Upoznajemo vas sa indijskim perkusionistom Akašem Batom, koji poslednjih deset godina živi i radi u Beogradu.
Akaš Bat rođen je pre 40 godina u Ahmedabadu, od devete godine svira tablu, a uporedo sa studiranjem arhitekture bio je bubnjar i pevač u rok bendovima.
Zbog ljubavi se u avgustu 2001. godine preselio iz Indije u Srbiju. Kako u Beogradu nije mogao da nađe posao u struci fokusirao se na muziku, kojom se bavio i u rodnoj zemlji, gde je svirao čak i hevimetal.
Od 2003. Akaš je član grupe Belo platno, koja neguje staru srpsku i grčku muziku uz etno motive sa prostora stare Srbije, a od 2004. je perkusionista multietničkog ansambla Shira U’tFila. Vođa ovog benda je, inače, Stefan Sablić, sin glumice Seke Sablić.
Akaš Bat je povremeno pratio bubnjara Dragoljuba Đuričića, svirao sa Sanjom Ilić, Slobodanom Trkuljom, Markom Bulatom... Bio je gost na albumu "Solid" grupe Eyesburn, a prošle godine je nastupao i na Exitu.
Od pre dve nedelje podučava sviranju perkusija u Indijskom centru (Vojvode Savatija 36, Beograd). Posetili smo jedan njegov čas i uverili se sa koliko strpljenja prenosi svoje znanje o indijskoj muzici.
Priča uglavnom na engleskom, jer tvrdi da srpski ne zna. Kaže da nije imao učitelja srpskog jezika i da je "pomalo naučio od drugara". Ume da piše i da čita srpski.
A šta još voli u Srbiji? Kaže da mu se dopada naša izvorna muzika, da mu je omiljena pesma "Gusta magla" i da voli to što su Srbi pozitivni i u teškim vremenima.
Dopada mu se u Beogradu, a svoj desetogodišnji boravak opisuje rečenicom "odakle ti je žena, odatle ti je rod" i dodaje kroz osmeh da je to katastrofa.
"Kod Srba pet minuta traje 15, što nikako ne mogu da shvatim, ali vremenom sam i ja postao takav", objašnjava nam Akaš, koji nikada nije probao sarmu, jer je vegetarijanac, ali zato jeste gibanicu i kupusaru, proju, šljivovicu, kajsijevaču...
Kada se vrati u Indiju Beograd opisuje kao glavni grad Jugoslavije ("jer je za njih to još uvek asocijacija za ovo područje") koji je kombinacija zapada i istoka.
(MONDO)
Zbog ljubavi se u avgustu 2001. godine preselio iz Indije u Srbiju. Kako u Beogradu nije mogao da nađe posao u struci fokusirao se na muziku, kojom se bavio i u rodnoj zemlji, gde je svirao čak i hevimetal.
Od 2003. Akaš je član grupe Belo platno, koja neguje staru srpsku i grčku muziku uz etno motive sa prostora stare Srbije, a od 2004. je perkusionista multietničkog ansambla Shira U’tFila. Vođa ovog benda je, inače, Stefan Sablić, sin glumice Seke Sablić.
Akaš Bat je povremeno pratio bubnjara Dragoljuba Đuričića, svirao sa Sanjom Ilić, Slobodanom Trkuljom, Markom Bulatom... Bio je gost na albumu "Solid" grupe Eyesburn, a prošle godine je nastupao i na Exitu.
Od pre dve nedelje podučava sviranju perkusija u Indijskom centru (Vojvode Savatija 36, Beograd). Posetili smo jedan njegov čas i uverili se sa koliko strpljenja prenosi svoje znanje o indijskoj muzici.
Priča uglavnom na engleskom, jer tvrdi da srpski ne zna. Kaže da nije imao učitelja srpskog jezika i da je "pomalo naučio od drugara". Ume da piše i da čita srpski.
A šta još voli u Srbiji? Kaže da mu se dopada naša izvorna muzika, da mu je omiljena pesma "Gusta magla" i da voli to što su Srbi pozitivni i u teškim vremenima.
Dopada mu se u Beogradu, a svoj desetogodišnji boravak opisuje rečenicom "odakle ti je žena, odatle ti je rod" i dodaje kroz osmeh da je to katastrofa.
"Kod Srba pet minuta traje 15, što nikako ne mogu da shvatim, ali vremenom sam i ja postao takav", objašnjava nam Akaš, koji nikada nije probao sarmu, jer je vegetarijanac, ali zato jeste gibanicu i kupusaru, proju, šljivovicu, kajsijevaču...
Kada se vrati u Indiju Beograd opisuje kao glavni grad Jugoslavije ("jer je za njih to još uvek asocijacija za ovo područje") koji je kombinacija zapada i istoka.
(MONDO)
