Bogdan Obradović u šali kaže da ima lenštine u timu, jer neće da uče da sviraju gitaru. "Kad me ne znaju, kažem da sam Zdravko Čolić. Uvek sam hteo da budem Zdravko Čolić". Na pusto ostrvo bi poneo pesme jugoslovenskog roka.
U intervjuu za MONDO, selektor srpskih tenisera govorio je o tome kako se "navukao" na muziku i ko je za to zaslužan, kako pokušava da "inficira" Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića i Nenada Zimonjića da ozbiljnije počnu da sviraju gitaru i ne isključuje mogućnost da jednog dana napravi pesmu posvećenu tenisu i srpskim teniserima, neku vrstu himne Dejvis kup reprezentacije.
Muzikom je počeo da se bavi zahvaljujući poznatoj faci iz novobeogradskih blokova - pokojnom Lazi Ristovskom. A sada ponosno kaže da se druži sa muzičarima-profesionalcima. Jedan od njih mu je poklonio i gitaru na kojoj je svirao čuveni Erik Klepton.
U kafani, kaže, voli da naruči onu "O, mladosti" Arsena Dedića.
"Laza Ristovski je bio ulaz do mene. Bio nam je uzor, svirao je u grupi Smak, potom je otišao u Bijelo dugme. Mi, generacija 60-ih smo odrastali uz sjajnu muziku, jugoslovenski rok, tako da smo slušali ploče, skidali muziku na gitarama a onda bismo to što smo uančili svirali po žurkama, zabavama... Bilo je to dinamično i interesantno detinjstvo. Kako je odrastala i razvijala Jugoslavija, Novi Beograd, tako smo se i mi razvijali i odrastali...", prisetio se Obradović svojih muzičkih početaka.
Selektora Dejvis kup tima smo "našli" u studiju u Zemunu na snimanju emisije "Jelen TOP10". Sa svojim drugarom Pajom, iskusnim muzičarom, pripremio je pesmu Bijelog dugmeta "Uspavanka za Radmilu M" (možete da ih čujete na kraju teksta).
Taj stari jugoslovenski rok ostao je Obradoviću u srcu.
"Mnogi gradovi bivše Jugoslavije su dali izuzetne muzičare - Beograd, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Split... Ta muzika je bilo ono što nam se, hvala Bogu, tada nudilo. Slušali smo rok i hard rok, i pank kad se pojavio. Drago mi je što sam odrastao u godinama kada je, čini mi se, muzika najviše dala. To je ostalo duboko urezano u mom detinjstvu, emocijama i to i dalje živi u meni. I živeće. Svuda nosim gitaru gde god da putujem i ostala mi je ta ljubav prema muzici", kaže Bogdan Obradović.
Upitan koje su mu pesme omiljene, odnosno da li može da izdvoji pet favoriuta, Obradović je rekao da je to teško, ali, ipak...
"Sigurno bih izabrao neke iz tog jugoslovenskog roka. Teško mi je da se odlučim za pet pesama, ali sigurno bi bile iz tog ex-YU. Ima na stotine pesama koje obožavam. Pesme Bijelog dugmeta, Riblje čorbe... evo, sećam se tog čuvenog Čorbinog koncerta 'Svirka za pet dinara', kada su tek počinjali. Slušam i druge, recimo obožavam i Arsena Dedića i uvek u kafani naručim pesmu 'O, mladosti'".
Kad ode negde gde ga ne poznaju, Obradović se predstavlja kao Zdravko Čolić!
"Ceo život sam želeo da budem Zdravko Čolić. Tako kad odem negde, a ne poznaju me, ja kažem da sam Zdravko Čolić i svi se smeju. Naravno, samo je jedan Zdravko". Samo, priznaje da mu gitara baš i nije puno pomagala kod devojaka, uglavnom su, dodaje, drugi uspevali, a onda je on svirao za zaljubljene parove.
Za Obradovića se priča da ima ozbiljnu kolekciju gitara. On kaže da to baš nije tako. Ipak, ima jednu dragocenost.
