- Najskupljom srpskom pesmom smatra se "Marš na Drinu", a ne neka od savremenih hit-numera koje su skupo plaćene.
- Ivo Andrić je 1961. poneo ploču sa tom kompozicijom na dodelu Nobelove nagrade u Švedskoj, gde je privukla veliku pažnju.
- Šveđani su potom doprineli njenoj popularnosti, a verzije su snimali i holandski, britanski i nemački muzičari.
Kada govorimo o najskupljim srpskim pesmama, ne sumnjamo da vam prvo na pamet padnu numere koje su, što bi naš narod rekao, "masno" plaćene.
Prostom pretragom izlazi da su neke od najskupljih numera bile "Romale, romali", za koju je Ana Nikolić svojevremeno dala čak 30.000 evra, "Laku noć" Adila Maksutovića koja je koštala 25.000 evra, "Usne boje vina" Bobana Rajovića koja je bila plaćena 18.500 evra, a sigurni smo da postoje još brojni hitovi koji su imali paprenu cenu.
No, mi ne pričamo o tome, već o onom "daj onu najskuplju", a kroz istoriju je samo jedna srpska pesma nosila ovu titulu.
Reč je o numeri "Marš na Drinu", a mnogi ne znaju kako je nastala i zašto se smatra najskupljom našom pesmom.
Kako je nastao "Marš na Drinu"
Čuveni srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički komponovao je "Marš na Drinu" davne 1914. godine u Valjevu, neposredno nakon briljantne pobede srpske vojske u Cerskoj bici.
Binički je bio duboko ganut hrabrošću vojnika i kompoziciju je lično posvetio pukovniku Milivoju Stojanoviću Brki, legendarnom komandantu Drugog pešadijskog puka, koji je kasnije herojski poginuo nekoliko meseci kasnije u Kolubarskoj bici.
Kompozicija se često smatra nezvaničnom himnom srpskom naroda, a mnogi su se za nju posebno hvatali u vreme kada nam je praktično bila zabranjena nacionalna istorija. U komunističkoj Jugoslaviji na "Marš" se gledalo sa velikim podozrenjem, pa su ga razne ideološke komisije proglašavale za vid velikosrpskog delovanja, sa sve rečima: "Kakve ustaše, balisti, kakvi bakrači - srpski nacionalizam je najopasniji po državu i poredak".
Potom je 1964. na 50. godišnjicu Cerske bitke na Pulskom festivalu premijerno prikazan film Žike Mitrovića "Marš na Drinu" sa istoimenom muzičkom temom. Iako se "objektivna" kritika obrušila na film tobož iz umetničkih razloga, on je doživio ogromnu popularnost i gledanost, a pravo je čudo kako je prošao ispod radara tadašnje cenzure.
Dobar deo srpskog naroda, koji se osećao poniženim i nacionalno pogaženim, svi oni koji nisu fanatično klicali Titu i partiji, film su doživeli kao melem na ranjenu dušu. Za njih je bio neverovatan doživljaj da u izuzetnoj fotografiji Milorada Markovića, uz zvuke "Marša na Drinu", gledaju srpsku vojsku i oficire u akciji, pre svih pojavu stasitog kapetana Koste (Aleksandar Gavrić).
Pesmu obradili i stranci
Kada je naš veliki književnik Ivo Andrić 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, na dodelu ovog najvišeg priznanja je u Švedsku sa sobom poneo i ploču sa kompozicijom "Marš na Drinu".
Delo je izazvalo veliku pažnju tamošnje javnosti i zapravo su Šveđani bili ti koji su najzaslužniji za popularnost koju ova srpska kompozicija danas uživa. Jedan gitarista je 1963. godine prvi objavio snimak sa pesmom, a onda su se ređali i drugi.
Godine 1966. holandska grupa "The Spotnicks" snimila je svoju verziju kompozicije "Na Drinu", iste godine marš je obradila i britanska grupa "The Shadows", a 1968. isto je uradio i nemački muzičar Džejms Last.
Zašto je zovu "najskupljom srpskom pesmom"
Melodija je ubrzo postala globalni fenomen. Zbog tolikog broja obrada širom planete, masovne prodaje ploča i emitovanja na svetskim radio-stanicama, „Marš na Drinu” je ostvario nezapamćen prihod od autorskih prava. Nijedna druga domaća kompozicija nije zaradila toliko novca na međunarodnom tržištu.
Kako bi kompozicija bila prihvatljivija zapadnom tržištu i kako ne bi asocirala na rat, strani izdavači su je često predstavljali i prevodili kao "Marš mira" (March of Peace), a ove dve reči otvorile su joj vrata globalnih radio-stanica i top-listi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
