Na Petrovaradinskoj tvrdjavi otvoren je EXIT 06, festival kojem nije potrebno predstavljanje: tokom četiri dana EXIT će okupiti 600 izvodjača iz zemlje i sveta, a stotine hiljada posetilaca imaće priliku da na 21 stejdžu uživa u živim nastupima, performansima, DJ setovima, tribinama i radionicama.
Euforija je počela već u pet sati popodne, kada su kapije festivala konačno otvorene za sve "exitovce". Petrovaradin je nakon godinu dana ponovo zablistao od šarenih majica, dredova, gothic nakita i osmeha posetilaca.
Na Reggae stejdžu već su se širile pozitivne vibracije, iako su tokom dana živi nastupi izostali. Publika je "kulirala" uz DJ-eve i projekcije koncerata reggae zvezda na video bimu.
Iako je na Roots and Flowers bini takodje bio zakazan DJ act, tamo zatičemo živu seansu sa timpanima, bubnjevima i basom, koju uporno nadjačava plavokosa devojčica sa saksofonom, ne bi li uspela da se naštimuje. Roots and Flowers stejdž je bogato ukrašen glavama ostrvskih idola i indijanskih totema, a za publiku su, u duhu naziva, postavljeni panjevi i klupe koji izgledaju kao da su iznikle iz zemlje. Ovaj stejdž se nalazi na "slepom" kraju starog rova, usred najdublje flore Petrovaradina, pa smo nažalost morali uskoro da ga napustimo pod naletom insekata, koji su izgleda uživali u nastupu male saksofonistkinje koliko i mi.
Na World Music stejdžu nastupaju autentični regenti splavovske muzike, Black Panthers. Većina publike, za čudo, sedi na tribinama i prati nastup kao da je reč o koncertu klasične muzike, pa bez gužve prilazimo bini da bismo slikali "Pantere". Nakon kraćeg predaha, frontmen najavljuje kultnu baladu povikom "A sad, emocije! Cepaj!".
Šarm Black Panthersa je u tome što ne dozvoljavaju ni najtužnijoj pesmi da vas oneraspoloži. Uz "Haljinicu boje lila" umesto suza počinje djuskanje u publici. U prvom redu iskreno crveni vaša reporterka, obučena u ljubičasto od glave do pete. To, naravno, nije promaklo ni pevaču, pa dolazi do mene i naglašeno upire prstom uz povike "Ti, ti! Haljinica boje lila!". Eto, MONDO je dobio i svoju prvu posvetu, da upotrebim splavarski žargon, kao "naručenu".
Euforija je počela već u pet sati popodne, kada su kapije festivala konačno otvorene za sve "exitovce". Petrovaradin je nakon godinu dana ponovo zablistao od šarenih majica, dredova, gothic nakita i osmeha posetilaca.
Na Reggae stejdžu već su se širile pozitivne vibracije, iako su tokom dana živi nastupi izostali. Publika je "kulirala" uz DJ-eve i projekcije koncerata reggae zvezda na video bimu.
Iako je na Roots and Flowers bini takodje bio zakazan DJ act, tamo zatičemo živu seansu sa timpanima, bubnjevima i basom, koju uporno nadjačava plavokosa devojčica sa saksofonom, ne bi li uspela da se naštimuje. Roots and Flowers stejdž je bogato ukrašen glavama ostrvskih idola i indijanskih totema, a za publiku su, u duhu naziva, postavljeni panjevi i klupe koji izgledaju kao da su iznikle iz zemlje. Ovaj stejdž se nalazi na "slepom" kraju starog rova, usred najdublje flore Petrovaradina, pa smo nažalost morali uskoro da ga napustimo pod naletom insekata, koji su izgleda uživali u nastupu male saksofonistkinje koliko i mi.
