Flamenko i džez diva za MONDO kaže da jedva čeka da dođe i vidi kakva smo mi publika.
Nema onoga što, muzički i emotivno, ona ne može da iznese, bila to rumba, džez, flamenko, pa i haus muzika. Čak je mesecima nastupala kao "zvanična" imitatorka Tine Tarner u Las Vegasu. Ima 40 godina, i već godinama nosi titulu muzičke "kraljice", kakva se dodeljuje pevačicama nakon više decenija karijere.
Buika je počela da peva kao jedino dete afričkog porekla u romskom kraju Palma de Majorke. Ističe sa ponosom svoje poreklo i nomadski životni stil, koji joj je omogućio da upozna razne kulture i ljude i unese ih u svoje delo.
Često govoriš o tome kako, kao dete imigranata, nisi imala utisak da jedno mesto možeš nazvati domom u detinjstvu. Postoji li takvo mesto sada?
"Čvrsto se vodim svojim osećanjima, iskreno postupam onako kako ona nalažu i ne bojim se da ih iskažem. Iskreno, kada god da sam na bini, gde god na Zemlji, kod kuće sam. Nema veze koja je država u pitanju, ili koji grad, čim stignem u prostor u kojem ću nastupati imam taj osećaj dolaska kući", kaže Buika za MONDO:
Koje je tvoje omiljeno mesto na planeti?
"Bina je moj dom, moj jedini dom. Ali, moram da kažem da volim mesta na kojima imam divne i bliske prijatelje, kao što su Istanbul i Madrid".
U Srbiji imaš mnoštvo obožavalaca, znaš li nešto o našoj zemlji?
"Nisam ranije bila u Srbiji, ali od svojih prijatelja sam čula da ste vi prelep narod. Volim da osetim dušu jednog naroda, ali postoji i ta lepota koja obogaćuje ceo doživljaj. Jedva čekam da vas vidim".
Da li misliš da toliko putovanja obogaćuje čoveka kao osobu? Kada vidiš i iskusiš toliko različitih stvari, da li si bogatiji od nekoga ko, recimo, odrasta ili živi ceo život u samo jednom gradu?
"Različita mesta znače različite ljude, i njihove jedinstvene priče. Volim da upoznajem što više ljudi, i volim da čujem njihove priče, naročito ljubavne. Mi smo svi, nekako, isti, ali opet imamo posebne, drugačije priče, a putovanje pomaže da se što više njih čuje i sazna".
Koje su razlike između života u Americi i Evropi? Postoje li neke primetne dobre, ili loše strane?
"Moram da priznam da život u Americi donosi određen osećaj slobode, čak i kada samo hodate po ulici. Ipak, osećam se najslobodnije na bini, tako da ne mogu da istaknem Ameriku kao slobodnije mesto. Najprijatnije mi je u sobi, samoj sa sobom, dok pišem pesme ili priče".
Poslednji album "En mi piel" izašao je pre dve godine, spremaš li nešto novo?
"Imam gomilu iznenađenja za vas na novom albumu. Predstaviću veoma energične pesme, koje pokreću na ples, a ja volim 'gruv' i brzinu strasti. Već smo snimili nekoliko veoma moćnih, strastvenih pesama".
Sarađivala si sa Neli Furtado, španskim haus DJ-evima i gomilom ljudi iz različitih žanrova. Ima li sada nekih zanimljivih gostiju ili zajedničkih projekata?
"Možda, mada to uvek zavisi od menadžmenta. Na meni je da napišem pesmu i izrazim svoja osećanja, a onda ponekad dobijem poziv od menadžera koji mi kaže da taj i taj hoće da sarađujemo na toj pesmi. Možda bude takvih iznenađenja i ovoga puta".
Pre par godina, otpevala si dve pesme za film Pedra Almodovara "Koža u kojoj živim". Kakva je bila saradnja sa njim? Imaš li omiljeni Almodovarov film?
"On je izuzetno hrabar režiser, tako da ne mogu da izdvojim samo jedno ostvarenje. On se usudio da izazove špansko društvo, ali i da izazove ljude da iskažu najtananije emocije. Bila sam presrećna zbog šanse da sarađujemo, osećala sam se zaista blagosloveno".
Pišeš poeziju, muziku, snimaš filmove… Koji je tvoj omiljeni vid umetničke ekspresije, postoji li uopšte način da umetnik odabere samo jedan?
"Potičem iz Afrike, i moj narod peva kako bi pomogao svojoj duši. Moj omiljeni vid izražavanja tako je pevanje zaista lepe pesme na bini. Tada mogu da iskažem svoja osećanja, ali i da vidim osećanja publike u njihovim očima, i to je zaista poseban trenutak".
Imaš li omiljeni tekst pesme?
"Mislim da nisam još uvek snimila svoju omiljenu pesmu. Jednog dana hoću. Do tada, uživam u pesmama Čavele Vargas i njenim tekstovima, jer jednostavno odišu hrabrošću. Njene pesme daju mi snagu da budem sama", rekla je Buika.
