Vole fudbal, ne vole horore, britanska štampa divi se koliko njihovoj muzici, toliko i njihovom stajlingu... Ovo su The Horrors.
Britanski bend The Horrors nastupiće trećeg dana festivala Belgrade calling, a pevač Faris Badvan u intervjuu za MONDO otkriva kako je bendu dao ime, da li gleda horore, šta novo priprema i još mnogo toga.
"Kada smo počinjali, većina ljudi mislila je da smo ime bendu dali po horor filmovima, ali nije tako. Kada smo bili klinci, bili smo naporni i živahni, pa svaki put kada nešto zabrljamo, babe i dede bi nam govorili da smo 'mali užasi'. Tako je, u šali, nastalo ime benda", objašnjava Faris za MONDO.
Pa je l' voliš uopšte horor filmove? Da li si kao klinac imao noćne more od Fredija Krugera ili nekog sličnog monstruma?
"Iskreno, ne volim baš horore. Volim, recimo, Alfreda Hičkoka, ali te ostale jezive stvari nisam gledao kao mali".
Aktuelni album "Skying" oduševio je publiku i kritiku, i obeležio novi početak za The Horrors - otvorili su sopstveni studio i sami ga producirali. Kako je tekao taj kreativni proces?
"Prvi razlog zbog kojeg smo se odlučili za pravljenje svog studija je taj što je mnogo jeftinije snimati kada ne moraš da iznajmljuješ tuđi. Bukvalno smo u jednoj prostoriji, koja izgleda kao kocka od cementa, napravili studio, dovukli instrumente i sve što nam je trebalo, i mesecima provodili vreme u njemu. Mislim da se sa takvom slobodom u radu dobija i mnogo autentičniji, ličniji zvuk, jer nema nikoga ko te kontroliše, već sam kontrolišeš ceo proces. Bilo je rizično, ali i zabavno, i nadam se da se u pesmama oseća da su stoprocentno 'naše'".
Koja ti je omiljena pesma The Horrors i zašto?
"Teško pitanje, ali hajde da kažemo da je 'Oceans burning' sa poslednjeg albuma. Tu pesmu smo poslednju napisali, i nekako mi je posebna. Moćna je, atmosferična, i mislim da je odlično zaokružila sve što smo hteli da kažemo albumom 'Skying'".
Spremate li nešto novo?
"O, da"!
Hoćeš li nam otkriti nešto o tome?
"Ne, hahahaa"!
Kada ste tek počinjali, muzička štampa je digla veliku "frku" oko vas, i mnogi su vas kritikovali. Kako se jedan mlad bend, i mladi ljudi uopšte - imali ste po dvadeset godina - nose sa time?
"Verovali ili ne, mi nismo stigli time da se bavimo, nekako je prošlo pored nas. Te 2006. godine imali smo svirku svake večeri, i bili smo u potpunosti fokusirani na muziku. Mislim da je tako bilo i bolje".
"Prozivali" su vas i na račun izgleda, ali čini mi se da vas to ne dotiče preterano…
"Ma kakvi. Ako se baviš muzikom, ti ne razmišljaš o oblačenju kao modi i odeći, već kao stajlingu kompletnog benda. On mora da ide uz ideju i ličnosti. Divim se mnogim starim bendovima koji su imali kompletan stajling, koji je išao uz svakog člana pojedinačno i zajedno. Takvi su bili, recimo, američki bendovi iz šezdesetih kao što su The Sonics i Music Machine. Moda kao moda je, po meni, sušta taština".
Imaš i projekat "sa strane", Cat's Eyes, u kojem sviraš sa Rejčel Zefirom, italijanskom klasičnom pevačicom i kompozitorkom. Kako to napreduje?
"Odlično! Prošle godine smo izdali istoimeni album, a planiramo još jedan čim pronađemo vremena da se posvetimo novim pesmama".
Ovo će biti prvi put da dolazite u Srbiju, znaš li nešto o našoj zemlji?
"Iskreno, ne mnogo toga, osim da je lepa i da ima odlične fudbalere".
Voliš fudbal? Za koga navijaš? Gledaš li Evropsko prvenstvo, koje se trenutno održava?
"Omiljeni tim su mi Roversi iz Blekburna, a na EP bacim pogled kada imam vremena".
Kakav će biti nastup na festivalu u Beogradu?
"Kao poslasticu mogu da najavim 'Oceans burning' uživo, pošto smo tu pesmu tek nedavno počeli da sviramo na nastupima, ali biće i pesama sa prethodna dva albuma. Kada pripremamo setlistu, uzimamo u obzir publiku i mesto na kojem sviramo, tako da je uglavnom pripremamo veče pred nastup".
Voliš li inače festivale, kao izvođač ili posetilac?
