Drugi dan EXIT-a počeo je veselo. Mnogobrojni posetioci, koji od prve večeri nisu svratili do kuće, odnosno smeštaja, okupirali su novosadske ulice i kafiće po lepom, sunčanom danu. Na svakom koraku stranci se dovikuju, smeju, fotografišu, ručaju i odmaraju za nova uzbudjenja na popularnoj novosadskoj "Djavi".

S obzirom na to da za prepodne nije bio zakazan preterano zanimljivo program na samoj tvdjavi, odlučili smo da prošetamo do kampa. EXIT-ov kamp je poslednjih godina postao legendaran koliko i sam festival, jer se ogroman broj stranih i domaćih gostiju odlučuje baš za ovaj vid smeštaja.

Kad smo već kod smeštaja – ne bih da budem negativna, ali pritužbe na isti se dosta često čuju.

Najčešći problem je to što ljudi nisu dobili ono što je opisano u ponudi. Svi hoteli i hosteli bili su rezervisani davno pre početka festivala, tako da su se oni skloniji avanturama odlučili za kamp, a konzervativniji za privatni smeštaj. Ta sintagma se ponekad, zaslugom nedavno nam otcepljenog crnogorskog primorja, pominje u negativnom kontekstu.

Neki u kamp, neki u "fancy" gajbe

Kada smo u četvrtak prepodne stigli u naš privatni smeštaj, bili smo prilično zadovoljni. OK, kuća nije udaljena tri i po kilometra od tvrdjave, već sedam i po, ali dobro, snaćićemo se. Rekoh, kuća? Pa, naš sprat, jer su se "u poslednjem trenutku" pojavila još dva interesenta, tako da smo ipak dobili samo jedan sprat, naravno po istoj ceni. Ipak, neću da se žalim. Sobe su udobne, temperatura prijatna, a terasa ima divan pogled i sto na koji staje sve što nam treba – laptop i šolje za nes-kafu.

Što bi rekli ovi naši sportisti - "idealno vreme za igru".

Žurke na plaži, pivo sa Englezima

U kampu možda nemaju sto, ali zato imaju fast food na svakom ćošku, non stop žurku na plaži, samu plažu i neizostavni poljski WC. U kampu možete u svako doba dana ili noći igrati odbojku ili badmington, popiti pivo sa Englezima ili žestinu sa Grcima, dremnuti na plaži pored izmoždenih srpskih metalaca ili zasvirati gitaru sa neohipijima iz Belgije.

Zaposleni u kampu kažu da incidenata i gužve za sada nije bilo, a pošto je u celom ogradjenom prostoru vesela i opuštena atmosfera, nadaju se da ih neće ni biti. Trknite u "Dva štapića" na klopu, pa prošetajte do dela gde su česme kada postanete svesni koliko ste se isflekali. Možda bi nekima zasmetalo odsustvo pravog toaleta i kade, ali mi nismo medju njima. Umalo da zaboravim da vam se pohvalim – jutros nam se izlila kanalizacija u kupatilu. Još jedan od razloga zašto smo proveli ceo dan u kampu.

U svakom slučaju, bilo da ste sklupčani ispod šatora, ušuškani u hotelu sa pet zvezdica, sa obe ruke na slavini u privatnom smeštaju ili budni čekate svako jutro na Petrovaradinu, bitno je da ste deo atmosfere i da se trudite da se provedete što bolje možete. Da upotrebim otrcani kliše, svi smo mi ova četiri dana jedna velika porodica. Možete da spavate kad god hoćete, ali EXIT je samo jednom godišnje!


Kako je bilo u petak u Novom Sadu na 30 i kusur stepeni pogledajte OVDE

(MONDO - tekst: Bojana Zimonjić, foto: Petar Stojanović)