Konča Buika nastupiće 16. marta u Centru "Sava", u okviru 14. Guitar art festivala. Nastup će biti posvećen flamenko muzici i gitari, ali publika će imati priliku da uživa i u njenim specifičnim soul i džez numerama u pratnji gitara i perkusija.
(MONDO: Bojana Zimonjić Jelisavac)
Buika je počela da peva kao jedino dete afričkog porekla u romskom kraju Palma de Majorke. Ističe sa ponosom svoje poreklo i nomadski životni stil, koji joj je omogućio da upozna razne kulture i ljude i unese ih u svoje delo.
Često govoriš o tome kako, kao dete imigranata, nisi imala utisak da jedno mesto možeš nazvati domom u detinjstvu. Postoji li takvo mesto sada?
"Čvrsto se vodim svojim osećanjima, iskreno postupam onako kako ona nalažu i ne bojim se da ih iskažem. Iskreno, kada god da sam na bini, gde god na Zemlji, kod kuće sam. Nema veze koja je država u pitanju, ili koji grad, čim stignem u prostor u kojem ću nastupati imam taj osećaj dolaska kući", kaže Buika za MONDO:
Koje je tvoje omiljeno mesto na planeti?
"Bina je moj dom, moj jedini dom. Ali, moram da kažem da volim mesta na kojima imam divne i bliske prijatelje, kao što su Istanbul i Madrid".
U Srbiji imaš mnoštvo obožavalaca, znaš li nešto o našoj zemlji?
"Nisam ranije bila u Srbiji, ali od svojih prijatelja sam čula da ste vi prelep narod. Volim da osetim dušu jednog naroda, ali postoji i ta lepota koja obogaćuje ceo doživljaj. Jedva čekam da vas vidim".
Da li misliš da toliko putovanja obogaćuje čoveka kao osobu? Kada vidiš i iskusiš toliko različitih stvari, da li si bogatiji od nekoga ko, recimo, odrasta ili živi ceo život u samo jednom gradu?
"Različita mesta znače različite ljude, i njihove jedinstvene priče. Volim da upoznajem što više ljudi, i volim da čujem njihove priče, naročito ljubavne. Mi smo svi, nekako, isti, ali opet imamo posebne, drugačije priče, a putovanje pomaže da se što više njih čuje i sazna".
Koje su razlike između života u Americi i Evropi? Postoje li neke primetne dobre, ili loše strane?
"Moram da priznam da život u Americi donosi određen osećaj slobode, čak i kada samo hodate po ulici. Ipak, osećam se najslobodnije na bini, tako da ne mogu da istaknem Ameriku kao slobodnije mesto. Najprijatnije mi je u sobi, samoj sa sobom, dok pišem pesme ili priče".
Poslednji album "En mi piel" izašao je pre dve godine, spremaš li nešto novo?
"Imam gomilu iznenađenja za vas na novom albumu. Predstaviću veoma energične pesme, koje pokreću na ples, a ja volim 'gruv' i brzinu strasti. Već smo snimili nekoliko veoma moćnih, strastvenih pesama".
Sarađivala si sa Neli Furtado, španskim haus DJ-evima i gomilom ljudi iz različitih žanrova. Ima li sada nekih zanimljivih gostiju ili zajedničkih projekata?
"Možda, mada to uvek zavisi od menadžmenta. Na meni je da napišem pesmu i izrazim svoja osećanja, a onda ponekad dobijem poziv od menadžera koji mi kaže da taj i taj hoće da sarađujemo na toj pesmi. Možda bude takvih iznenađenja i ovoga puta".
Pre par godina, otpevala si dve pesme za film Pedra Almodovara "Koža u kojoj živim". Kakva je bila saradnja sa njim? Imaš li omiljeni Almodovarov film?
"On je izuzetno hrabar režiser, tako da ne mogu da izdvojim samo jedno ostvarenje. On se usudio da izazove špansko društvo, ali i da izazove ljude da iskažu najtananije emocije. Bila sam presrećna zbog šanse da sarađujemo, osećala sam se zaista blagosloveno".
Pišeš poeziju, muziku, snimaš filmove… Koji je tvoj omiljeni vid umetničke ekspresije, postoji li uopšte način da umetnik odabere samo jedan?
"Potičem iz Afrike, i moj narod peva kako bi pomogao svojoj duši. Moj omiljeni vid izražavanja tako je pevanje zaista lepe pesme na bini. Tada mogu da iskažem svoja osećanja, ali i da vidim osećanja publike u njihovim očima, i to je zaista poseban trenutak".
Imaš li omiljeni tekst pesme?
"Mislim da nisam još uvek snimila svoju omiljenu pesmu. Jednog dana hoću. Do tada, uživam u pesmama Čavele Vargas i njenim tekstovima, jer jednostavno odišu hrabrošću. Njene pesme daju mi snagu da budem sama", rekla je Buika.
Konča Buika nastupiće 16. marta u Centru "Sava", u okviru 14. Guitar art festivala. Nastup će biti posvećen flamenko muzici i gitari, ali publika će imati priliku da uživa i u njenim specifičnim soul i džez numerama u pratnji gitara i perkusija.
(MONDO: Bojana Zimonjić Jelisavac)
