Beogradska filharmonija sa stalnim gostujućim dirigentom Rahbarijem otvara Klasični ciklus 7. decembra u 20 sati na Kolarcu.
Na programu su Dvoržakova Deveta simfonija (Iz Novog sveta) i Ozarena noć za gudački orkestar, Arnolda Šenberga.
Aleksandar Rahbari austrijski dirigent iranskog porekla, karijeru je izgradio radeći sa Karajanom, a svetska kritika njegovo dirigovanje opisuje kao osećajno i inteligentno.
Jedan od sledbenika Hansa Svarovskog i nekadašnji Karajanov asistent u Berlinskoj filharmoniji, sarađivao je sa više od 120 orkestara, od Berlinske filharmonije do orkestara Gevandhaus i Tonhale.
Još prilikom prvog gostovanja u Beogradskoj filharmoniji, harizmatični dirigent je ostvario poseban odnos sa orkestrom, za koji kaže da je „mlad, svež i motivisan“.
Na predlog Češke filharmonije, vlada nekadašnje Čehoslovačke nagradila je Dvoržakovom zlatnom medaljom Aleksandra Rahbarija, koji je bio glavni gostujući dirigent, za uspehe u radu sa orkestrom, posebno za izvođenja Dvoržakovih dela. Sa Beogradskom filharmonijom Rahbari će upravo dirigovati najpoznatije Dvoržakovo delo, simfoniju Iz novog sveta.
Iako se ime Arnolda Šenberga (1874-1951) danas najčešće spominje u kontekstu moderne muzike XX veka, njegova rana dela komponovana su pod direktnim uticajem nemačkog romantizma.
Kao naslednik linije koja povezuje Betovena i Šuberta sa Bramsom, Vagnerom i Štrausom, Šenberg je 1899. godine, u svojoj 25. godini, napisao prvo značajno delo, gudački sekstet Ozarena noć, koje je premijerno izvedeno u Muzikferajnu 1902. godine.
Ozarena noć sa jedne strane je predstavljala završetak jednog dugog puta, a sa druge strane je nagoveštavala novine u muzici.
Dve za orkestar u ovom trenutku najvažnije dirigentske figure, šef-dirigent Muhai Tang i stalni gostujući dirigent Aleksandar Rahbari, odabrali su monumentalna dela koja će dirigovati u okviru Klasičnog ciklusa.
Predstavnici dve različite dirigentske škole, kroz različite pristupe, daće svoju interpretaciju kapitalnih dela istorije muzike.
(MONDO)
Aleksandar Rahbari austrijski dirigent iranskog porekla, karijeru je izgradio radeći sa Karajanom, a svetska kritika njegovo dirigovanje opisuje kao osećajno i inteligentno.
Jedan od sledbenika Hansa Svarovskog i nekadašnji Karajanov asistent u Berlinskoj filharmoniji, sarađivao je sa više od 120 orkestara, od Berlinske filharmonije do orkestara Gevandhaus i Tonhale.
Još prilikom prvog gostovanja u Beogradskoj filharmoniji, harizmatični dirigent je ostvario poseban odnos sa orkestrom, za koji kaže da je „mlad, svež i motivisan“.
Na predlog Češke filharmonije, vlada nekadašnje Čehoslovačke nagradila je Dvoržakovom zlatnom medaljom Aleksandra Rahbarija, koji je bio glavni gostujući dirigent, za uspehe u radu sa orkestrom, posebno za izvođenja Dvoržakovih dela. Sa Beogradskom filharmonijom Rahbari će upravo dirigovati najpoznatije Dvoržakovo delo, simfoniju Iz novog sveta.
Iako se ime Arnolda Šenberga (1874-1951) danas najčešće spominje u kontekstu moderne muzike XX veka, njegova rana dela komponovana su pod direktnim uticajem nemačkog romantizma.
Kao naslednik linije koja povezuje Betovena i Šuberta sa Bramsom, Vagnerom i Štrausom, Šenberg je 1899. godine, u svojoj 25. godini, napisao prvo značajno delo, gudački sekstet Ozarena noć, koje je premijerno izvedeno u Muzikferajnu 1902. godine.
Ozarena noć sa jedne strane je predstavljala završetak jednog dugog puta, a sa druge strane je nagoveštavala novine u muzici.
Dve za orkestar u ovom trenutku najvažnije dirigentske figure, šef-dirigent Muhai Tang i stalni gostujući dirigent Aleksandar Rahbari, odabrali su monumentalna dela koja će dirigovati u okviru Klasičnog ciklusa.
Predstavnici dve različite dirigentske škole, kroz različite pristupe, daće svoju interpretaciju kapitalnih dela istorije muzike.
(MONDO)
