Navikao nas je da očekujemo spektakl i zna da nas ništa osim toga ne bi zadovoljilo…videćemo da li će i sledeći put Žan Mišel Žar uspeti da nadmaši sebe, pošto nas je na poslednjem koncertu u Areni "izuo iz cipela"
Pionir elektronske muzike Žan Mišel Žar, održao je svoj drugi koncert u Areni ponedeljak uveče.
Ginisov rekorder po broju posetilaca na nastupima, čovek čiji "Oxygen" već 30 i kusur godina slušamo kao da je juče objavljen i koji je uspeo da "stisne" tri i po miliona Rusa na "jedno mesto", u ponedeljak uveče je pred domaćom publikom napravio presek celokupne karijere dok su nas laseri, svetlosne projekcije i kojekakve "new age" aveti jurile po Areni.
Pre tri godine, kada nam je "davao kiseonik", koncert u Srbiji je opisao kao "ludnicu od dobrog provoda", a sada je, valjda iz tog razloga, rešio da sve nas "ludake" počasti vizuelnim spektaklom kreiranim upravo za ovaj koncert.
Nova scenografija dizajnirana "samo za nas", sofisticirani video na bini, svetlosni šou pravljen za svaku pesmu posebno (i samo za nas), i sve to začinjeno sa "malo" 3D lasera...pa, lepo od njega, zar ne?!
Pojavio se nasuprot bine u svetlucavoj košulji i osmehom od uva do uva i rukovao sa fanovima. Uz jedno "dobro veče" na srpskom, "kiseonik"…
Kompozitor, inovator, umetnik i elektro pionir (titula koja mu, verovali ili ne, iz nekog razloga kaže ne laska), zna svoj posao. A, i publika svoj. Na prve taktove muzike gospodina koji ima 63 godine, sluša Chemical Brothers i žali što nije napisao neko delo Igora Stravinskog, masa ljudi u Areni postala je jedno, ali ne na način na koji biste očekivali.
Mislili smo da će koncert u Areni ličiti na najveću elektro žurku ikada sa "milionima ruku" u vazduhu, ali stolice u parteru su učinile da sedimo kao hipnostisani i izlazimo iz transa samo na tren, kad se završi numera, taman koliko da vrisnemo "kakav je car", počastimo ga aplauzom, a onda opet, kao na pucketanje prstima, utonemo u opus Žan Mišel Žara.
Začarani krug" - red pesme i mirne publike koja sedi kao u pozorištu, red aplauza i ovacija - trajao je sve dok "matriks" zeleni laseri nisu "šiknuli" iz poda i udarili u krov Arene…tada je gospodin u svetlucavoj košulji stavio naočare, prišao "strunama" i počeo da svira po svetlosti!
Zvuči neverovatno, verujte da tako i izgleda, ali dogodilo se! Stvarno!
Njegovu svetlosnu numeru (čiji bi nastanak i izvođenje trebalo da vam objasni sam Mišel Žar ili neki fizičar), prekinuo je aplauz kakav se dugo nije čuo, a on je nastavio da nas hipnotiše pričom o koncertu u Kini koji je mu je bio nestvaran kao i nama njegova svirka.
"Bio sam prvi umetnik koji je svirao u Kini i činilo mi se kao da sviram na Mesecu", rekao je Žar, a onda nam poklonio par "suvenira iz Kine". Posle priče o Zabranjenom gradu stavio je naočare/kamere na glavu i zasvirao na sintisajzeru, tek da nam pokaže kako to majstori rade.
Numere su se nizale, publika je jedva disala kako joj ne bi promakla ni jedna nota čoveka-genija, a muzičar koji ima publiku od 7 do 77 godina je, iako bliži ovoj drugoj starosnoj grupi, skakao po bini kao klinac i neumorno nas pozivao da ga pratimo na njegovom muzičkom putovanju kroz albume “Oxygene“, “Magnetic fields“, “Rendezvous" i "Teo and Tea".
Zašto ljudi vole njegovu muziku? Zašto se četiri puta upisao u Ginisovu knjigu rekorda i zašto je zaslužio da jedan asteroid nosi njegovo ime? Jednom je rekao da "muzika nema poruku, ljudi su se zasitili poruka", i možda je to razlog…
Daje nam neverovatan opus "za siću", a onda i slobodu da iskreno osetimo "šta je pisac hteo da kaže", a ne da nam to objašnjava u "pogovoru". Valjda je zato i legenda i valjda zato njegova muzika zvuči podjednako neverovatno , a opet poznato ljudima širom planete.
Koju god magiju krije pod svojim prstima, koji god razlog da imamo, znamo da ga volimo. Jedino što ne znamo je da li smo u ponedeljak veče u Areni prisustvovali koncertu ili mađioničarskoj predstavi na kojoj nas je neko hipnotisao? Jedino čega se sećamo je da smo krenuli put Arene na Žan Mišel Žara, a onda čuli svetlo…kako god, bilo je nezaboravno.