Na World Music stejdžu nastupaju autentični regenti splavovske muzike, Black Panthers. Većina publike, za čudo, sedi na tribinama i prati nastup kao da je reč o koncertu klasične muzike, pa bez gužve prilazimo bini da bismo slikali "Pantere". Nakon kraćeg predaha, frontmen najavljuje kultnu baladu povikom "A sad, emocije! Cepaj!".
Šarm Black Panthersa je u tome što ne dozvoljavaju ni najtužnijoj pesmi da vas oneraspoloži. Uz "Haljinicu boje lila" umesto suza počinje djuskanje u publici. U prvom redu iskreno crveni vaša reporterka, obučena u ljubičasto od glave do pete. To, naravno, nije promaklo ni pevaču, pa dolazi do mene i naglašeno upire prstom uz povike "Ti, ti! Haljinica boje lila!". Eto, MONDO je dobio i svoju prvu posvetu, da upotrebim splavarski žargon, kao "naručenu".
Oli Ren u šorcu - dok "prže" Cardigansi
Nastavljamo ka stejdžu na kome upravo počinje tribina o viznom režimu EU. Nema muzike, ali se publika okupila kao da sviraju Rolling Stones. Umesto njih, na bini jeste starija garda, ali ne muzička već politička. Gost večeri - komesar za proširenje EU Oli Ren. Dok su domaći političari pored njega odeveni manje-više formalno, Ren je u sportskoj varijanti - majica i šorc. Naime, upravo je odigrao fudbalsku utakmicu u kampu EXIT-a i požurio na ovu tribinu, objašnjava.
Rado bismo ostali da čujemo pitanja publike (još radije, odgovore učesnika tribine), ali skoro je 20 časova, što znači da se trenutak svečanog otvaranja festivala bliži. Na putu ka Main stejdžu ulivamo se u nepregledno more posetilaca koji su se uputili na koncert jedne od glavnih atrakcija ovogodišnjeg festivala, grupe Cardigans.
Nakon čitavih 45 minuta čekanja, nema svečanog otvaranja, već članovi Cardigansa bez mnogo pompe izlaze na binu, praćeni urlicima publike. Poslednja izlazi pevačica Nina Parson, koja odmah uzima mikrofon i koncert počinje.
Cardigansi nekoliko sati ranije na pres konferenciji nisu delovali preterano energično, što je primetno u prvim minutima nastupa. Nakon tri pesme, Nina pozdravlja publiku, i tada Cardigansi počinju zaista da "prže", potpaljeni gromoglasnim povicima i aplauzima mase.
Hitovi "I need some fine wine and u, u need to be nicer", "Carnival", i himna pop generacije devedesetih "Lovefool" iz filma "Romeo i Julija" odjekivali su Main stejdžom, a Nina je više puta publiku u Novom Sadu častila i sviranjem na usnoj harmonici.
Koncert je ipak trajao kraće nego što je bilo predvidjeno, pa su mnogi fanovi švedskog pop benda bili pomalo razočarani.
Rado bismo ostali da čujemo pitanja publike (još radije, odgovore učesnika tribine), ali skoro je 20 časova, što znači da se trenutak svečanog otvaranja festivala bliži. Na putu ka Main stejdžu ulivamo se u nepregledno more posetilaca koji su se uputili na koncert jedne od glavnih atrakcija ovogodišnjeg festivala, grupe Cardigans.
Nakon čitavih 45 minuta čekanja, nema svečanog otvaranja, već članovi Cardigansa bez mnogo pompe izlaze na binu, praćeni urlicima publike. Poslednja izlazi pevačica Nina Parson, koja odmah uzima mikrofon i koncert počinje.
Cardigansi nekoliko sati ranije na pres konferenciji nisu delovali preterano energično, što je primetno u prvim minutima nastupa. Nakon tri pesme, Nina pozdravlja publiku, i tada Cardigansi počinju zaista da "prže", potpaljeni gromoglasnim povicima i aplauzima mase.
Hitovi "I need some fine wine and u, u need to be nicer", "Carnival", i himna pop generacije devedesetih "Lovefool" iz filma "Romeo i Julija" odjekivali su Main stejdžom, a Nina je više puta publiku u Novom Sadu častila i sviranjem na usnoj harmonici.
