Libijski lider Moamar el Gadafi je glavna ličnost rok opere koja je, pod imenom "Gadafi: Živi mit" (Gaddafi: A Living Myth), izvedena proteklog vikenda na sceni Engleske nacionalne opere u Londonu.
Libijski lider Moamar el Gadafi je glavna ličnost rok opere koja je, pod imenom "Gadafi: Živi mit" (Gaddafi: A Living Myth), izvedena proteklog vikenda na sceni Engleske nacionalne opere u Londonu.Reč je o delu u kojem je britanska "polit-pop" grupa "Asian Dub Foundation" pokušala da kontroverznog libijskog lidera predstavi na posve specifičan način - plesom multikulturalnih boja, reperskim "rečitativima" i, naravno, pesmom.
Centralno pitanje, koje autori ovog neobičnog dela već na samom početku stavljaju u usta glavnog lika, glasi "Who am I?" (Ko sam ja?), da bi potom usledila dvočacovna priča ne samo o Gadafiju, već i o osam decenija istorije Libije.
Kritičari su za zanimanjem dočekali pojavu ove rok opere, ali nisu propustili da primete da se u celom delu naziru samo aluzije, naznake onoga što bi moglo biti odgovor na pitanje postavljeno na početku.
"Sve se kreće vrtoglavom brzinom - promena dekora na sceni, ritam muzike i plesa, veštački svetlosni efekti, video projekcije u kojima se prikazuju razne epohe istorije te pustinjske zemlje - od ratova i revolucije do Gadafijevih zgoda i nezgoda, prijatnih i neprijatnih u novije vreme, s liderima zapadnih sila", zabeležio je kritičar londonskog "Tajmsa".
Krajnji utisak je, ako se izuzme politička ocena autora - libijski lider je predstavljen kao "mad dog Gaddafi" (besni pas Gadafi) - da je reč o veoma uspešnom delu, koje može privući čak i najkonzervativnije posetioce opere, navikle na Mocarta, Rosinija i Verdija, ocenio je "Tajmsov" kritičar.
