Američki rock band Tool održao je u sredu, 5. septembra, koncert za pamćenje pred pet-šest hiljada zagriženih fanova u beogradskoj hali Pionir. Tool su se uglavnom posvetili poslednjem albumu, kojim dominiraju dugačke pesme sa još složenijim aranžmanima i manje melodije. Vrhunac koncerta što se tiče interakcije benda i publike bile su pesme "Stinkfist" i "46 & 2" sa drugog albuma "Aenima".
Američki rock band Tool održao je u sredu, 5. septembra, koncert za pamćenje pred pet-šest hiljada zagriženih fanova u beogradskoj hali Pionir. "Zagriženih", jer se kod nas sa muzikom Tool možete upoznati samo preporukom prijatelja, rovarenjem po internetu ili praćenjem specijalizovanih emisija na opskurnim radio-stanicama, iako je u pitanju bend neporecivog kvaliteta, originalnosti i značaja.Tool je već godinama jedna od najvećih svetskih koncertnih atrakcija, za čije nastupe ulaznice planu čim budu puštene u prodaju. Medjutim, u Srbiji oni uživaju samo kultni status kod izolovane i medijski ignorisane manjine, dok je široj javnosti, pa čak i onoj koja se deklariše kao urbana, potpuno svejedno da li su u Beograd došli Tool, neki osedeli engleski kombi-pankeri ili groteskni norveški black metalci.
Najprostije rečeno, ovde je Bog odavno rekao "laku noć" rock muzici i to je jedan od cehova koji plaćamo ratovima, sankcijama i "Pinkoizaciji" iz 90-ih. Naša mera u proseku su Ceca i Čola, pa zato svaka čast promoterskim agencijama Terra Nostra i Legacy, koje su učinile napor da dovedu jedinstven bend kakav je Tool. Zato im treba oprostiti propuste, haos na malobrojnim ulazima i to što su mnogi sa plaćenim ulaznicama dočekali početak koncerta izvan dvorane.
Tool je od post-grunge zvuka sa debi albuma "Undertow" (1993) evoluirao do progresivnog heavy rocka sa prošlogodišnjeg "10,000 Days". Nešto kao Pink Floyd, samo 30 godina kasnije, propušteno kroz filter svega što se u tom periodu dogodilo u rock muzici.
Masni basovi Džastina Čenselora udaraju pravo u stomak i u kombinaciji sa ritmovima koje proizvodi čovek-mašina za bubnjevima Deni Keri, čine da se osećate kao da vam u susret ide krdo bivola. Gitarista Adam Džons bombarduje mešavinom moćnih rifova i arpedja, ispod toga ide malo elektronike, a priču zaokružuje andjeoski glas Mejnarda Džejmsa Kinana (takodje peva u bendu "A Perfect Circle").
Onima koji su prvi put gledali Tool svakako je upala u oči netipična postavka na bini. Uloga frontmena pripada Čenseloru i Džonsu, dok Mejnard stoji metar-dva desno od bubnjara, u mraku pozadine. Ni fanovi iz prvog reda nisu mogli da mu vide lice do završnog poklanjanja, već samo vižljastu siluetu ukrašenu kaubojskim šeširom.
Iza benda bila su četiri džinovska plazma ekrana i video bim, na kojima su se sve vreme smenjivale animirane kreacije gitariste benda, inače vajara i dizajnera specijalnih efekata, čiji je rad zabeležen na filmovima "Park iz doba jure", "Terminator 2", "Strava u ulici brestova", "Ples sa vukovima", kao i na brojnim reklamama, recimo za Duracell!
Tool su se u Beogradu uglavnom posvetili poslednjem albumu, kojim dominiraju dugačke pesme sa još složenijim aranžmanima, manje melodije i manje potencijala za stadionska izvodjenja. Vrhunac koncerta što se tiče interakcije benda i publike bile su pesme "Stinkfist" i "46 & 2" sa drugog albuma "Aenima", za koji su dobili Grammy nagradu i na kojem su postigli ušima najprijatniju ravnotežu izmedju klasičnih rock struktura i art pristupa kojem teže.
Na te dve stvari nadovezali su se MTV hitom "Schism" sa albuma "Lateralus" (2001), ali sve to odsvirano je u uvodnom delu koncerta, tako da su kasnije nedostajale još neke popularne stvari da dodatno podignu atmosferu. Mnogima je krivo što nisu čuli prastaru "Sober", "Grudge" ili "Parabola", medjutim, tu se vraćamo na zaključak koji smo već izvlačili posle svirki nekih drugih bendova - za jedan i po sat ne može se nadoknaditi ono što je propuštano godinama.
Mejnardova komunikacija sa publikom bila je minimalna i svela se na "dobro veče" posle uvodne pesme "Jambi" i "hvala vam na podršci, hvala na ljubaznosti, nadam se da ćemo se ponovo videti veoma skoro" uoči poslednje "Vicarious". Višak reči samo bi pokvario teško ponovljivi zvučno-vizuelni doživljaj.
(MONDO - Ivan Bogunović)