Koncert je ipak trajao kraće nego što je bilo predvidjeno, pa su mnogi fanovi švedskog pop benda bili pomalo razočarani.
Franc Ferdinand peva Gavrilu Principu
Ipak, nema vremena za preterano razmišljanje, jer tačno u sekund na binu iskaču Franz Ferdinand, koji od prve do poslednje pesme zvuče zaista fantastično. Devojke u publici oduševljeno vrište, dok mladići mašu velškim škotskim i italijanskim zastavama. Odeveni u crveno, crno i belo, sa detaljima kao što su šljašteće košulje i gitare sa šljokicama, članovi najveće britanske indie rock atrakcije podigli su ionako visoku temperaturu EXIT festivala na stepen ključanja.
Članovi grupe White Stripes, koja je prošle godine nastupila na Main stejdžu, jednom prilikom su izjavili da ih ostale grupe kopiraju što se tiče oblačenja i korišćenja tri boje. "Franci" možda jesu obučeni tako, ali njihova muzika je autentična, a u roku od pet minuta napravili su na Main stejdžu atmosferu koju su White Stripes upriličili tek nakon sat vremena.
Za vreme koncerta ćaskamo sa četvoricom mladih Britanaca koji su prvi put na EXIT-u. Dolaze iz Liverpula i Milton Kinza, a za EXIT su čuli od jednog svog prijatelja koji se prošle godina na Petrovaradinskoj tvrdjavi "proveo kao nikad do tada". Došli su da vide uglavnom britanske izvodjače, a oduševljeni su kampom, kao i cenama koje su "tri puta manje" nego na britanskim festivalima. Jedan od njih se za koju nedelju ženi, i odlučio je da EXIT bude njegovo četvorodnevno momačko veče.
Možda bismo još razgovarali, ali Franz Ferdinand su tako zapalili publiku, da se od vriske, cike i aplauza ne čuje više ništa. Pevač igra kan-kan, a izmedju hitova "Tell her tonight", "See you later", "Jacqueline" i drugih obraća se publici na srpskom jeziku. Nakon što je predstavio članove benda, pita publiku "Jeste li dobro?", i najavljuje pesmu koju posvećuje "jednom veoma važnom Srbinu". Publika i članovi benda se udružuju u urliku "Gavrilo Princip", i počinje pesma "Walk away".
U medjuvremenu prolazimo pored Cinema stejdža, gde posetioci mogu da odmore uz filmove u pauzi izmedju koncerata. Sa jedne strane staze je veliko platno, sa druge visoka žičana ograda na koju su mestimično zakačeni baneri. Jedan deo žičane mreže se neobično trese, a već se okupilo desetak "navijača" da posmatra neobičnu, ali očigledno ne i nemoguću misiju. Jedan tinejdžer je nekako pronašao put kroz prirodu, i uspeo da stigne do nezaštićenog dela ograde. Na trenutak strahujemo za njega, jer ograda pri vrhu nije pričvršćena do kraja, i trese se kao da će ga lansirati nazad niz uzvišenje preko koga je stigao. On ipak uspeva, preskače na drugu stranu i oduševljeno se grli sa prijateljima koji ga čekaju. E, to se zove ulazak na koncert u "pet do dvanaest".
Oko ponoći, koncert Franz Ferdinanda je gotov. Publika se utišala svega nekoliko sekundi, a zatim je započeo vatromet kakav na Petrovaradinu nikad nije vidjen. Čitavih deset minuta su raznobojne svetlosne eksplozije neverovatnih razmera tresle tvrdjavu, a posetioci festivala su bukvalno zanemeli. Nošen vetrom, vatromet se gasio iznad naših glava, i zahvatio prostor daleko veći od samog Main stejdža.
