Američki džez-rok muzičar Stenli Klark, koji važi za najboljeg basistu svih vremena, pokazao je u nedelju, na koncertu u Domu omladine Beograda, šta se sve može uraditi sa ovim instrumentom, i šta sve umeju mladi muzičari koje je poveo sa sobom na turneju.
Američki džez-rok muzičar Stenli Klark, koji važi za najboljeg basistu svih vremena, pokazao je u nedelju, na koncertu u Domu omladine Beograda, šta se sve može uraditi sa ovim instrumentom, i šta sve umeju mladi muzičari koje je poveo sa sobom na turneju.U velikoj sali Doma omladine nije bilo mesta za sedenje, ali ni za stajanje, a Stenli Klark, koji je tokom 1970-ih redefinisao status bas gitare, priredio je publici, uz pomoć svojih saradnika, kombinaciju "virtuoznosti i sirove emocije" - kako je kasnije rekao agenciji Beta.
"Publika je uvek uzbudjena kad joj ponudiš kombinaciju virtuoznosti i sirove emocije. To ti je kao da pomešaš ulje i vodu. Sirova emocija je nesputanost, sviranje bez poduke. Virtuoznost označava striktnost, preciznost, metodičnost. Ali, ako to umeš pametno da spojiš - dobićeš zapanjujuć efekat", rekao je Klark.
Bas je obično deo ritam sekcije i nadopunjuje se bubnjem, dok kod Klarka - pionira džez-roka i fjužna - on može da bude ritam i solo instrument, odvojeno ili istovremeno; može da se koristi kao gitara, da proizvodi akorde i rifove, a može i da zvuči kao bongos.
"Odrastao sam slušajući istovremeno Džimija Hendriksa, Bitlse, Dženis Džoplin, Led Zeppelin, Džejmsa Brauna, Majlsa Dejvisa, Džona Koltrejna. Kad bih svirao samo rok, bio bih nepošten. Kad bih svirao samo džez - opet bih bio nepošten. Zato šam sve to sjedinio, i to sviram zajedno", rekao je 56-godišnji Klark Beti.
Svirka je počela 20-minutnim "džemingom" u kojem je elektični bas izvodio ono što obično izvodi električna gitara, a "pravi" bas su "glumile" klavijature mladog Amerikanca Kristijana Galveza. Uz njega, na bini je bio još jedan klavijaturista - Izraelac Ruslan Sirota - zadužen za melodije i harmonije.
Klark je posle pola sata uzeo akustični bas i zasvirao u fanki stilu, isturivši Ruslana Sirotu u prvi plan, a jednu kompoziciju sa latino prizvukom posvetio je legendarnom saksofonisti Džonu Koltrejnu.
Potom je Klark ostao sam na bini, svirajući kontrabas, isprva sa gudalom, potom sa prstima. Desetak minuta kasnije, pridružio mu se 24-godišnji bubnjar iz Los Andjelesa Ronald Braner, i njihov muzički "razgovor" bio je, možda, vrhunac koncerta.
Klark, koji podstiče mlade talente, ostavio je virtuoznog Branera - prema njegovim rečima najboljeg bubnjara u Americi - da svira sam, ali se nije sklonio u bekstejdž, već je ostao da ga bodri na bini.
"Sada su za mlade džez muzičare možda teža vremena, ali onaj koji je uporan ostvari ono što hoće. A osećam da dolazi velika promena, i desiće se vrlo brzo, i njeni nosioci biće upravo mladi", rekao je Stenli Klark, čiji je koncert trajao oko dva sata. Završen je bisom koji je publika izmamila ovacijama.
(Beta)
