Na putu ka Mostaru, 18. septembara 1986. godine, gde su imali zakazan koncert, članovi grupe Crvena jabuka, doživeli su saobraćajnu nesreću kod Jablanice u kojoj su ostali bez dva člana ovog benda.
Članovi orkestra krenuli su s tri automobila i malim kamionetom s instrumentima iz Sarajeva prema Mostaru.
Bas-gitarista Aljoša Buha, solist Dražen Ričl Zijo i vozač Zlatko Arslanagić seli su u automobil. Iza njih su u drugom automobilu vozili Dražen Žerić i Darko Jelčić.
Odmah iza Jablanice prema Mostaru Žerić i Jelčić, kao i predstavnici “Atlasa” iz Zenice, organizatora turneje, u “Zastavi 1500” naišli su na veću grupu ljudi okupljenih oko smrskanog automobila. Nisu imali vremena da stanu jer su žurili na koncert.
U tom automobilu bili su njihove kolege.
Pogledajte mesto na kojem se dogodila nesreća:
"To je bio težak dan. Mi smo već bili na stadionu u Mostaru, bio je pun, a tek oko pola 8 uveče došla je policija. Scena je bila dirljiva, nastao je muk na stadionu, ugasili su muziku, a kako smo mi krenuli prema bolnici u Mostaru, tako je i sa nama krenula sva ta publika. Ispred bolnice bilo je tri, četiri hiljade ljudi", prisetio se Žera tragedije koja je Crvenu jabuku zavila u crno.
Na licu mesta poginuo je basista grupe Aljoša Buha, dok je pevač i jedan od osnivača grupe Dražen Ričl Zijo zadobio teške povrede i preminuo je 1. oktobra 1986. godine.
"Teške, preteške povrede"
Tri godine kasnije, Draženova majka je za list "Ćao", otkrila kako je saznala za nesreću.
"Samo što sam ušla u kuću, zazvonio je telefon. Bilo je oko 11 navečer. Javio mi se Žera i smušeno rekao: "Teta Elvira, ovde Žera. Zovem vas iz Mostara."
I sad ja, ne sluteći ništa - da bi moglo neko zlo biti - na to njegovo: "Šta je bilo? Jeste li se to tamo u Mostaru, što posvađali, pa nećete doći kući?"
Onda je nastupila mala pauza, pa će meni Žera, tiho: "Pa, teta Elvira, jeste li vi čuli za ovu nesreću?"
Ja se malo štrecnem i kažem mu da nisam ništa čula. Onda on skrušeno i tužno da ga jedva mogu čuti: "Bila je nesreća, Aljoša je poginuo, a Zlaja i Dražen su u Mostaru, u bolnici."
Onda sam odmah nazvala brata i svog direktora, doktora Đokovića također. On je brže-bolje nazvao svoje kolege u mostarskoj bolnici. Rekli su mu da je Zlajo lakše povređen, a da moj Dražen ima teške i preteške ozlede.
Mi smo se odmah spremili i otišli u Mostar. Tamo smo bili u četiri sata ujutro. Primila nas je dežurna doktorica, izuzetno dobra žena, koja nam je ponudila i svoj ležaj - da malo odmorimo. Rekla nam je da nije nikad, u svojoj praksi a ni u životu uopšte, to videla: "Celi Mostar bio je tu. Ljudi su došli da daju krv. Bilo je sigurno jedan sat noću, kad se ta omladina razišla."
BONUS VIDEO:
(Stil, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