Napravili smo kraću pauzu kako bismo prokrstarili ostalim binama, i primetili da je na nekolicini mesta sa elektronskom muzikom, koja su do pre nekoliko sati bila prazna, zavladala prava festivalska atmosfera. Fanovi tech housea su oduševljeno djuskali, a po raspoloženju desetina devojaka zaključivalo se da na pojedinim stejdževima profesionalne igračice nisu ni bile potrebne.
Članovi grupe White Stripes, koja je prošle godine nastupila na Main stejdžu, jednom prilikom su izjavili da ih ostale grupe kopiraju što se tiče oblačenja i korišćenja tri boje. "Franci" možda jesu obučeni tako, ali njihova muzika je autentična, a u roku od pet minuta napravili su na Main stejdžu atmosferu koju su White Stripes upriličili tek nakon sat vremena.
Za vreme koncerta ćaskamo sa četvoricom mladih Britanaca koji su prvi put na EXIT-u. Dolaze iz Liverpula i Milton Kinza, a za EXIT su čuli od jednog svog prijatelja koji se prošle godina na Petrovaradinskoj tvrdjavi "proveo kao nikad do tada". Došli su da vide uglavnom britanske izvodjače, a oduševljeni su kampom, kao i cenama koje su "tri puta manje" nego na britanskim festivalima. Jedan od njih se za koju nedelju ženi, i odlučio je da EXIT bude njegovo četvorodnevno momačko veče.
Možda bismo još razgovarali, ali Franz Ferdinand su tako zapalili publiku, da se od vriske, cike i aplauza ne čuje više ništa. Pevač igra kan-kan, a izmedju hitova "Tell her tonight", "See you later", "Jacqueline" i drugih obraća se publici na srpskom jeziku. Nakon što je predstavio članove benda, pita publiku "Jeste li dobro?", i najavljuje pesmu koju posvećuje "jednom veoma važnom Srbinu". Publika i članovi benda se udružuju u urliku "Gavrilo Princip", i počinje pesma "Walk away".
U medjuvremenu prolazimo pored Cinema stejdža, gde posetioci mogu da odmore uz filmove u pauzi izmedju koncerata. Sa jedne strane staze je veliko platno, sa druge visoka žičana ograda na koju su mestimično zakačeni baneri. Jedan deo žičane mreže se neobično trese, a već se okupilo desetak "navijača" da posmatra neobičnu, ali očigledno ne i nemoguću misiju. Jedan tinejdžer je nekako pronašao put kroz prirodu, i uspeo da stigne do nezaštićenog dela ograde. Na trenutak strahujemo za njega, jer ograda pri vrhu nije pričvršćena do kraja, i trese se kao da će ga lansirati nazad niz uzvišenje preko koga je stigao. On ipak uspeva, preskače na drugu stranu i oduševljeno se grli sa prijateljima koji ga čekaju. E, to se zove ulazak na koncert u "pet do dvanaest".
Oko ponoći, koncert Franz Ferdinanda je gotov. Publika se utišala svega nekoliko sekundi, a zatim je započeo vatromet kakav na Petrovaradinu nikad nije vidjen. Čitavih deset minuta su raznobojne svetlosne eksplozije neverovatnih razmera tresle tvrdjavu, a posetioci festivala su bukvalno zanemeli. Nošen vetrom, vatromet se gasio iznad naših glava, i zahvatio prostor daleko veći od samog Main stejdža.
Napravili smo kraću pauzu kako bismo prokrstarili ostalim binama, i primetili da je na nekolicini mesta sa elektronskom muzikom, koja su do pre nekoliko sati bila prazna, zavladala prava festivalska atmosfera. Fanovi tech housea su oduševljeno djuskali, a po raspoloženju desetina devojaka zaključivalo se da na pojedinim stejdževima profesionalne igračice nisu ni bile potrebne.
