Većina pravoslavnih vernika danas slavi jednu od najrasprostranjenijih slava u Srbiji, Đurđevdan, a Ederlezi je najstariji i najradosniji, a za većinu Roma i najveći praznik tokom kalendarske godine. Ovaj praznik proslavljaju svi Romi, bez obzira jesu li pravoslavni ili katolički hrišćani ili su pripadnici islamske vere. Ederlezi je romski naziv za Svetog Đorđa.
Pesmu "Đurđevdan", koju je pre tri decenije obradio kantautor Goran Bregović, sluša se na svadbama, krštenjima, velikim i malim maturama, posebno na današnji dan 6.maja, a iza njenog nastanaka krije se jeziva priča.
Jeziva priča iz pesme
Srpskom narodu će zauvek ostati u sećanju Đurđevdan iz 1942. godine. To jutro bilo je pogubno za sarajevske Srbe, koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima u tom gradu.
Profesor doktor istorije umetnosti Žarko Vidović, jedini preživeli svedok ovog tragičnog događaja, ispričao je za medije kako je ova pesma nastala je u "vozu smrti" koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac. Profesor je ispričao da su zatočenici bili bez vode i hrane, a neke je počeo da hvata strah i panika zbog neizvestosti.
Jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevskog kulturno-umetničkog društva "Sloga", u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao:
"Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni, Đurđevdan je!"
Međutim, pesma se nije dopala ustašama, pa su zatvorili prozore na vagonima. Velik deo njih je izdahnuo u tom vozu, dok su preživeli provodili dane u Jasenovcu.
Pesma je postala simbol bola i očaja, ali i ponosa i prkosa sarajevskih Srba koji su vozovima smrti na Đurđevdan 1942. godine transportovani za Jasenovac, odakle se vratio tek svaki deseti Srbin od njih 3.000 koliko ih je odvedeno tog 6. maja iz Sarajeva za Jasenovac, piše Informer.
Važan romski praznik
Romima kao putujućem narodu, kako ih često nazivaju pripadnici drugih naroda, završetak putovanja je kada dođe sneg i zima, a "točak se ponovo pokrene" u proleće, kada dođe toplije vreme. Taj prastari i najznačajniji romski praznik Ederlezi, dolaskom Roma na Balkan krajem 14. i početkom 15. veka, našao je svoje mesto i opstao u simbiozi s obeležavanjem velikog hrišćanskog praznika Đurđevdana.
Kako se taj praznik, po julijanskom kalendaru, slavi 6. maja, a to je vreme kada na ovim prostorima stižu veće temperature i više sunca, upravo je taj praznik prepoznat kao simbolični dan slavljenja dolaska proleća i romski Ederlezi je poistovećen s Đurđevdanom.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
