Faith No More protutnjao Ušćem, The Horrors su zaista horor, Ušće ponovo skoro puno.
Treće festivalsko veče Belgrade calling festivala, obećavalo je zbog liste izvođača, ali mora se zameriti organizatoru zbog redosleda kojim su nastupi tekli. Program je kasnio kao i prvog dana, oko sat vremena.
Bendovi poput Faith No More i Sisters of Mercy ipak zaslužuju da počnu svoje nastupe u udarnim terminima, i da te sitne sate prepuste mlađima, kao na primer The Horrors ili bendu The Darkness. Kapije festivala na Ušću otvorile su se oko 18.15 za posetioce, što je u startu značilo da će svi nastupi kasniti oko sat vremena.
U 18.45 na scenu je izašao The Ugly kid Joe na čelu sa Vitfildom Krejnom, koji je u samom startu imao problema sa "nekim kablovima", zbog kojih je koncert dodatno kasnio, dok ih je čekalo oko 300 nestrpljivaca. Ipak, u jednom trenutku činilo se kao da sviraju pred 30.000 ljudi, jer je energija koju su slali, bila za tu brojku. Za kraj su ostavili veliki hit "Everything about you", pozdravili Faith No More i ponovili dvadeseti put kako je Srbija strava, a bubnjarka je palice bacila u publiku.
Nakon takvog koncerta i kratkog štimunga, svoj nastup počeli su The Horrors, koji su u najmanju ruku
i zvučali kao trećerezredni horor. Neinventivan i preglasan nastup, naterao je publiku da se pomeri iz prvih redova i nastavi da uživa na travi, samo što dalje od bine. Zbog utiska koji su ostavili, aplauz je izostao.
Pogledajte fotogaleriju!
Na stranu fanovi, ovaj nastup jedva je podneo i gospodin koji prodaje "kikiriki, semenke" i koji kaže da mu je ovo jedan od boljih načina da zaradi novac.
"Gužva je, a ljudi ogladne u nekom trenutku. Moram da primetim da ima više onih koji ne jedu meso, pa valjda zato zaobilaze pljeskavice i hoće samo da grickaju semenke od bundeve i suncokreta", priča ovaj sredovečni čikica, koji je stoički odslušao sve bendove na ovoj večeri festivala, vredno radeći.
Zatim se začuo snažan rif gitare sa bine i na nju je izleteo Džoni Roten sa svojom karakterističnom frizurom i posle 20 godina čekanja zapevao pred nekoliko hiljada posetilaca u Beogradu. Ovaj vremešni gospodin objasnio je mlađanim Horrorsima šta znači prava energija!
"Dobro veče dobri ljudi! Dobro veče loši ljudi, ovo što ćemo svirati je mrtvi disko", viknuo je on i otpio gutljaj nekog starog viskija iz flaše. Iako su matorci dobro prašili, u publici se šuškalo kako su s godinama postali mekši, pa je celokupni ugođaj izostao. Jedino izvođenje numere "Rise" je makar malo pomerilo prisutne. Nastup su završili, posle sat vremena numerom "Burn Hollywood Burn".
Posle punk legendi, a negde tačno na pola večeri, dobar deo publike se molio da bend The Darkness ne podbaci, jer je trebalo napraviti dobru uvertiru za Faith No More. The Darkness, glam rock bend iz malog grada u Engleskoj, bar malo je pomerio publiku na Ušću, jer se frontmen Džastin Hokins nije libio da pokaže svoju unapred pripremljenu koreografiju. Skakao je po bini, pravio salto i dva puta se presvlačio. Moglo bi se reći da ovaj bend predstavlja imaginarni pakleni trougao između Queen, Led Zepelin i Destiny's Child. Svoj nastup su završili pesmom “Every inch of you”, a u repertoaru se našao i hit na koji je publika najburnije reagovala “I belive in thing called love”, koji su svi horski otpevali.
Ko čeka, taj dočeka! Mnogobrojni fanovi u majicama sa natpisom Faith No More, ustali su na noge i gromoglasnim aplauzom pozdravili svoje ljubimce. Oni su na belu scenu, posutu belim cvećem izašli u 00.50, obučeni skroz u belo. Majk Paton se obratio publici na srpskom jeziku.
“Beograde, Beograde!" , vikao je on.
Ušćem se prolomio vrisak svih prisutnih, koji se nije stišavao do kraja nastupa. Taj vrisak je možda jedino bio glasniji kad je Paton pesmu “Digging a grave” posvetio našem novom predsedniku.
"Super, divni ste, hvala vam", rekao je pevač. Pozdravili su publiku i povukli se sa scene. Međutim, prisutni su bili uporni i uspeli da dobiju bis od benda koji su tako željno iščekivali da čuju. Naravno, kao i na EXIT-u pre par godina, "Hajde Jano, hajde dušo", pesma uz koji su mnogi zaigrali i kolo.
Bend Sisters of Mercy zatvorio je treći dan festivala na Ušću. Pošto je već bilo tri sata ujutru, publika je počela da se razilazi, pa mnogi od umora nisu uspeli da čuju najpopularnije numere ovog britanskog benda, koji je poslednji svoj album izdao 1990. godine.
Po priči organizatora, očekivala se poseta od 12.000 ljudi. Jedino što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je to da je posećenost bila veća od prve, manja od druge večeri, ali daleko od toga da je sinoć zaista bilo 12.000 posetilaca.
Poslednji dan Belgrade Calling festivala, rezervisan je za domaće bendove. Ulaz će za sve posetioce biti slobodan. Četvrtog dana novog beogradskog festivala na Ušću će svirati Straight Mickey and the Boys, Snakes, Sharks and Planes, Bjesovi, Darkwood Dub, Kanda, Kodža i Nebojša, Block Out, Svi na Pod, Eva Braun i Goribor.