"Ranije sam voleo da odem na Redding&Leeds, kao i Primaveru. Kao posetilac, volim da čujem gomilu bendova na jednom mestu, ali kao izvođač, moram da priznam da ne volim toliko festivale. Nisu dobri uslovi da čuješ šta sve jedan bend može, uglavnom zbog ozvučenja. Moje omiljene svirke su one sa kojima smo počinjali, intimna atmosfera u klubu", rekao je Badvan.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
"Kada smo počinjali, većina ljudi mislila je da smo ime bendu dali po horor filmovima, ali nije tako. Kada smo bili klinci, bili smo naporni i živahni, pa svaki put kada nešto zabrljamo, babe i dede bi nam govorili da smo 'mali užasi'. Tako je, u šali, nastalo ime benda", objašnjava Faris za MONDO.
Pa je l' voliš uopšte horor filmove? Da li si kao klinac imao noćne more od Fredija Krugera ili nekog sličnog monstruma?
"Iskreno, ne volim baš horore. Volim, recimo, Alfreda Hičkoka, ali te ostale jezive stvari nisam gledao kao mali".
Aktuelni album "Skying" oduševio je publiku i kritiku, i obeležio novi početak za The Horrors - otvorili su sopstveni studio i sami ga producirali. Kako je tekao taj kreativni proces?
"Prvi razlog zbog kojeg smo se odlučili za pravljenje svog studija je taj što je mnogo jeftinije snimati kada ne moraš da iznajmljuješ tuđi. Bukvalno smo u jednoj prostoriji, koja izgleda kao kocka od cementa, napravili studio, dovukli instrumente i sve što nam je trebalo, i mesecima provodili vreme u njemu. Mislim da se sa takvom slobodom u radu dobija i mnogo autentičniji, ličniji zvuk, jer nema nikoga ko te kontroliše, već sam kontrolišeš ceo proces. Bilo je rizično, ali i zabavno, i nadam se da se u pesmama oseća da su stoprocentno 'naše'".
Koja ti je omiljena pesma The Horrors i zašto?
"Teško pitanje, ali hajde da kažemo da je 'Oceans burning' sa poslednjeg albuma. Tu pesmu smo poslednju napisali, i nekako mi je posebna. Moćna je, atmosferična, i mislim da je odlično zaokružila sve što smo hteli da kažemo albumom 'Skying'".
Spremate li nešto novo?
"O, da"!
Hoćeš li nam otkriti nešto o tome?
"Ne, hahahaa"!
Kada ste tek počinjali, muzička štampa je digla veliku "frku" oko vas, i mnogi su vas kritikovali. Kako se jedan mlad bend, i mladi ljudi uopšte - imali ste po dvadeset godina - nose sa time?
"Verovali ili ne, mi nismo stigli time da se bavimo, nekako je prošlo pored nas. Te 2006. godine imali smo svirku svake večeri, i bili smo u potpunosti fokusirani na muziku. Mislim da je tako bilo i bolje".
"Prozivali" su vas i na račun izgleda, ali čini mi se da vas to ne dotiče preterano…
"Ma kakvi. Ako se baviš muzikom, ti ne razmišljaš o oblačenju kao modi i odeći, već kao stajlingu kompletnog benda. On mora da ide uz ideju i ličnosti. Divim se mnogim starim bendovima koji su imali kompletan stajling, koji je išao uz svakog člana pojedinačno i zajedno. Takvi su bili, recimo, američki bendovi iz šezdesetih kao što su The Sonics i Music Machine. Moda kao moda je, po meni, sušta taština".
Imaš i projekat "sa strane", Cat's Eyes, u kojem sviraš sa Rejčel Zefirom, italijanskom klasičnom pevačicom i kompozitorkom. Kako to napreduje?
"Odlično! Prošle godine smo izdali istoimeni album, a planiramo još jedan čim pronađemo vremena da se posvetimo novim pesmama".
Ovo će biti prvi put da dolazite u Srbiju, znaš li nešto o našoj zemlji?
"Iskreno, ne mnogo toga, osim da je lepa i da ima odlične fudbalere".
Voliš fudbal? Za koga navijaš? Gledaš li Evropsko prvenstvo, koje se trenutno održava?
"Omiljeni tim su mi Roversi iz Blekburna, a na EP bacim pogled kada imam vremena".
Kakav će biti nastup na festivalu u Beogradu?
"Kao poslasticu mogu da najavim 'Oceans burning' uživo, pošto smo tu pesmu tek nedavno počeli da sviramo na nastupima, ali biće i pesama sa prethodna dva albuma. Kada pripremamo setlistu, uzimamo u obzir publiku i mesto na kojem sviramo, tako da je uglavnom pripremamo veče pred nastup".
Voliš li inače festivale, kao izvođač ili posetilac?
"Ranije sam voleo da odem na Redding&Leeds, kao i Primaveru. Kao posetilac, volim da čujem gomilu bendova na jednom mestu, ali kao izvođač, moram da priznam da ne volim toliko festivale. Nisu dobri uslovi da čuješ šta sve jedan bend može, uglavnom zbog ozvučenja. Moje omiljene svirke su one sa kojima smo počinjali, intimna atmosfera u klubu", rekao je Badvan.
(MONDO: Bojana Zimonjić)
