Druge večeri EXIT festivala smo odlučili da na "Djavu" dodjemo malo kasnije - naravno, zbog "upekle zvezde" koja neumorno prži već od devet sati ujutro, ali i poučeni iskustvom sa ulaza, prethodnog dana. Naime, obezbedjenje nam je objasnilo da sve ulaznice, kao i propusnice za osoblje, VIP i novinare, omogućavaju samo jedan ulazak na tvrdjavu dnevno: dakle, ako ste došli u dva sata popodne na konferenciju za štampu, to vam je to - nema izlaza sa Exita!
Znači, nema "exita" ni do prve trafike po cigarete (koje se nigde na tvrdjavi ne prodaju), pa već oko ponoći srećnici koji su se setili da obezbede zalihe opkoljeni su od strane očajnih exitovaca koji žickaju cigarete. E pa, mi smo se opremili tonama maramica, žvaka i ostalih sitnica, i došli čak sat vremena kasnije nego prethodnog dana.
U press centru zatičemo hrvatski bend Let 3, koji najavljuje nastup na Fusion stejdžu. Mrle i Prlja upućuju prisutne u suštinu umetnosti provokacije i objašnjavaju zašto su snimili spot sa Severinom. Obučeni su, po njihovim standardima, svakodnevno - perike sa ogromnim mašnama, kožne maske i nabacani komadi kože i krzna vam ilustruju kako bi izgledalo kada bi se mlekarica Hajdi i sado-mazo pećinski čovek sudarili pri punoj brzini.
Poslušali smo deo nastupa sastava E Play na Fusion stejdžu, kao i iznenadjujuće dobar bluz kvartet DX Project. Na celoj tvrdjavi vlada tipična "kućna" atmosfera, što se vidi po opuštenosti posetilaca koji sede, jedu, djuskaju ili dremaju gde se ko zatekne. Svi su se već odomaćili, zapamtili put od stejdža do stejdža i sada mirno čekaju da počnu veći koncerti.
Ako se šetate po trvdjavi bez nekog odredjenog cilja, obratite pažnju na "sindrom tunela", naročito primetan kad padne mrak i nastane gužva. Ovaj fenomen zahteva tri postojeća uslova: tunel, masu i inicijatora. Ako želite da budete inicijator, udjite u jedan od tunela nošeni stihijom exitovaca, i malo glasnije recite svom sagovorniku "E!", kao da želite da mu skrenete pažnju na nešto. Odjednom, ljudi oko vas se pridružuju u jednom horskom "Eeeeeeeeeeeeeeeeee!", koje se zatim širi na ceo tunel. Probajte, zabavno je ako vam je dosadno da stalno prolazite kroz nedovoljno osvetljeni tunel u kome se ništa ne dešava. Ne mora čak ni da bude slovo "e" - mi smo, naprimer, probali sa "u". Zabavan u početku, sindrom tunela može u kasnijim časovima buditi agresiju u posetiocima EXIT-a kojima možda nije do urlanja nakon cele večeri pored zvučnika, pa budite pažljivi sa doziranjem!
Znači, nema "exita" ni do prve trafike po cigarete (koje se nigde na tvrdjavi ne prodaju), pa već oko ponoći srećnici koji su se setili da obezbede zalihe opkoljeni su od strane očajnih exitovaca koji žickaju cigarete. E pa, mi smo se opremili tonama maramica, žvaka i ostalih sitnica, i došli čak sat vremena kasnije nego prethodnog dana.
U press centru zatičemo hrvatski bend Let 3, koji najavljuje nastup na Fusion stejdžu. Mrle i Prlja upućuju prisutne u suštinu umetnosti provokacije i objašnjavaju zašto su snimili spot sa Severinom. Obučeni su, po njihovim standardima, svakodnevno - perike sa ogromnim mašnama, kožne maske i nabacani komadi kože i krzna vam ilustruju kako bi izgledalo kada bi se mlekarica Hajdi i sado-mazo pećinski čovek sudarili pri punoj brzini.
Poslušali smo deo nastupa sastava E Play na Fusion stejdžu, kao i iznenadjujuće dobar bluz kvartet DX Project. Na celoj tvrdjavi vlada tipična "kućna" atmosfera, što se vidi po opuštenosti posetilaca koji sede, jedu, djuskaju ili dremaju gde se ko zatekne. Svi su se već odomaćili, zapamtili put od stejdža do stejdža i sada mirno čekaju da počnu veći koncerti.
