Kultni bend Partibrejkers proslavio je u subotu uveče prvih trideset godina na sceni spektakularnim koncertom u Hali sportova u Beogradu.
Sastav koji je domaćoj muzici ostavio u amanet pesme "Kreni prema meni", "Zemljotres", "Hipnotisana gomila", "Ono što pokušavam" u subotu uveče je publiku nagradio nezaboravnom rođendanskom žurkom kojom su zaokružili 30 godina karijere. I to kakve karijere!
Oko 20.15 časova, nepregledna reka ljudi slivala se ka Hali sportova na Novom Beogradu, a sam prilaz zgradi bio je gotovo "nemoguća mislija" za mnogobrojne fanove popularnog rok benda. Tražila se i karta više, jer je koncert odavno rasprodat.
Predgrupa je svirala od 20.30 časova, a sala se punila, i punila i punila….sve do momenta, negde oko 21.30 časova, kada je salom zavladao muk, koji se nakon nekoliko trenutaka pretvorio u gromoglasni vrisak koji je "izmamio" bend na binu.
Začuli su se prvi gitarski rifovi, nakon njih bubanj, zatim bas… a onda je sve počelo – jako, moćno i energično, kako se od "Brejkersa" i očekivalo. Da, to je bio taj zvuk koji su svi čekali...zvuk koji svi vole već tri decenije.
Publika je pevala, vrištala, skandirala, a bilo je i onih pesama "koje u srce diraju" …
Ređali su se hitovi poput "Prsten", "Mesečeva kći", "Pet ispod nule", “Hipnotisana gomila”, "Ono što pokušavam", "Gubitnik", "Ako si.." "Dugo te nema"… i druge "stare dobre stvari".
I u bekstejdžu je bilo veselo. "Brejkerse" su na rođendanskoj žurci došle da podrže i kolege i prijatelji, pa smo tako sreli Bajagu i sve njegove Instruktore, članove Yu grupe, Dragana Bjelogrlića, Baneta Trifunovića i mnoge druge.
Počelo je žestoko, a nastavilo se u istom tempu, sala je bila mala "da podnese" intenzitet zvuka i energije koji kao da su se "odbijali o zidove" i vraćali u publiku kao bumerang. A ona je svaku pesmu, neizostavno, krunisala aplauzom i ovacijama, i ponekim vriskom iz hipnotisanog fan pita.
Cane nije traćio vreme na priču, obraćao se publici kratko, u pauzama pesama, sa par odabranih reči (i ponekom psovkom), i nastavljao da svira…Oko 20.15 časova, nepregledna reka ljudi slivala se ka Hali sportova na Novom Beogradu, a sam prilaz zgradi bio je gotovo "nemoguća mislija" za mnogobrojne fanove popularnog rok benda. Tražila se i karta više, jer je koncert odavno rasprodat.
Predgrupa je svirala od 20.30 časova, a sala se punila, i punila i punila….sve do momenta, negde oko 21.30 časova, kada je salom zavladao muk, koji se nakon nekoliko trenutaka pretvorio u gromoglasni vrisak koji je "izmamio" bend na binu.
Začuli su se prvi gitarski rifovi, nakon njih bubanj, zatim bas… a onda je sve počelo – jako, moćno i energično, kako se od "Brejkersa" i očekivalo. Da, to je bio taj zvuk koji su svi čekali...zvuk koji svi vole već tri decenije.
Publika je pevala, vrištala, skandirala, a bilo je i onih pesama "koje u srce diraju" …
Ređali su se hitovi poput "Prsten", "Mesečeva kći", "Pet ispod nule", “Hipnotisana gomila”, "Ono što pokušavam", "Gubitnik", "Ako si.." "Dugo te nema"… i druge "stare dobre stvari".
I u bekstejdžu je bilo veselo. "Brejkerse" su na rođendanskoj žurci došle da podrže i kolege i prijatelji, pa smo tako sreli Bajagu i sve njegove Instruktore, članove Yu grupe, Dragana Bjelogrlića, Baneta Trifunovića i mnoge druge.
Počelo je žestoko, a nastavilo se u istom tempu, sala je bila mala "da podnese" intenzitet zvuka i energije koji kao da su se "odbijali o zidove" i vraćali u publiku kao bumerang. A ona je svaku pesmu, neizostavno, krunisala aplauzom i ovacijama, i ponekim vriskom iz hipnotisanog fan pita.
Kao u pesmi, i publika na koncertu bila je jedna velika hiponotisana gomila, ali ni članovi benda nisu uspeli da izbegnu "kolektivnu psihozu" sopstvene muzike, koja je nakon sat i po opake svirke prepunu salu potpuno "otopila" u pretvorila u jednu homogenu masu koja je disala kao jedno.
Bez mnogo pauza i govorancija, jednostavno se sviralo - ‘ ipak, trebalo je spakovati ono najbolje iz poslednje tri decenije u ovu jednu noć, a publika ih je bila željna, i nije se libila da im to jasno stavi do znanja.
Ali sat i po je bilo malo…
"Brejkersi" su napustili binu oko 23 h, ali, avaj – nije to mogao biti kraj, "oni" im to nisu dozvolili. Trebalo je publici par vrisaka i ne više od tri minuta da ih vrati na binu.
"Da idemo kući? Ne?! Idemo onda dalje, za iste pare…", obratio se pevač publici izlazeći na bis.
Usledile su pesme "Ulični hodač", "Stoj Džoni"…i još nekoliko numera koje su dodatno usijale atmosferu – onako kako to po pravilu biva pred kraj.
Zvanični bis "Brejkersi" su zatvorili pesmom "Ulični hodač", ali je, sudeći po atmosferi u sali, i to bilo malo - drugi bis je bio više nego izvesan.
"Mi idemo da umremo sada, a vi idete da živite. Bili ste divni, hvala vam što postojite. Odsviraćemo još samo jednu pesmu, jeste čuli?!", rekao je Cane, i počela je "Najbolje se putuje kada putuješ sam".
Publika je napuštala salu zadovoljna i grozničavo euforična, a mi nismo mogli, nakon ovog koncerta, a da se ne zapitamo – čime još Partibrejkersi mogu da nas iznenade nakon ovog "sudara sa vremenom" koje im, očigledno, ne može ništa.
(MONDO - tekst: Maša Čović, foto: Petar Stojanović)
