muzici. Počeo je da svira gitaru i peva po kafićima, postepeno gradeći svoj put do velikih koncertnih sala. Ipak, njegova muzika nije samo zvuk koji se razliva kroz prostoriju, to je priča i poezija koja dotiče srca i duše ljudi. Umeo je da prenese svoje lične dileme, radosti i tuge kroz stihove koji su postali univerzalni jezik za mnoge ljude. Pesme poput "Život je more", "Neki novi klinci" i "Provincijalka" nisu samo pesme, već slike života i detinjstva koje svako može da prepozna u svojim sopstvenim iskustvima.
Iako je Balašević bio rođeni kantautor, njegovi roditelji uvek su smatrali da je trebalo da se bavi onim za šta se školovao. Zbog toga, iako im je uvek ostavljao dva mesta za koncert, istom nikada nisu prisustvovali. Međutim, kroz njegove priče o njima, bili su tu, a publika je uvek rado prepričavala Đoletove doživljaje iz detinjstva kao da su njihovi, jer na neki način su i bili. Balašević je samo umeo da ih prepriča toplije i sa više humora. Tako se pamti Đoletovo prisećanje na izlet u Postojnsku jamu, gde ga je otac doveo da vide čovečju ribicu koja ga nije posebno impresionirala, delom i zato što mu je bilo muka.
"Ja govorim 'Tata, muka mi je', gledam neka dva guštera koja ne mrdaju. On kaže: 'Pevaj'. Nije onda bilo hemije i medikamenata. Šta da pevam?", odgovorim mu. 'Šta je teta Ivanka Perić pevala kad smo išli na Divčibare? 'Ajde Kato, ajde Zlato'. To je dobro za muku", savetuje otac. Peva tako mali Đorđe Balašević, dok se "s dušom rastaje", a sve gledaju Nemci koji su se zatekli u blizini. Đole peva li peva i posmatra Nemce koji, s druge strane, posmatraju scenu - dečaka koji peva, oca u atlet majici garavog od naginjanja kroz prozor u vozu, sa pramenom kose kojim je prikrivao ćelu, a koji mu je razduvao vetar i sa pocepanim pantalonama od unošenja kofera u kupe.
"Gledaju nas i misle se: 'Sunce ti, od koga smo mi rat izgubili!', poentirao je Balašević u samo jednoj od mora anegdota kojima je godinama zabavljao publiku, piše Žena Blic.
Facebook grupe posvećene Balaševiću prepune su fotografija, slika i sećanja na kantautora čija je smrt 19. februara 2021. rastužila milione ljudi širom bivše Jugoslavije. Iako se mnogima čini da je u danima nakon njegove smrti o Balaševiću napisano sve, to ipak nije slučaj. U znak sećanja, mnogi fanovi opisali su svoj susret sa Balaševićem. Izdvojili smo neke od najzanimljivijih sa indexa.hr:
"Ulica Karađorđeva u Novom Sadu. Šetam psa, tada starog oko godinu dana, znači 2010. godina. Prilazi nam jedan sasvim običan čovek u džinsu i s kačketom na glavi, saginje se da pomazi mog Lazu i kaže: Opa, sekjuriti! (Laza je imao jaknicu s tim natpisom) i dok ga Laza veseo liže, ja kontam... taj glas... poznat... jako poznat... I onda ga prepoznam! Đole! Naš Đole! Običan komšija s naše Salajke, najvoljeniji! Inače, sretali smo ga UVEK na glasanju, u OŠ Vuk Karadžić, gde je kao i svaki sasvim običan građanin čekao u redu, ni po čemu se ne izdvajajući od ostalih. Sasvim običan, a ipak jedan jedini Đole", napisala je Violeta Vukić, Balaševićeva sugrađanka.
"Srela sam njega i Olju u samoposluzi na Spensu, možda je bila 1987. (izašao je album Bezdan). Tog dana sam i kupila kasetu. Na kasi ispred mene, on i Olja plaćaju i pakuju u kese robu. Pri pakovanju on se u momentu kao uplaši i uspaniči i poče da se žali kasirki: evo vidite šta je ona ubacila u korpu, jao meni kad stignem kući! U pitanju su bile drvene VARJAČE! Zamislite koliko smo se svi prisutni smejali. Naravno, zamolila sam ga da mi kasetu potpiše, naravno čuvam je! A kad god se dohvatim varjače, bude mi smešno... A sada, tužno...", piše Nadežda Ralev.
BALAŠEVIĆ MAGIČNO VOLEO OLJU: Roditeljima na svakom koncertu ostavljao 2 mesta, ali se nikada nisu pojavili!
"2007. radio sam kao kasir u velikom marketu u Novom Sadu. Pored mene su bile kolegice, njih tri kontrolisale neke rokove. U jednom momentu izlazi Đole iz prodavnice sportske opreme koja se nalazila preko puta kasa. One sve oduševljene - 'jooj eno ga, Balašević!' Ja mu priđem, rukujemo se i pitam: 'Đole jel može po jedan autogram za kolegice?' Kaže - hajde. Dođemo do kase, ja iz fiskalnog štampača izvlačim papir. Gleda on i u njegovom fazonu - što mi to poturaš neki predračun, fakturu? Kaže pusti sada ću ja prošetati do kola da donesem diskove, (a parking je bio ogroman i ne tako blizu). Kažu one ma nema šanse da se vrati. Kad evo ga Đole posle nekih 15 min nosi u ruci četiri diska, za njih tri i za mene (u međuvremenu se tu našla još jedna kolegica pa sam joj moj primerak kao neki džentlmen prepustio). I tu je sada svaku pitao kako se zove i napisao posvetu. Kaže ona: Hvala Đole. A on u njegovom fazonu: Što hvala? 20 evra", napisao je Borislav Petrović.
Osim što je bio izuzetan tekstopisac i pevač, njegove pesme često su bile prožete socijalnim komentarima i kritikama sistema, ali u isto vreme su nosile i poruke nade i ljubavi. Bio je glas onih koji su se borili za promene, ali i onih koji su tražili ljubav i razumevanje u svetu koji često može biti surov. Kao umetnik koji je živeo u turbulentnim vremenima raspada Jugoslavije, Balašević je uspeo da ostane neutralan i da svojim pesmama spoji ljude bez obzira na nacionalnu pripadnost ili politička uverenja. Njegova muzika je bila most koji je premošćavao podele i spajao ljude širom regiona.
BALAŠEVIĆ MAGIČNO VOLEO OLJU: Roditeljima na svakom koncertu ostavljao 2 mesta, ali se nikada nisu pojavili!
Njegova muzika nas podseća da je život putovanje puno izazova i radosti, ali da je najvažnije da idemo kroz njega sa otvorenim srcem i dušom. I kao što je Balašević jednom rekao: "Nije važno ko si, važno je šta nosiš u sebi."
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