Ako se šetate po trvdjavi bez nekog odredjenog cilja, obratite pažnju na "sindrom tunela", naročito primetan kad padne mrak i nastane gužva. Ovaj fenomen zahteva tri postojeća uslova: tunel, masu i inicijatora. Ako želite da budete inicijator, udjite u jedan od tunela nošeni stihijom exitovaca, i malo glasnije recite svom sagovorniku "E!", kao da želite da mu skrenete pažnju na nešto. Odjednom, ljudi oko vas se pridružuju u jednom horskom "Eeeeeeeeeeeeeeeeee!", koje se zatim širi na ceo tunel. Probajte, zabavno je ako vam je dosadno da stalno prolazite kroz nedovoljno osvetljeni tunel u kome se ništa ne dešava. Ne mora čak ni da bude slovo "e" - mi smo, naprimer, probali sa "u". Zabavan u početku, sindrom tunela može u kasnijim časovima buditi agresiju u posetiocima EXIT-a kojima možda nije do urlanja nakon cele večeri pored zvučnika, pa budite pažljivi sa doziranjem!
Dizzee, hip-hop, Nekultura i rock n roll
U 21.30 smo na Main stejdžu, gde čekamo nastup jednog od izvodjača koji su u program festivala "uleteli" u poslednjem trenutku. Naravno, radi se o Dizzee Rascalu, eklektičnom spit-hoperu. Ko ga ne zna (a takvih je, nažalost, u publici mnogo), mogli bismo po flow-u da ga predstavimo kao britanskog Busta Rhymesa, ali njegove matrice pokazuju da se nikad ne bi "prodao" dovoljno da uradi pesmu sa Marajom Keri. Iskreno se nadam.
Dizzee i njegov homeboy Skot izlaze na binu u sjajnom raspoloženju, zavaljuju se u dve stolice i počinju pesmu "I'm just sittin here". Zatim ustaju i uz podršku DJ Wondera skaču i animiraju masu. I... tu se mi razočaramo i postidimo, ali ne zbog njih, već zbog publike: tokom druge pesme, neko iz publike gadja Dizzee-ja plastičnom čašom. OK, ne može to da ga ozbiljno povredi, ali u pitanju je poštovanje, odnosno odsustvo istog. Dizzee je na trenutak zastao, ali nije reagovao sem muzički, pesmama kao što je "I'm gonna make you respect me".
Nasmejani Englez je nastavio sjajan, energični nastup čak i kad je poletela druga čaša... pa omot od CD-a... pa treća, a za njom i četvrta čaša... Dizzee je na sve to reagovao kao pravi džentlmen, odgovarajućim rimama i malim časom lepog ponašanja za publiku. Naravno, u hiphop fazonu, odnosno lepo nam je objasnio koji prst bi trebalo da pokažemo nekom ko se ponaša kao divljak, a zatim isti prst usmerio ka delu publike iz kog su prethodno letele čaše. Nakon toga, Dizzee i Skot su nastavili da skaču, djuskaju i repuju zajedno sa masom.
E, zatim nas je oduševio.
"Da li volite rock n roll? Ako vam se nije svideo hiphop, sada ćemo vam pokazati šta je pravi rock n roll", viknuo je Dizzee, a zatim je DJ Wonder proveo novosadsku publiku kroz muziku osamdesetih i devedesetih godina. U kratkoj retrospektivi koju je masa dočekala urlicima i aplauzom, čuli smo hitove "I love r'n'r", "We will rock you", "Smoke on the water", "Sweet child of mine" i "Rollin", a onda je Dizzee dao sve od sebe da sa puno žara isfalšira pesme "Smells like teen spirit" i "Seven nation army". Ukratko, skidamo kapu Dizzee-ju: zapalio je masu koja ga je gadjala, naterao sve koji ne znaju tekstove da pevaju, a na kraju organizovao takmičenje u urlanju izmedju dva dela publike. Svaka čast!
Nažalost, odjednom na binu izlazi jedan od organizatora, i odsečno mašući rukama kao nacista u duši prekida nastup i bukvalno tera svu trojicu sa bine. Reakciju publike, nakon takvog Nastupa sa velikim "N", možete samo da zamislite.
Dizzee i njegov homeboy Skot izlaze na binu u sjajnom raspoloženju, zavaljuju se u dve stolice i počinju pesmu "I'm just sittin here". Zatim ustaju i uz podršku DJ Wondera skaču i animiraju masu. I... tu se mi razočaramo i postidimo, ali ne zbog njih, već zbog publike: tokom druge pesme, neko iz publike gadja Dizzee-ja plastičnom čašom. OK, ne može to da ga ozbiljno povredi, ali u pitanju je poštovanje, odnosno odsustvo istog. Dizzee je na trenutak zastao, ali nije reagovao sem muzički, pesmama kao što je "I'm gonna make you respect me".
