U vreme kada je Jugoslavija još delovala kao stabilna država, malo ko je mogao da pretpostavi da će se za samo nekoliko godina raspasti u krvavim ratovima i političkim sukobima. Ipak, umetnici često prvi osete promene koje tek dolaze. Muzika je zato tokom osamdesetih postala mnogo više od zabave – bila je prostor za pobunu, kritiku i upozorenje.
Dok su zvanični mediji promovisali ideale socijalističkog društva, pojedini rok muzičari koristili su metafore, ironiju i provokativne stihove kako bi govorili o temama o kojima se javno retko govorilo. Danas se mnoge od tih pesama posmatraju kao svojevrsni dokument jednog vremena, ali i kao najava političkih i društvenih promena koje su usledile.
Džoni Štulić i pesma koja je podržala rušenje komunizma
Kada je Azra 1981. godine objavila pesmu "Poljska u mome srcu", Jugoslavija je još živela u uverenju da je socijalistički sistem neupitan. Međutim, Džoni Štulić je inspiraciju pronašao u pobuni radnika brodogradilišta u Gdanjsku, i pokretu Solidarnost koji je predvodio Leh Valensa.
Pesma je otvoreno pokazivala simpatije prema pokretu koji će kasnije postati simbol otpora komunizmu u Istočnoj Evropi. Upravo zbog toga bila je nepoželjna na radiju i televiziji, ali je među publikom stekla gotovo kultni status.
Riblja čorba i metafora koju su svi razumeli
Među najhrabrijim kritikama sistema svakako se našla pesma "Član mafije" grupe Riblja čorba. Iako se u tekstu nigde ne pominje Savez komunista, gotovo svima je bilo jasno da je "mafija" zapravo metafora za vladajuću partiju.
Bora Đorđević je kasnije pričao da je pesma prošla državnu komisiju zahvaljujući dobroj atmosferi i druženju pre samog preslušavanja. Bez obzira na okolnosti, ostala je jedna od najdirektnijih kritika političkog sistema tog vremena.
Poslušajte:
Idoli su se rugali socijalističkoj ikonografiji
Pesma "Maljčiki" i danas važi za jedan od najupečatljivijih primera muzičke satire u Jugoslaviji.
Rudari, fabrike, udarnici i radnička disciplina predstavljeni su kroz ironiju i humor, dok su članovi benda u spotu izgledali poput partijskih funkcionera. Iako je pesma formalno govorila o Sovjetskom Savezu, mnogi su u njoj prepoznali podsmeh čitavom komunističkom modelu.
Zanimljivo je da je upravo sovjetska ambasada protestovala zbog emitovanja pesme, dok je jugoslovenska publika vrlo brzo pretvorila "Maljčike" u veliki hit.
EKV i stih koji danas zvuči jezivo
Malo koja pesma sa prostora bivše Jugoslavije danas izaziva toliko emocija kao "Još samo par godina za nas" grupe Ekatarina Velika. Kada je Milan Mladenović pevao o vremenu koje ističe i generaciji koja nestaje, malo ko je mogao da nasluti koliko će stihovi dobiti na težini već početkom devedesetih.
Raspad države, ratovi, izgubljene generacije i tragične sudbine članova benda učinili su da pesma danas zvuči kao jedno od najpotresnijih muzičkih svedočanstava jugoslovenskog kraja.
"Ruža Hrvatska" postala je mnogo više od pesme
Prljavo kazalište je 1988. godine objavilo pesmu "Mojoj majci", poznatiju kao "Ruža Hrvatska".
Iako je Jasenko Houra napisao pesmu kao ličnu posvetu svojoj majci, publika joj je ubrzo dala sasvim novo značenje. Na legendarnom koncertu u Zagrebu 1989. godine postala je simbol nacionalnog buđenja i pesma koju su mnogi doživeli kao najavu velikih političkih promena koje dolaze.
Tito u stihovima koji nisu štedeli nikoga
Džoni Štulić nije se zaustavio na jednoj provokaciji. U pesmi "Ko to tamo peva" direktno se osvrnuo na kult ličnosti koji je postojao oko Josipa Broza Tita.Kroz ironiju i karakterističan Štulićev stil, pesma je kritikovala ne samo politički vrh već i društvo koje je bez mnogo preispitivanja prihvatalo zvanične narative.
Straža pored Prizrena i upozorenje koje niko nije čuo
Među pesmama koje danas zvuče gotovo proročanski nalazi se i "Straža pored Prizrena"grupe Zabranjeno pušenje. Objavljena 1989. godine, smeštena na Kosovo, otvoreno preispituje ideju večitog neprijatelja i potrebu da mladi ljudi ginu zbog političkih odluka koje nisu sami doneli.
U vremenu kada su nacionalne tenzije već rasle, pesma je predstavljala retko upozorenje da se iza velikih parola često kriju obični ljudi koji plaćaju najveću cenu.
Muzika kao ogledalo vremena
Danas, kada se osvrnemo na osamdesete godine, jasno je da mnogi muzičari nisu samo pevali o ljubavi, mladosti i svakodnevici. Njihovi stihovi postali su svojevrsni zapis o društvu koje se menjalo brže nego što je većina ljudi mogla da primeti.
Neke od tih pesama bile su zabranjivane, neke ignorisane, a neke pogrešno shvaćene. Međutim, zajedničko im je to što su mnogo pre političara, analitičara i novinara naslutile da se Jugoslavija nalazi na raskrsnici sa koje više nema povratka.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(Direktno / MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
