Prvi od pet koncerata održan je u četvrtak uveče u beogradskom Centru "Sava". Ljubav se osećala u vazduhu, a jedan par se i verio tik ispred bine.
Jedna od najdugovečnijih grupa bivše Jugoslavije dokazala je zašto su njene pesme i posle skoro četiri decenije i dalje najslušanije. Pevač Aki Rahimovski kaže da je sve to u pesmi koja spaja i ljubavi koja traje još "iz školskih dana".
Aki je sa bendom izašao na binu skoro pa tačno na vreme i bez ijedne reči počeo sa "sjajem u očima" i svojim "laganim, polaganim pesmama". Publika, koju su većinom činili parovi, počela je nežno da se njiše, a Aki je "dirigovao"...
Nakon ovacija koje su Aki i ekipa dobili na početku, pevač je morao nešto da obeća: "Dve godine je prošlo i evo nas opet. Obećavam da takvih pauza više neće biti."
Publika je velikim ovacijama nagrađivala muzičare nakon svake numere, a dešavalo se da neke pesme od početka do kraja i sama otpeva.
Kako je vreme prolazilo, nizali su se hitovi "Neda", Zastave", "Sve još miriše na nju", "Nedelja" - atmosfera je postajala sve vrelija, svi su bili na nogama, a Aki više nije imao mira. Trčao je binom, skakao, plesao samo njemu znane korake, slao poljupce publici...
"Pokreni se", Uhvati ritam", "Ivana"... svaka pesma je bila nagrađena ovacijama, a ništa manje aplauze muzičari nisu dobili ni za pesme sa novog albuma "Stvarno nestvarno".
"Opet mi je srce puno! Hvala! Pesma nas spaja i neka tako ostane do kraja života", otelo se pevaču negde pred kraj koncerta, kada je bilo i "najvrelije" jer su na redu bile pesme - "Jesen u meni", "Ja u ljubav vjerujem", a uz "Ugasi me" dogodila se veridba.
Pred punim Centrom "Sava", tačno ispred bine, mladić je kleknuo, a zbunjena devojka je gledala u njega i vrisnula - "Da!". Cela dvorana im je aplaudirala, a on je ponosno podigao sada već svoju verenicu i u naručju odneo u gužvu.
Aki im je samo mahnuo i nastavio neumorno da trči, skače, pleše i istom jačinom peva i deli emocije. Ni dva bisa nisu bila dovoljna, publika je htela još, i Parni valjak bi još, ali već su bila prošla 23 časa. Pevali i svirali su dva i po sata, a čekaju ih još četiri koncerta.
(Dado Popović, MONDO)
Aki je sa bendom izašao na binu skoro pa tačno na vreme i bez ijedne reči počeo sa "sjajem u očima" i svojim "laganim, polaganim pesmama". Publika, koju su većinom činili parovi, počela je nežno da se njiše, a Aki je "dirigovao"...
Nakon ovacija koje su Aki i ekipa dobili na početku, pevač je morao nešto da obeća: "Dve godine je prošlo i evo nas opet. Obećavam da takvih pauza više neće biti."
Publika je velikim ovacijama nagrađivala muzičare nakon svake numere, a dešavalo se da neke pesme od početka do kraja i sama otpeva.
Kako je vreme prolazilo, nizali su se hitovi "Neda", Zastave", "Sve još miriše na nju", "Nedelja" - atmosfera je postajala sve vrelija, svi su bili na nogama, a Aki više nije imao mira. Trčao je binom, skakao, plesao samo njemu znane korake, slao poljupce publici...
"Pokreni se", Uhvati ritam", "Ivana"... svaka pesma je bila nagrađena ovacijama, a ništa manje aplauze muzičari nisu dobili ni za pesme sa novog albuma "Stvarno nestvarno".
"Opet mi je srce puno! Hvala! Pesma nas spaja i neka tako ostane do kraja života", otelo se pevaču negde pred kraj koncerta, kada je bilo i "najvrelije" jer su na redu bile pesme - "Jesen u meni", "Ja u ljubav vjerujem", a uz "Ugasi me" dogodila se veridba.
Pred punim Centrom "Sava", tačno ispred bine, mladić je kleknuo, a zbunjena devojka je gledala u njega i vrisnula - "Da!". Cela dvorana im je aplaudirala, a on je ponosno podigao sada već svoju verenicu i u naručju odneo u gužvu.
Aki im je samo mahnuo i nastavio neumorno da trči, skače, pleše i istom jačinom peva i deli emocije. Ni dva bisa nisu bila dovoljna, publika je htela još, i Parni valjak bi još, ali već su bila prošla 23 časa. Pevali i svirali su dva i po sata, a čekaju ih još četiri koncerta.
(Dado Popović, MONDO)
