Ozi Ozborn, The Cult, Black Label Socety, Satyricon, Paradise Lost, Sanatorium…da ne napišemo nijednu propratnu reč, znali biste da je Ušće sinoć bilo puno fanova nešto tvrđeg zvuka nego prethodne večeri, zar ne? Ni komaraca nije bilo, ni propusta u organizaciji, sve je funkcionisalo besprekorno, a iz zvučnika su mogli da se čuju samo rifovi gitara, dobovanje bubnjeva i naravno prodorni glasovi svetski poznatih metalaca i rokera.

Ipak, čovek zbog koga je skoro svih, prema oceni organizatora, 12 do 15.000 posetilaca bilo na Ušću, je legendarni Džon Majkl Ozborn - Ozi Ozborn, koji se na bini pojavio nešto pre 23 časa i napravio pravi heavy metal spektakl. Svi su ka bini bukvalo poleteli, a letele su i čaše pune piva i majice sa prepoznatljivim simbolima slavnog muzičara i njegovog benda Black Sabbath.

Vidno raspoloženi muzičar pred publiku je izašao odeven u crni dugi mantil, ali ga nije dugo nosio jer je grupa The Cult, koja je nastupala pre njega, atmosveru dovela skoro do usijanja. Videvši da je publici vruće, Ozi je dohvatio “topa” i publiku zalio penom, a onda je malo i sebe rashladio - po glavi.

Niko se nije bunio, svima je prijalo rashlađenje, a muzičar nije štedeo glas dok je izvodio neke od najpoznatijih pesama “Bark at the Moon”, “Suicide Solution”, “I Don't Know”… Negde na sredini Ozijevog koncerta na binu je izašao i jedan od najboljih gitarista svih vremena, dobro poznat domaćoj publici - Sleš.

Nekoliko mladića u prvim redovima bili su i majicama "Gansa", ali njemu to nije smetalo, on se igrao sa žicama svoje gitare i proizvodio neverovatne i magične zvukove koji kao da su omađijali publiku. Nije malo bilo onih koji su mirno stajali i pažljivo slušali, ali je bilo više onih koji su vrištali od sreće...

Dok je Ozi pevao hitove grupe Black Sabbath - “Rat Salad”, “Iron Man”, “War Pigs”… bivši gitarista “Gansa” ga je neumorno pratio na gitari koja u njegovim rukama kao da ima čarobnu moć i u istom trenutku i umiruje i razjaruje hiljade ljubitelja “tvrdog zvuka”. Niko više nije obraćao pažnju niti gde staje niti koga gura, bitno je bilo samo uhvatiti ritam i skakati, vrteti glavom u svim pravcima i prepustiti se jedinstvenom spoju Ozijevog glasa i Slešove gitare.

Devojka i mladić sa crnim kreonom oko očiju strasno su se ljubili i skakali u vis, dvojica mladića su jedan drugoga bacala u vis, a onda su započeli šutku sa grupom pored i krug se samo širio. Ozi, neumorno trčkara poguren po bini i traži vodu, peškir ili nešto treće i kada stane pred mikrofon kao da se preporodi. A onaj par od malo pre sada je u toplesu - i ona! Pored njih mladić mirno sedi i kaže “samo sluša i ne veruje da je to Ozi ispred njega!

“On je bog, nema mu ravnog u heavy metalu. Došao sam iz Skoplja samo da bih ga čuo”, rekao nam je Gergi Jovanovski i otrčao u masu - šutka je u toku. Da bi malo smirio bar one u prvim redovima, Ozi je negde iza bubnjara pronašao kante sa vodom koju je, bez razmišljanja, sručio na prve redove…

I dok je sat na crkvi Svetog Marka otkucavao ponoć, Ozi je počeo da se oprašta od “je*eno dobre publike”. Oko 15 minuta posle ponoći, bina je “planula” od pirotehnike, a kontaverzni muzičar je doviknuo “laku noć” i nestao u mraku…

Sat vremena pre njegovog nastupa iz istog tog mraka na scenu je izašao britanski rok bend The Cult koji nas je podsetio na neko i ne tako davno vreme kada je rok muzika vladala svetom. Oni, iako su već u godinama koje se ne pominju, ako se baš ne mora, nisu dozvolili da ono utiče na neverovatnu energiju koju su doneli na Ušće.