Nasmejani Englez je nastavio sjajan, energični nastup čak i kad je poletela druga čaša... pa omot od CD-a... pa treća, a za njom i četvrta čaša... Dizzee je na sve to reagovao kao pravi džentlmen, odgovarajućim rimama i malim časom lepog ponašanja za publiku. Naravno, u hiphop fazonu, odnosno lepo nam je objasnio koji prst bi trebalo da pokažemo nekom ko se ponaša kao divljak, a zatim isti prst usmerio ka delu publike iz kog su prethodno letele čaše. Nakon toga, Dizzee i Skot su nastavili da skaču, djuskaju i repuju zajedno sa masom.
E, zatim nas je oduševio.
"Da li volite rock n roll? Ako vam se nije svideo hiphop, sada ćemo vam pokazati šta je pravi rock n roll", viknuo je Dizzee, a zatim je DJ Wonder proveo novosadsku publiku kroz muziku osamdesetih i devedesetih godina. U kratkoj retrospektivi koju je masa dočekala urlicima i aplauzom, čuli smo hitove "I love r'n'r", "We will rock you", "Smoke on the water", "Sweet child of mine" i "Rollin", a onda je Dizzee dao sve od sebe da sa puno žara isfalšira pesme "Smells like teen spirit" i "Seven nation army". Ukratko, skidamo kapu Dizzee-ju: zapalio je masu koja ga je gadjala, naterao sve koji ne znaju tekstove da pevaju, a na kraju organizovao takmičenje u urlanju izmedju dva dela publike. Svaka čast!
Nažalost, odjednom na binu izlazi jedan od organizatora, i odsečno mašući rukama kao nacista u duši prekida nastup i bukvalno tera svu trojicu sa bine. Reakciju publike, nakon takvog Nastupa sa velikim "N", možete samo da zamislite.
Morisi: Sa mafijaške svadbe pravo na - Exit
U medjuvremenu, Main stejdž se ispunio ljudima koji željno ičekuju nastup Morisija. Tačno u 23 sata, legendarni pevač grupe Smiths izlazi na binu uz himnu fudbalskog kluba Liverpul, "You'll never walk alone". Stilizovan kao pevač na mafijaškoj svadbi, Morisi sa puno emocija pada na kolena pred Novim Sadom uz stihove "I am human and I need to be loved". Uz udarce gonga i zvuk sirena, od njega saznajemo da je Hektor bio prvi u ekipi sa pištoljem u ruci, a zatim se Morisi šaljivo zahvaljuje Bogu što neko osim njega zna tekstove njegovih pesama.
Nekoliko pesama kasnije, elegantna maska pada, i sa bine lete leptir mašna i sako, a Morisi u raskopčanoj košulji peva pesmu "Ganglord".
Sačekali smo da i košulja poleti u publiku, pa smo prošetali do Food Landa gde se exitovci hrane i poje u svako doba dana i noći. Food Land se nalazi odmah pored Main stejdža, i nudi ponešto za svačiji ukus. Prošetajte i kupite kinesku ili meksičku hranu, palačinke, picu, sendviče ili nešto sa roštilja. Za "gladnice" su postavljene i klupe, pa sa jedne od njih pratimo nastup Morisija do kraja. Iako su izvodjači prvog dana EXIT-a "častili" publiku starijim hitovima, Morisi je uglavnom do kraja pevao nove pesme.
Tokom nastupa, na brojnim video bimovima video se krupan kadar Morisija, ali i SMS poruke posetilaca ili onih koji su EXIT direktno pratili preko RTS-a. Medju porukama "Mi smo tu i tu, neka taj i taj dodje", "..., VOLI TE TVOJ/A ..." mogle su se pročitati i duhovite poruke kao što je "Hitno mi treba karta za juče", ili reklame domišljatih novosadskih knjižara i fotokopirnica.
I jedna eksluzivna ifnormacija. U razgovoru sa domaćinima, po dolasku u Srbiju, neposredni Morisi je najavio novo okupljanje grupe The Smiths. Rekao je da su već obavljeni neki razgovori i da je okupljanje gotovo sigurno.
Inače, Morisi, koji je veliki protivnik svega što znači savremeni život u Americi, živi u Los Andjelesu, ali u nekom svom svetu, izolovan od svih tamošnjih uticaja.
