Vodeći savremeni finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor pokazao je u nedelju uveče beogradskoj publici skandinavski pogled na Afriku i džez: SKC zamenio je, zbog lošeg vremena, najavljeni plato kod Beogradskog pobednika, a Beogradjani su oduševljeno, plešući do "sitnih sati", ispratili Tenorove afro-vibracije kroz prizmu polarne svetlosti.
Tenor je u SKC-u nastupio i pre nekoliko godina - tad je to bio "one man show" pred oko 150 ljudi. Ovog puta, na koncertu održanom u okviru BELEF-a, velika sala bila je puna, a Džimi je nastupio sa bendom sjajnih muzičara.
Tenor je u svojoj "poslednjoj inkarnaciji", zabeleženoj na hit albumu "Joystone", našao muzičko prosvetljenje svirajući sa saradnicima legendarnog Felea Kutija. Umesto slave i popularnosti, Tenor se posvetio anticipiranju novih trendova avangardne pop elektronike i razvijanju sopstvenog, auto-ironičnog pop pristupa.
Njegova poslednja opsesija je afro-bit, ali pogled na petnaestogodišnju istoriju ukazaće na psihodelični soul, šezdesete i sedamdesete i eksperimentalni rok kao podjednako prisutne uticaje.
Iako je Tenor veći deo karijere proveo živeći i radeći u prestonicama alternativne Evrope - Berlinu i Barseloni, zatim u Londonu i Njujorku, njegov umetnički pristup ostao je tipično finski: tehnički praktičan, ali prepun crnog humora, samoironije i bizarne romantike.
Tenor se oseća kao kod kuće na bilo kojoj tački planete - sve dok je ispred njega pomahnitala publika u ekstazi koja sledi jedinstveni scenski šou, mešavinu šljokica, kiča, ozbiljne muzičke veštine i mnoštva "uradi sam" tehničkih improvizacija - od korišćenja kineskog kasetofona do istočno-nemačkog dinamo generatora na nožni pogon. I sve to u izvedbi bizarne pesme o finskim šumskim bogovima, u kojoj zvuči kao miks Gila Evansa, Džimija Hendriksa i Fele Kutija, uz "outfit" dostojan izgubljenog deteta Endija Vorhola i Eltona Džona.
Džimi Tenor danas je etablirani evropski umetnik koji operiše van granica percepcije aktuelnog "mainstreama". Njegovu publiku čini zahtevna grupa klabera i alternativaca koji traže novu, atipičnu muzičku perspektivu, uključujući tu i džez i fank odmetnike - svi oni koji razumeju da ništa kao nekonvencionalni, duhoviti pop ne može razgaliti dušu i srce.
(tekst i foto - Vela Veljković, MONDO)
Tenor je u SKC-u nastupio i pre nekoliko godina - tad je to bio "one man show" pred oko 150 ljudi. Ovog puta, na koncertu održanom u okviru BELEF-a, velika sala bila je puna, a Džimi je nastupio sa bendom sjajnih muzičara.
Tenor je u svojoj "poslednjoj inkarnaciji", zabeleženoj na hit albumu "Joystone", našao muzičko prosvetljenje svirajući sa saradnicima legendarnog Felea Kutija. Umesto slave i popularnosti, Tenor se posvetio anticipiranju novih trendova avangardne pop elektronike i razvijanju sopstvenog, auto-ironičnog pop pristupa.
Njegova poslednja opsesija je afro-bit, ali pogled na petnaestogodišnju istoriju ukazaće na psihodelični soul, šezdesete i sedamdesete i eksperimentalni rok kao podjednako prisutne uticaje.
Iako je Tenor veći deo karijere proveo živeći i radeći u prestonicama alternativne Evrope - Berlinu i Barseloni, zatim u Londonu i Njujorku, njegov umetnički pristup ostao je tipično finski: tehnički praktičan, ali prepun crnog humora, samoironije i bizarne romantike.
Tenor se oseća kao kod kuće na bilo kojoj tački planete - sve dok je ispred njega pomahnitala publika u ekstazi koja sledi jedinstveni scenski šou, mešavinu šljokica, kiča, ozbiljne muzičke veštine i mnoštva "uradi sam" tehničkih improvizacija - od korišćenja kineskog kasetofona do istočno-nemačkog dinamo generatora na nožni pogon. I sve to u izvedbi bizarne pesme o finskim šumskim bogovima, u kojoj zvuči kao miks Gila Evansa, Džimija Hendriksa i Fele Kutija, uz "outfit" dostojan izgubljenog deteta Endija Vorhola i Eltona Džona.
Džimi Tenor danas je etablirani evropski umetnik koji operiše van granica percepcije aktuelnog "mainstreama". Njegovu publiku čini zahtevna grupa klabera i alternativaca koji traže novu, atipičnu muzičku perspektivu, uključujući tu i džez i fank odmetnike - svi oni koji razumeju da ništa kao nekonvencionalni, duhoviti pop ne može razgaliti dušu i srce.
(tekst i foto - Vela Veljković, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.