Partibrejkersi... u pravom smislu reči
Na Fusion stejdžu zatekli smo nastup grupe Partibrejkers, i nažalost njihovo ime savršeno je opisivalo atmosferu trenutka: iako je publika upravo uživala u fenomenalnom vatrometu i dobroj muzici, niko od okupljenih nije naročito reagovao kada je Cane, u prepoznatljivo ironično-nazalnom tonu počeo da skandira "Je*eš Caneta!".
Main stejdž su nakon kraće pauze zauzeli rokeri starije generacije, kako bi uživali u nastupu grupe koju su čekali cele večeri. Kada su The Cult izašli na binu, mogli ste da pomislite da se nalazite na glavnom dogadjaju na skupu bajkera. Uz pesme "Lil Devil", "Sweet soul sister" i druge, publika je skakala kao u transu. Gitarista je u jednom trenutku "zanemeo" usled tehničkih problema, ali je odmah uzeo daire u ruke i zapevao uz frontmena.
Cult su se takodje pohvalili srpskim karakterom benda, pa je pevač predstavio izvesnog Majka Dimića, kog je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Nakon hitova "Peace dog", "Rise" i "Firewoman", Cult su se odjavili, da bi ponovo izašli na bis sa pesmom "She sells sanctuary". Kada se koncert završio, jedva da smo smeli da pitamo fanove za utiske - plašili smo se da će zaplakati jer je svirka gotova.
Prošli smo i pored HipHop stejdža gde je publiku "gadjao rimama" hrvatski sastav Bolesna Braća, uz podršku domaćih mladih izvodjača Bauk Squad i NBG Unit.
I dok su se energični posetioci festivala uputili ka Dance Areni da nastave djuskanje, a oni manje energični na Positive Vibration chill-out, mi smo, umorni do iznemoglosti, odlučili da se zasad povučemo... uz zvuke live jaža u novinarskom VIP-u, sponzorsku vodu (koje cele večeri nije bilo dovoljno) i zvuke žurke koja će trajati do jutra...
Vidimo se sutra - za vas ćemo slušati Dižee Rascala, Morisija, Eyesburn, Maksa Kavaleru, Bad Copy i mnoge druge!
Fotografije vatrometa sa otvaranja možte videti ovde
(MONDO: tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)
Main stejdž su nakon kraće pauze zauzeli rokeri starije generacije, kako bi uživali u nastupu grupe koju su čekali cele večeri. Kada su The Cult izašli na binu, mogli ste da pomislite da se nalazite na glavnom dogadjaju na skupu bajkera. Uz pesme "Lil Devil", "Sweet soul sister" i druge, publika je skakala kao u transu. Gitarista je u jednom trenutku "zanemeo" usled tehničkih problema, ali je odmah uzeo daire u ruke i zapevao uz frontmena.
Cult su se takodje pohvalili srpskim karakterom benda, pa je pevač predstavio izvesnog Majka Dimića, kog je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom. Nakon hitova "Peace dog", "Rise" i "Firewoman", Cult su se odjavili, da bi ponovo izašli na bis sa pesmom "She sells sanctuary". Kada se koncert završio, jedva da smo smeli da pitamo fanove za utiske - plašili smo se da će zaplakati jer je svirka gotova.
Prošli smo i pored HipHop stejdža gde je publiku "gadjao rimama" hrvatski sastav Bolesna Braća, uz podršku domaćih mladih izvodjača Bauk Squad i NBG Unit.
I dok su se energični posetioci festivala uputili ka Dance Areni da nastave djuskanje, a oni manje energični na Positive Vibration chill-out, mi smo, umorni do iznemoglosti, odlučili da se zasad povučemo... uz zvuke live jaža u novinarskom VIP-u, sponzorsku vodu (koje cele večeri nije bilo dovoljno) i zvuke žurke koja će trajati do jutra...
Vidimo se sutra - za vas ćemo slušati Dižee Rascala, Morisija, Eyesburn, Maksa Kavaleru, Bad Copy i mnoge druge!
Fotografije vatrometa sa otvaranja možte videti ovde
(MONDO: tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)
Pridruži se MONDO zajednici.