Nekoliko pesama kasnije, elegantna maska pada, i sa bine lete leptir mašna i sako, a Morisi u raskopčanoj košulji peva pesmu "Ganglord".
Sačekali smo da i košulja poleti u publiku, pa smo prošetali do Food Landa gde se exitovci hrane i poje u svako doba dana i noći. Food Land se nalazi odmah pored Main stejdža, i nudi ponešto za svačiji ukus. Prošetajte i kupite kinesku ili meksičku hranu, palačinke, picu, sendviče ili nešto sa roštilja. Za "gladnice" su postavljene i klupe, pa sa jedne od njih pratimo nastup Morisija do kraja. Iako su izvodjači prvog dana EXIT-a "častili" publiku starijim hitovima, Morisi je uglavnom do kraja pevao nove pesme.
Tokom nastupa, na brojnim video bimovima video se krupan kadar Morisija, ali i SMS poruke posetilaca ili onih koji su EXIT direktno pratili preko RTS-a. Medju porukama "Mi smo tu i tu, neka taj i taj dodje", "..., VOLI TE TVOJ/A ..." mogle su se pročitati i duhovite poruke kao što je "Hitno mi treba karta za juče", ili reklame domišljatih novosadskih knjižara i fotokopirnica.
I jedna eksluzivna ifnormacija. U razgovoru sa domaćinima, po dolasku u Srbiju, neposredni Morisi je najavio novo okupljanje grupe The Smiths. Rekao je da su već obavljeni neki razgovori i da je okupljanje gotovo sigurno.
Inače, Morisi, koji je veliki protivnik svega što znači savremeni život u Americi, živi u Los Andjelesu, ali u nekom svom svetu, izolovan od svih tamošnjih uticaja.
Hip-hop "domaćice" i brazilski hard core
Na ostatku tvrdjave stvorila se neopisiva gužva, pa je obezbedjenje moralo, kao i prethodnih godina, da spreči stampedo jednostavnim zatvaranjem nekolicine prolaza. To nam je, naravno, otežalo prolaz do Metal Hammer i Hip Hop bina, ali smo ipak stigli na vreme da uhvatimo mesta za nastupe Bad Copy-a, odnosno Maksa Kavalere. Čak i "jednoulazne" propusnice su se tu pokazale kao dragocene, jer smo mogli da koristimo prolaz koji spaja dva stejdža umesto da obilazimo krug oko pola tvrdjave da bismo stigli sa jednog na drugi.
Maks Kavalera, pionir brazilskog hard core-a i metala, imao je zakazan jam session sa bubnjarem Denijem Lilkerom, ali se na bini pojavio sa bubnjarem domaćeg benda Discord i gitaristom Rapid Force-a, koji su svojski odradili svoj deo posla. Publika je odmah počela da ga bombarduje (dobronamerno, doduše) pivom i vodom, a atmosfera je proključala nakon numere "War" benda Suicidal Tendencies.
Maks je tokom nastupa promenio dve gitare - "brazilski" jarko zelenu, i maskirnu u tonovima sive i žute boje, kakve su bile i njegove pantalone. Izvinite, hard korovci, žensko sam pa zapažam takve detalje. Pored toga, nastup je trajao skoro dva sata, i bio zaista fantastičan. Dovoljno je reći da je bilo toliko head-bangovanja da bi me čudilo ako bilo ko ko je od ponoći bio u blizini Metal Hammer stejdža, danas može da pomera glavu.
U medjuvremenu sam prošetala kroz pomenuti tunel do Hip Hop stejdža, da čujem "barabe" Bad Copy najavljene uzvicima "Kobasica grozna" i "'Leba ti!". Ajs, Vikler i Timjah su oduševili ogromnu publiku na Hip Hop stejdžu pesmama sa albuma "Sve sami hedovi" - "Proveri ku*ac", "Pornićari stari", "Daj rakije", "Uno due tre" i drugima. Uprkos tome što je Engleska "pukla" u fudbalu, Ajsova solo pesma "Svi biste hteli da vas je*e Bekam" je zapalila publiku, kao i "Načos". Imali smo priliku da čujemo nekoliko stvari sa novog Bad Copy albuma. Vikler je uz Marčela predstavio dve pesme sa drugog solo albuma koji će se pojaviti u septembru, a nastup je završen njegovom solo pesmom "U kandžama vepra".
Nakon "loših kopija", Hip Hop stejdž su zauzeli PKS, odnosno Škabo iz Beogradskog sindikata i njegova supruga Nadica. Možda smo mi u publici već bili umorni, ali nakon bezbroj tehničkih problema i četrdesetog ponavljanja sintagme "Škabo maestro", odlučili smo da produžimo negde na chill out.
