Na programu su Dvoržakova Deveta simfonija (Iz Novog sveta) i Ozarena noć za gudački orkestar, Arnolda Šenberga.

Aleksandar Rahbari austrijski dirigent iranskog porekla, karijeru je izgradio radeći sa Karajanom, a svetska kritika njegovo dirigovanje opisuje kao osećajno i inteligentno.

Jedan od sledbenika Hansa Svarovskog i nekadašnji Karajanov asistent u Berlinskoj filharmoniji, sarađivao je sa više od 120 orkestara, od Berlinske filharmonije do orkestara Gevandhaus i Tonhale.

Još prilikom prvog gostovanja u Beogradskoj filharmoniji, harizmatični dirigent je ostvario poseban odnos sa orkestrom, za koji kaže da je „mlad, svež i motivisan“.

Na predlog Češke filharmonije, vlada nekadašnje Čehoslovačke nagradila je Dvoržakovom zlatnom medaljom Aleksandra Rahbarija, koji je bio glavni gostujući dirigent, za uspehe u radu sa orkestrom, posebno za izvođenja Dvoržakovih dela. Sa Beogradskom filharmonijom Rahbari će upravo dirigovati najpoznatije Dvoržakovo delo, simfoniju Iz novog sveta.

Iako se ime Arnolda Šenberga (1874-1951) danas najčešće spominje u kontekstu moderne muzike XX veka, njegova rana dela komponovana su pod direktnim uticajem nemačkog romantizma.

Kao naslednik linije koja povezuje Betovena i Šuberta sa Bramsom, Vagnerom i Štrausom, Šenberg je 1899. godine, u svojoj 25. godini, napisao prvo značajno delo, gudački sekstet Ozarena noć, koje je premijerno izvedeno u Muzikferajnu 1902. godine.

Ozarena noć sa jedne strane je predstavljala završetak jednog dugog puta, a sa druge strane je nagoveštavala novine u muzici.

Dve za orkestar u ovom trenutku najvažnije dirigentske figure, šef-dirigent Muhai Tang i stalni gostujući dirigent Aleksandar Rahbari, odabrali su monumentalna dela koja će dirigovati u okviru Klasičnog ciklusa.

Predstavnici dve različite dirigentske škole, kroz različite pristupe, daće svoju interpretaciju kapitalnih dela istorije muzike.

(MONDO)