Čim su izašli na binu, hiljade, uglavnom dugokosih mladića iz svih delova Evrope, su se sjatili ispred bine. Frontmen Ian Estberi nije štedeo glas, ali mu strane nisu bile ni psovke što je publika svaki put nagrađivala aplauzima. “Beograde da li se je*eno dobro zabavljate? Volite li seks?”, pitao je on, a iz desetina grla se kao iz jednog čulo - “Daaa!”.

“Oni su legende roka osamdesetih zbog kojih sam u Beograd došao iz Sofije. Naravno tu je i Ozi, ali ja ipak više volim rok”, rekao nam je prosedi Mitke Stojanov koji planira da poseti sve koncerte grupe tokom turneje.



Publika je jednako regovala i na stare pesme kao što su “Lil' Devil”, “Honey From a Knife”, “Rain”, al i na singlove “Lucifer” i “The Wolf” sa nedavno objavljenog albuma “Choice of weapon”. Sat vremena je brzo proleteo, a Ianu nije bilo teško da se posle nastupa fotografiše sa fanovima i podeli im autograme.

Da su zaista bili dobri potvrdio je i Sleš na Twitteru: "The Cult je na bini Belgrade Calling festivala. Nisam ih slušao 'sto godina, zvuče je*eno dobro!".

To su bili koncerti pod reflektorima, ali njima su pod sunčevom svetlošću i na više od 30 stepeni prethodili nastupi tri benda Satyricon, Paradise Lost i Black Label Society.

Za razliku od prve festivalske večeri, kada su nastupi počeli sa dva sata kašnjenja, drugo veče je počelo na vreme - tačno u 17.20, nastupom norveškog black metal benda Satyricon, koji je počeo da svira pred tek nekoliko desetina posetilaca. Kako su oni sa bine “pržili”, koncerni prostor se polako popunjavao, a kolone na ulazima postajale sve manje.

Posle nešto više od 40 minuta, zameno ih je engleski heavy metal bend Paradise Lost, kojem nije prijalo to što je bina okrenuta ka zapadu, pa im sunce bije u oči i ne mogu da vide publiku. Pošteno, nisu imali baš šta mnogo ni da vide jer je ispred njih bilo tek nekoliko hiljada ljudi. Gotik pesma “As I die” odzvanjala je Ušćem, a hiljade senki se na popodnovnom suncu vrtelo. Niko nije brinuo zbog vrućine.

Svaka pauza između koncerata se koristila za novu turu piva. Šankovi bi na pola sata "oživeli", a onda bi opet sve utihnulo, konobari taman da odahnu, a iz zvučnika bi "grunuo bas", kako reće jedna konobarica. Ali, prave gužve su počele tek oko 21 čas...

Koncertni prostor se napunio tek u suton, kada je sa zalaskom sunca na binu izašao bend Zaka Vajlda Black Label Society. Njih ne treba posebno opisivati, dovoljno je samo reći gitare su bile usijane, a zvučnici samo što nisu pucali od siline zvuka.

Posle njih i zvezda festival grupe The Cult i Ozija Ozborna sa prijateljima, negde pola časa iza ponoći publiku je sa Ušća ispratio makedonski bend Sanatorium.

Kada je stajling u pitanju, dominirala je duga kosa, iscepani džins, koža na sve načine i u svim oblicima i naravno crni kreon - nekako je baš podsećalo na osamdesete. Naredno veče Guarana Belgrade Calling festivala je opet dozvoljeno da obučete šta god poželite, ali i da skinete, ali ne baš sve...

Program za petak i subotu pogledajte OVDE.

(MONDO, Tekst: Dado Popović, Foto: Petar Stojanović)