Za sebe kažu da su više društvance ljubitelja pevanja nego hor, jer pevaju zato što vole, a ne zato što umeju. Postoje već dve godine i do sada su imali nekoliko javnih nastupa, čak i van granica naše zemlje.

Ekipa portala MONDO sa radom hora upoznala se u Muzeju istorije Jugoslavije prilikom otvaranja izložbe "NEO N.O.B. (Ne)popularna kultura sećanja".

"Ovo je jedan od manjih nastupa za nas s obzirom na to da izvodimo samo četiri numere, ali ne i manje značajan. Šta više, za većinu 'Svetonazora' ovo mesto je poput svetilišta, tako da smo presrećni što smo ovde", objasnila nam je Katarina Nina Antanasković, dirigentica vesele družine i jedna od retkih članova hora sa muzičkim obrazovanjem.

Repertoar je za svaki slučaj napisala u vidu puškice na dlanu, a pokazala nam je i koje su to numere: tekst "Hej, Sloveni" na muziku nove himne "Bože pravde", "Himna o radu" na "Ječam žnjela Kosovka devojka", "Od Vardara pa do Triglava" na muziku "Marša na Drinu", "Marširala kralja Petra garda" na tekst "Uz maršala Tita".

Izbor ovih neobičnih kombinacija je slučajan i uglavno nastaje spontano na probama. Njihova poruka pak, veoma je jasna.

"Sam naš repetoar je komentar na trenutna dešavanja i odnosi se na suočavanje sa različitim ideologijama , bilo da je to socijalizam ili nacionalizam, postavljamo pitanje zašto se ovde ljudi i dalje dele na četnike i partizane, zbog toga je sadržaj naših dela aktivistički", objasnila nam je dirigentica.

Goran Milenković je u horu godinu dana, a priključio se na poziv prijatelja. Ranije se nije bavio pevanjem, ali to ga nije demoralisalo jer sam moto hora glasi: "Pevamo zato što volimo, a ne zato što umemo".

"To znači da svako ko želi može da se priključi horu, jedini uslov je da mu se dopada to što radimo. Bez obzira na to što se većina nas nije bavila pevanjem ranije, ja sam izuzetno pnosan na to kako zvučimo sada i mislim da je i publici prijatno da nas sluša", rekao nam je Goran.

Na nastupima "Svetonazora" uvek je dobra atmosfera, publika je možda u početku pomalo zbunjena aranžmanom pesama, ali se ubrzo priključi muziciranju tapšanjem i pevanjem.

Kako je bilo u Muzeju istorije Jugoslavije, pogledajte u našem prilogu.