"Oni koji se ozbiljno bave muzikom, nasmejali bi se na tu moju 'ozbiljnu kolekciju'. To su su gitare koje dobro funkcionišu, kako kažu muzičari koje 'rade', sasvim dovoljno da uživam kod kuće. Ja sam ponosan na to što se družim sa muzičarima. Nedavno mi je Kiki Lesendrić poklonio gitaru na kojoj je svirao Erik Klepton, koja je sjajna. Probao sam je kod kuće nekoliko dana, na mom pojačalu i zaista sjajno zvuči".
kao klinac birao je između reketa i gitare. Sa reketom je uspeo, ali gitara mu i dan-danas pruža najveće zadovoljstvo.
"Kao svu decu u to vreme ex-YU i mene je sve izazivalo. U to vreme sve se dešavalo na ulici, tamo smo dobijali informacije, ulica je bila naš Internet. Neko bi pokupio neku gitarsku foru, kao da se istakne... Imali smo, kako ja to kažem, lokalne olimpijske igre, i u sportu i u kulturi".
Novak Đoković, Janko Tipsarević, Nenad Zimonjić, Viktor Trociki, Ilija Bozoljac i ostali vole muziku, kaže njihov selektor, mada ga često zadirkuju.
"Malo su zbijali šale da sam stari propali roker, pa se smeju nekim frizurama koje sam imao. Tu muziku su slušali i njihovi roditelji i uz nju su odrastalu. Polako to prenosimo na njih, mada znaju oni šta valja. I oni su, kao generacija, bili izloženi velikoj muzičkoj nekulturi poslednjih decenija. Ali, prave vrednosti uvek opstaju. Kako mi to kažemo: 'Long live rock and roll'".
Obradović je poklonio gitare i Noletu i Janku i Zikiju, ali kaže da su lenštine...
"Pokušao sam da ih inficiram time. Nole je uhvatio par akorda, i jednom je taj a-mol odradio kao da sviraju Bitlsi, jer on to ume da iznese, veliki je šoumen. Žao mi je što neće da vežba gitaru, jer bi bio interesantan mnogima da ga čuju, On ume to da prenese kao što ume da prenosi šale na terenu. Vredno ću raditi na tome da nauči više akorda da odsviramo nešto zajedno. Janko više voli one vrteće cd-ove kako ja to kažem, ta neka čudna muzika...", obećao je Obradović.
Iako u polušali-poluzbilji kaže da su lenji za gitaru, Obradović ipak ima razumevanja za njih.
"Ja im kažem da su lenji, ali naravno da nisu lenji, momci imaju mnogo obaveza. Njihovi timovi ih guraju da što više rade, treniraju, a onda su umorni. Za muziku vam, takođe, treba enegrgija, treba vam kutak, trenutak.. Kad ste stalno na putu teško je pored svih stvari vući i gitaru, a nisam pristalica travelling gitara, kratke su, ne dau nikakav ton, zvuk... Nositi pravu gitaru sa sobom jeste napor", kaže Obradović.
Da li Dejvis kup tim ima neku posebnu pesmu za motivaciju u svlačionici, neku svoju internu himnu za "podizanje", "loženje"?
"Ima tu svega i svačega. Ponosimo se našim starim JU rokom. Sve što je napravljeno tada sve se to sluša, ali uvek neko nešto donese. Sada postoji i YouTube, pa neko nešto pusti na telefonu. Sve što valja u tome uživamo i slušamo".
Obradoviću smo dali temu za razmišljanje - da jednog dana napravi pesmu koja će biti posvećena tenisu i postati, možda, himna teniskog tima Srbije.
"Svojski ću se potruditi da sa prijateljima profesionalcima osmislimo nešto i da dovučemo momke i zaista napravimo nešto. Mislim da bi to mnogima bilo interesatno. Treba naš sport i tenis obeležiti i jednom muzičkom notom".
Bogdan Obradović i prijatelj Paja za čitaoce MONDA