Naše veče se završilo na Fusion stejdžu, uz nastup jednog od naših najboljih bendova Eyesburn. Ne mogu vam opisati koliko sam im bila zahvalna što su ovoga puta akcenat bacili na svoj reggae zvuk, a smanjili hard core "rokanje". Sa Dance Arene su dopirali, meni lično ne toliko dragi, zvuci house obrada pesama Royksoppa, Endži Stoun i drugih, ali nakon celog dana kampa, jurnjave, izlivene kanalizacije i paklenih distorzija Maksa Kavalere, Eyesburn je bio ono što nam je bilo potrebno. Da se izrazim rečima jednog od izvodjača sa Hip Hop stejdža - "Leg'o nam je reggae posle silne one buke".
Mi ostajemo na Eyesburnima, vi produžite pa ćemo se već naći, a ako ne uspemo zbog gužve - vidimo se u subotu na koncertima H.I.M., Bilija Ajdola, Marčela ili Elementala!
(MONDO - tekst: Bojana Zimonjić; foto - Petar Stojanović)
Maks Kavalera, pionir brazilskog hard core-a i metala, imao je zakazan jam session sa bubnjarem Denijem Lilkerom, ali se na bini pojavio sa bubnjarem domaćeg benda Discord i gitaristom Rapid Force-a, koji su svojski odradili svoj deo posla. Publika je odmah počela da ga bombarduje (dobronamerno, doduše) pivom i vodom, a atmosfera je proključala nakon numere "War" benda Suicidal Tendencies.
Maks je tokom nastupa promenio dve gitare - "brazilski" jarko zelenu, i maskirnu u tonovima sive i žute boje, kakve su bile i njegove pantalone. Izvinite, hard korovci, žensko sam pa zapažam takve detalje. Pored toga, nastup je trajao skoro dva sata, i bio zaista fantastičan. Dovoljno je reći da je bilo toliko head-bangovanja da bi me čudilo ako bilo ko ko je od ponoći bio u blizini Metal Hammer stejdža, danas može da pomera glavu.
U medjuvremenu sam prošetala kroz pomenuti tunel do Hip Hop stejdža, da čujem "barabe" Bad Copy najavljene uzvicima "Kobasica grozna" i "'Leba ti!". Ajs, Vikler i Timjah su oduševili ogromnu publiku na Hip Hop stejdžu pesmama sa albuma "Sve sami hedovi" - "Proveri ku*ac", "Pornićari stari", "Daj rakije", "Uno due tre" i drugima. Uprkos tome što je Engleska "pukla" u fudbalu, Ajsova solo pesma "Svi biste hteli da vas je*e Bekam" je zapalila publiku, kao i "Načos". Imali smo priliku da čujemo nekoliko stvari sa novog Bad Copy albuma. Vikler je uz Marčela predstavio dve pesme sa drugog solo albuma koji će se pojaviti u septembru, a nastup je završen njegovom solo pesmom "U kandžama vepra".
Nakon "loših kopija", Hip Hop stejdž su zauzeli PKS, odnosno Škabo iz Beogradskog sindikata i njegova supruga Nadica. Možda smo mi u publici već bili umorni, ali nakon bezbroj tehničkih problema i četrdesetog ponavljanja sintagme "Škabo maestro", odlučili smo da produžimo negde na chill out.
Naše veče se završilo na Fusion stejdžu, uz nastup jednog od naših najboljih bendova Eyesburn. Ne mogu vam opisati koliko sam im bila zahvalna što su ovoga puta akcenat bacili na svoj reggae zvuk, a smanjili hard core "rokanje". Sa Dance Arene su dopirali, meni lično ne toliko dragi, zvuci house obrada pesama Royksoppa, Endži Stoun i drugih, ali nakon celog dana kampa, jurnjave, izlivene kanalizacije i paklenih distorzija Maksa Kavalere, Eyesburn je bio ono što nam je bilo potrebno. Da se izrazim rečima jednog od izvodjača sa Hip Hop stejdža - "Leg'o nam je reggae posle silne one buke".
Mi ostajemo na Eyesburnima, vi produžite pa ćemo se već naći, a ako ne uspemo zbog gužve - vidimo se u subotu na koncertima H.I.M., Bilija Ajdola, Marčela ili Elementala!
(MONDO - tekst: Bojana Zimonjić; foto - Petar Stojanović)
Pridruži se MONDO zajednici.