Milutin Popović-Zahar je, bez dileme, jedan od najplodnijih domaćih kompozitora svih vremena, čovek koji je proizveo mnoge hitove i "izmislio" mnoge pevače i pevačice, koje će kasnije postati zvezde.

"Vino točim, a vino ne pijem", "Vidovdan", "Ivanova korita"... sve su to njegove pesme, a napisao je i reči za "Nizanski rastanak", "Svilen konac", "Marš na Drinu"...

Lepa Brena i potom Lepa Lana treba da budu zahvalne Zaharu za svoje karijere (ova prva, svakako više), a značajno je doprineo i uspehu svoje bivše supruge Gordane Lazarević.

Zahar je poznati šeret, mangup, kako voli da kaže za sebe, a za one mlađe, koji ne znaju, treba pomenuti i da je svojevremeno napisao čak tri pesme o Jugoslaviji: "Od Vardara pa do Triglava", "Hej, Jugosloveni" (peva je Doris Dragović) i "Živela Jugoslavija".

U intervjuu "Večernjim novostima", Zahar je otkrio zašto je pisao o Jugoslaviji, najavio je knjigu o Josipu Brozu Titu, a dotakao se i trenutnih dešavanja na domaćoj estradnoj sceni.

"Rodio sam se i odrastao u zemlji koja se zvala Jugoslavija. Smatram da čovek koji ne voli svoju otadžbinu ne voli ni svoju najbližu rodbinu. Uvek sam se plašio ljudi kojima je svejedno kojoj zemlji pripadaju", kaže Zahar.

Na neki način, zadužio je i Srbiju, zbog toga što je napisao reči za pesmu (koračnicu) "Marš na Drinu" ili što je stvorio pesmu "Vidovdan".

"Jednom je čuveni Carevac, kod koga sam povremeno svirao u orkestru, rekao da te kompozicije imaju samo jednu manu. Nemaju tekst dostojan te originalne i divne muzike. Ako bi se neko našao da napiše tekstove po kvalitetu ravnoj toj muzici, učinio bi veliku uslugu srpskoj muzičkoj baštini. Eto, ja sam se našao, a narod neka proceni kako sam prošao", prisetio se Zahar.

On je zaslužan što se na folk nebu svojevremeno pojavila zvezda zvana Lepa Brena. Međutim, kada je ta zvezda postala velika, saradnja je prekinuta.

"Mislim da se nijedan umetnik nikada nije odrekao svog dela, bez obzira na to kolika je njegova suštinska vrednost. Lepa Brena je proizvod moje mašte i neobične harizme koju je ona i bez mene nosila u sebi. Nedostojale su joj samo pesme koje bi joj bile napravljene po meri - originalne, vesele i u modernom folk ritmu", kaže Zahar i ima zanimljiv naziv za pesme koje je Lepa Brena pevala:

"To nije turbo, kao što se obično smatra, već folk-dens manir. Ja sam probao, a Brena je uspela. Šta više od toga da tražim?".

Za aktuelna dešavanja na estradnoj sceni nema lepe reči:

"Današnja estrada mi izgleda kao genetički modifikovana soja. Ona trenutno zasiti, ali od nje kasnije pati i duša i telo. Mediji koji je uporno 'zalivaju' i 'neguju' čine veće zlo nego da uzgajaju ambroziju. Od nje se kija, kašlje i dobija alergija, a kome to ne smeta taj ima modifikovan (ne)ukus", primetio je kompozitor.

Najavljuje knjigu o maršalu Titu, nekadašnjem "najvećem sinu svih naroda i narodnosti Jugoslavije".

"Moj verni slušalac bio je i Tito. Pišem novu knjigu i verujem da će autentična svedočenja izazvati novi talas o jednoj legendi koju niko nije dovoljno poznavao, sem njega samog", kaže Zahar, koji je, inače, nadimak dobio po čuvenom nemačkom violinisti Helmutu Zaharijusu.