U Pariz se odselio 1991, gde je komponovao muziku za pozorišne predstave, ali i nastavio da piše sjajne pjesme. Tamo su rođene numre "Apokalipso", "Ruke" i "Makedo".

Zadnjih godina, sa svojim Cargo Orkestrom, omiljeni je gost u klubovima i koncertnim dvoranama svih većih gradova bivše Jugoslavije.U razgovoru za MONDO Darko Rundek otkriva šta za njega znači muzika, koje su mu omiljene narodne pesme, koje pesme svira na intimnim zabavama, a koje pesme izvodi kada svira na svadbi.

Živite u Parizu, a dosta svirate na ex-Yu prostorima. Da li planirate da se preselite ponovo u Zagreb, ili možda neki drugi grad u regionu?

"Zašto ne u selo? Gradovi su dosadni.Trenutno sam u jednom selu na otoku Braču, i tu stanujem kad ne stanujem u Zagrebu ili Parizu. Mislim da ću još neko vreme nastavit itako stanovati na tri mesta."

Kako izgleda život Darka Rundeka kada nije na turneji?

"Osim studija i rada na novom albumu tu su i koncerti povezani s putovanjima, polje maslina, sađenje drveća, a pokušavam i da se uključim u razvoj samoodrživih zajednica."

Ljudi sve više gledaju muziku, sve a manje je slušaju. Kako se snalazite u novim, "surovim" uslovima u savremenoj muzičkoj industriji?

"Muzika se ne može gledati, kad mi 'media player' prospe boje po ekranu koje,  pulsirajući prate muziku, već pola muzike prestajem čuti. A da ne govorim o svim tim video klipovima koji odvlače još više pažnju, bili oni više ili manje kreativni."

Goran Bregović je svojevremeno izjavio da je "muzika erotika i ako nema toga na pozornici, sve je propalo". Koja je vaša definicija muzike? Erotika ili nešto drugo?

"Erotika i nešto drugo. Muzika nas povezuje sa neizrecivim, kretanjem sila. Istovremeno je slobodna i poletna u melodiji i podržana čvrstim zakonom u ritmu."

Čini se da su vaši raniji albumi bili više "plesni", ritam je bio čvršći...

"Barem pola predzadnjeg albuma Cargo Orkestra je plesan, 'U-BAHN', 'Slick Senjorita', 'Ne okreći se', 'Wanadoo', pa i 'Put u Sumrak'. 'Plavi Avion' je u potpuno drugoj priči. Novi album će imati nekoliko plesnih pesama."

Džoni Štulić u poslednje vreme dosta obrađuje poznate i manje poznate, uglavnom narodne pesme, za svoju dušu... Da li i vi nekada, na intimnim zabavama svirate prijateljima, porodici, ili za svoju dušu neke ex-Yu hitove i koje?

"Ne sviram ex-Yu hitove, zasviram songove iz predstava za koje sam pisao muziku, improvizujem sam ili s drugim muzičarima. Zapravo ima jedan ex-Yu hit, to je pjesma grupe Film, 'Mi nismo sami'. Volim ponekad svirati i Bulata Okudžavu."

U jednom ranijem intervjuu naveli ste pet pesama koje su obeležile ex-Yu muzičku scenu ("Ona se budi" - Šarlo Akrobata , "Nebo" - Električni orgazam, "Mi nismo sami" - Film, "Šta bi dao da si na mom mjestu" - Bijelo dugme i"Marina" - Azra). Da li bi mogli navesti svojih pet omiljenih narodnih pjesama?

"Ja volim međimurske pjesme, recimo, 'Zvira voda iz kamena', 'Vuprem oči', 'Zemem pero', a volim i 'Eminu', koja nije međimurska, kao i 'Dimitrijo, sine Mitre'...".

Ceo intervju sa Darkom Rundekom pročitajte na mondo.ba