(MONDO, Dragana Tomašević)
Ginisov rekorder po broju posetilaca na nastupima, čovek čiji "Oxygen" već 30 i kusur godina slušamo kao da je juče objavljen i koji je uspeo da "stisne" tri i po miliona Rusa na "jedno mesto", u ponedeljak uveče je pred domaćom publikom napravio presek celokupne karijere dok su nas laseri, svetlosne projekcije i kojekakve "new age" aveti jurile po Areni.
Pre tri godine, kada nam je "davao kiseonik", koncert u Srbiji je opisao kao "ludnicu od dobrog provoda", a sada je, valjda iz tog razloga, rešio da sve nas "ludake" počasti vizuelnim spektaklom kreiranim upravo za ovaj koncert.
Nova scenografija dizajnirana "samo za nas", sofisticirani video na bini, svetlosni šou pravljen za svaku pesmu posebno (i samo za nas), i sve to začinjeno sa "malo" 3D lasera...pa, lepo od njega, zar ne?!
Pojavio se nasuprot bine u svetlucavoj košulji i osmehom od uva do uva i rukovao sa fanovima. Uz jedno "dobro veče" na srpskom, "kiseonik"…
Kompozitor, inovator, umetnik i elektro pionir (titula koja mu, verovali ili ne, iz nekog razloga kaže ne laska), zna svoj posao. A, i publika svoj. Na prve taktove muzike gospodina koji ima 63 godine, sluša Chemical Brothers i žali što nije napisao neko delo Igora Stravinskog, masa ljudi u Areni postala je jedno, ali ne na način na koji biste očekivali.
Mislili smo da će koncert u Areni ličiti na najveću elektro žurku ikada sa "milionima ruku" u vazduhu, ali stolice u parteru su učinile da sedimo kao hipnostisani i izlazimo iz transa samo na tren, kad se završi numera, taman koliko da vrisnemo "kakav je car", počastimo ga aplauzom, a onda opet, kao na pucketanje prstima, utonemo u opus Žan Mišel Žara.
Začarani krug" - red pesme i mirne publike koja sedi kao u pozorištu, red aplauza i ovacija - trajao je sve dok "matriks" zeleni laseri nisu "šiknuli" iz poda i udarili u krov Arene…tada je gospodin u svetlucavoj košulji stavio naočare, prišao "strunama" i počeo da svira po svetlosti!
Zvuči neverovatno, verujte da tako i izgleda, ali dogodilo se! Stvarno!
Njegovu svetlosnu numeru (čiji bi nastanak i izvođenje trebalo da vam objasni sam Mišel Žar ili neki fizičar), prekinuo je aplauz kakav se dugo nije čuo, a on je nastavio da nas hipnotiše pričom o koncertu u Kini koji je mu je bio nestvaran kao i nama njegova svirka.
"Bio sam prvi umetnik koji je svirao u Kini i činilo mi se kao da sviram na Mesecu", rekao je Žar, a onda nam poklonio par "suvenira iz Kine". Posle priče o Zabranjenom gradu stavio je naočare/kamere na glavu i zasvirao na sintisajzeru, tek da nam pokaže kako to majstori rade.
Numere su se nizale, publika je jedva disala kako joj ne bi promakla ni jedna nota čoveka-genija, a muzičar koji ima publiku od 7 do 77 godina je, iako bliži ovoj drugoj starosnoj grupi, skakao po bini kao klinac i neumorno nas pozivao da ga pratimo na njegovom muzičkom putovanju kroz albume “Oxygene“, “Magnetic fields“, “Rendezvous" i "Teo and Tea".
Zašto ljudi vole njegovu muziku? Zašto se četiri puta upisao u Ginisovu knjigu rekorda i zašto je zaslužio da jedan asteroid nosi njegovo ime? Jednom je rekao da "muzika nema poruku, ljudi su se zasitili poruka", i možda je to razlog…
Daje nam neverovatan opus "za siću", a onda i slobodu da iskreno osetimo "šta je pisac hteo da kaže", a ne da nam to objašnjava u "pogovoru". Valjda je zato i legenda i valjda zato njegova muzika zvuči podjednako neverovatno , a opet poznato ljudima širom planete.
Koju god magiju krije pod svojim prstima, koji god razlog da imamo, znamo da ga volimo. Jedino što ne znamo je da li smo u ponedeljak veče u Areni prisustvovali koncertu ili mađioničarskoj predstavi na kojoj nas je neko hipnotisao? Jedino čega se sećamo je da smo krenuli put Arene na Žan Mišel Žara, a onda čuli svetlo…kako god, bilo je nezaboravno.
(MONDO, Dragana Tomašević)
