Tri sata, dva bisa, jedna Arena koja je pretila da "pukne", tako bi se mogao opisati koncert slavnih rokera čije su pesme hitovi već skoro pune četiri decenije.

Nastup je počeo sa oko 40 minuta zakašnjenja, zbog gužve na ulazima u prostor, a tokom cele svirke, u parteru je publika jedva imala gde da poskoči tokom veselijih pesama!

Zavesa je pala, Rahimovski istrčao na binu u susret publici i zapevao "Lutku za bal", a Beograđani su ga dočekali pravom eksplozijom oduševljenja.

"Nema brige, dok su pesme ljubavne", povikao je on svima koji su Dan žena došli da proslave uz Parni Valjak, i nastavio da ređa - "Zagreb ima isti poziv", "Zona sumraka" (sa novog albuma 'Nema predaje'), "Zastave"...

"Za neke u svetu je zona sumraka, ali nama ovde ljubav caruje, jer su naše zastave uvek iste boje!"

Kroz veći deo koncerta, publika je pevala uporedo sa njim, ali i umesto njega, a Rahimovski, koji nije skidao osmeh sa lica, podsticao ih je i bodrio. Iako u parteru nije bilo mesta za đuskanje, publika sa tribina je svakako iskoristila svoj nešto širi prostor. Pesme su uticale i na mlade i na stare, a može se reći da je Parni Valjak sastavio u Areni pravi "generacijski kombo", što samo potvrđuje uticaj njihove muzike, koja očigledno i danas pleni.

Nakon pesama za "razgibavanje", Aki i ostali članovi Parnog Valjka usporavaju ritam.  Atmosfera je bila prijatna i intimna, jer je bend uprkos gužvi uspeo od samog starta da stvori "podrazumevanu" prisnost i povezanost sa publikom. Sve je bilo u znaku ljubavi i zajedništva.

"Danas je 8. mart za sve naše cure", nije propustio da čestita Aki uz pesmu sa novog albuma "Jedino ti".

Muzika je sve vreme "pljuštala", a Rahimovski je poput nasmejanog maestra upravljao publikom koja je na njegove znake pevala, tapšala, vrištala, dizala ruke...

Na pola koncerta, Parni Valjak zauzima sedeće pozicije na barskim stolicama i upoznaje publiku sa novim pesmama, što za one koji su "došli" po hitove možda nije bilo toliko interesantno, ali daleko od toga da nije bilo dobro. Iako su sedeli, publika je sve vreme bila na nogama i aktivno učestvovala u stvaranju pozitivne energije koja je ovaj koncert propratila.

"Ljubavnu" je Aki otpevao stojeći na stolici, a uz "Dođi" su čari moderne tehnologije, ekrani mobilnih telefona, napravili malo zvezdano nebo u mraku Arene.

„Uvijek smo u prolazu, ali rado svraćamo u Beograd!", najavio je Aki "U prolazu", a na kraju pesme je zatražio od publike da mu da svoju dušu, pa se srušio na pod sa sve mikrofonom, gde su ga Husein Hasanefendić Hus i Marijan Brkić  svojim sviranjem "povratili" u život.

Nakon hita "Ugasi me", povlače se sa bine, ali ih gromoglasni poziv na bis vraća nazad.

"Možemo li mi sa vama da se slikamo?", pitali su članovi benda i stali okrenuti leđima publici, kako bi imali autentičnu uspomenu na ovaj koncert - selfi iz Arene.

Onda su odsvirali "Jesen u meni", "Prokleta nedelja" i "Dok si pored mene", nakon čega su se opet udaljili sa scene. Međutim, publika nije htela da ih pusti tek tako. Ovacije za drugi bis su opet „isterale" Parni Valjak na binu, gde se Aki zahvalio publici na strpljenju zbog slušanja pesama sa novog albuma, pa iskoristio priliku da otpeva još jednu sa istog: "Istina".

Koncert se završio sa čuvenom numerom "Sve još miriše na nju", gde su i bend i publika dosegli vrhunac večeri. Pretpostavićemo da su obe "strane" otišle kućama srećne i zadovoljne, mada članovi Parnog Valjka verovatno nisu pre toga morali da se probijaju kroz narodne horde. Ipak, i jedni i drugi otišli smo sa osmehom na licu.

(MONDO, Tamara Sekulović)