(MONDO: Tekst - Tijana Dušej, foto - Petar Stojanović)
Bendovi poput Faith No More i Sisters of Mercy ipak zaslužuju da počnu svoje nastupe u udarnim terminima, i da te sitne sate prepuste mlađima, kao na primer The Horrors ili bendu The Darkness. Kapije festivala na Ušću otvorile su se oko 18.15 za posetioce, što je u startu značilo da će svi nastupi kasniti oko sat vremena.
U 18.45 na scenu je izašao The Ugly kid Joe na čelu sa Vitfildom Krejnom, koji je u samom startu imao problema sa "nekim kablovima", zbog kojih je koncert dodatno kasnio, dok ih je čekalo oko 300 nestrpljivaca. Ipak, u jednom trenutku činilo se kao da sviraju pred 30.000 ljudi, jer je energija koju su slali, bila za tu brojku. Za kraj su ostavili veliki hit "Everything about you", pozdravili Faith No More i ponovili dvadeseti put kako je Srbija strava, a bubnjarka je palice bacila u publiku.
Nakon takvog koncerta i kratkog štimunga, svoj nastup počeli su The Horrors, koji su u najmanju ruku
i zvučali kao trećerezredni horor. Neinventivan i preglasan nastup, naterao je publiku da se pomeri iz prvih redova i nastavi da uživa na travi, samo što dalje od bine. Zbog utiska koji su ostavili, aplauz je izostao.
Pogledajte fotogaleriju!
Na stranu fanovi, ovaj nastup jedva je podneo i gospodin koji prodaje "kikiriki, semenke" i koji kaže da mu je ovo jedan od boljih načina da zaradi novac.
"Gužva je, a ljudi ogladne u nekom trenutku. Moram da primetim da ima više onih koji ne jedu meso, pa valjda zato zaobilaze pljeskavice i hoće samo da grickaju semenke od bundeve i suncokreta", priča ovaj sredovečni čikica, koji je stoički odslušao sve bendove na ovoj večeri festivala, vredno radeći.
Zatim se začuo snažan rif gitare sa bine i na nju je izleteo Džoni Roten sa svojom karakterističnom frizurom i posle 20 godina čekanja zapevao pred nekoliko hiljada posetilaca u Beogradu. Ovaj vremešni gospodin objasnio je mlađanim Horrorsima šta znači prava energija!
"Dobro veče dobri ljudi! Dobro veče loši ljudi, ovo što ćemo svirati je mrtvi disko", viknuo je on i otpio gutljaj nekog starog viskija iz flaše. Iako su matorci dobro prašili, u publici se šuškalo kako su s godinama postali mekši, pa je celokupni ugođaj izostao. Jedino izvođenje numere "Rise" je makar malo pomerilo prisutne. Nastup su završili, posle sat vremena numerom "Burn Hollywood Burn".
Posle punk legendi, a negde tačno na pola večeri, dobar deo publike se molio da bend The Darkness ne podbaci, jer je trebalo napraviti dobru uvertiru za Faith No More. The Darkness, glam rock bend iz malog grada u Engleskoj, bar malo je pomerio publiku na Ušću, jer se frontmen Džastin Hokins nije libio da pokaže svoju unapred pripremljenu koreografiju. Skakao je po bini, pravio salto i dva puta se presvlačio. Moglo bi se reći da ovaj bend predstavlja imaginarni pakleni trougao između Queen, Led Zepelin i Destiny's Child. Svoj nastup su završili pesmom “Every inch of you”, a u repertoaru se našao i hit na koji je publika najburnije reagovala “I belive in thing called love”, koji su svi horski otpevali.
Ko čeka, taj dočeka! Mnogobrojni fanovi u majicama sa natpisom Faith No More, ustali su na noge i gromoglasnim aplauzom pozdravili svoje ljubimce. Oni su na belu scenu, posutu belim cvećem izašli u 00.50, obučeni skroz u belo. Majk Paton se obratio publici na srpskom jeziku.
“Beograde, Beograde!" , vikao je on.
Ušćem se prolomio vrisak svih prisutnih, koji se nije stišavao do kraja nastupa. Taj vrisak je možda jedino bio glasniji kad je Paton pesmu “Digging a grave” posvetio našem novom predsedniku.
"Super, divni ste, hvala vam", rekao je pevač. Pozdravili su publiku i povukli se sa scene. Međutim, prisutni su bili uporni i uspeli da dobiju bis od benda koji su tako željno iščekivali da čuju. Naravno, kao i na EXIT-u pre par godina, "Hajde Jano, hajde dušo", pesma uz koji su mnogi zaigrali i kolo.
Bend Sisters of Mercy zatvorio je treći dan festivala na Ušću. Pošto je već bilo tri sata ujutru, publika je počela da se razilazi, pa mnogi od umora nisu uspeli da čuju najpopularnije numere ovog britanskog benda, koji je poslednji svoj album izdao 1990. godine.
Po priči organizatora, očekivala se poseta od 12.000 ljudi. Jedino što sa sigurnošću možemo da tvrdimo je to da je posećenost bila veća od prve, manja od druge večeri, ali daleko od toga da je sinoć zaista bilo 12.000 posetilaca.
Poslednji dan Belgrade Calling festivala, rezervisan je za domaće bendove. Ulaz će za sve posetioce biti slobodan. Četvrtog dana novog beogradskog festivala na Ušću će svirati Straight Mickey and the Boys, Snakes, Sharks and Planes, Bjesovi, Darkwood Dub, Kanda, Kodža i Nebojša, Block Out, Svi na Pod, Eva Braun i Goribor.
(MONDO: Tekst - Tijana Dušej, foto - Petar Stojanović)
