Festival "Ovo je moj grad", koji traje četiri dana na stadionu Tašmajdan i predstavlja reviju više od četrdeset nastupa beogradskih di-džejeva, organizovala je istoimena nevladina organizacija, za sve ljubitelje elektronske muzike, a ove godine kao partner priključila se i MTV Adria.
Ove godine su prvi put bukirani i strani umetnici, kojima su "domaći" dodelili isključivo ulogu podrške, upravo onu koju sami najčešće igraju kada stranci gostuju u njihovom gradu, a smatraju da je 11 generacija di-džejeva čiji smo razvoj pratili više nego kvalitetno.
Iako je u petak, "hedlajner" Džoš Vink otkazao nastup jer je propustio avion, niko nije delovao uzbudjeno ni razočarano, ni pokretači ni publika, koja je došla da divlja do jutra sa onima koje voli, prati i poznaje.
"Vidi kakav je Beograd, voli da mulja da se gega, dobro je", kaže Lale, jedan od prvih domaćih di-džejeva za koje ste ikada čuli i isključivi "krivac" za inicijaciju ovog okupljanja, zadovoljan atmosferom na najnetipičnijem festivalu koji se dešava oko nas, nekom vrstom "prozivke", prebrojavanja, da vidimo gde smo i kakvi smo.
Nije važno koliko ljudi je došlo, nije važna medijska prezentacija, ne radi se o zaradi, na pitanje koliko je ljudi došlo za prva dva dana, Lale odgovara; "Nemam pojma, dovoljno da bude dobra žurka".
Ideja za potpuno lokalni festival nastala je 2000. godine iz svesti da su provodi u Beogradu dobri i da imaju neku svoju priču, "pa bi bilo u redu da beogradska ekipa ima i svoj festival".
Ovogodišnji festival zamišljen je kao četvorodnevni cirkus, masom se kreću ljudi na štulama, klovnovi, akrobate, brejkdenseri a jedan crveni fića postao je maskota cirkusa i mada ne visi sa bine kao što je zamišljeno, svako veče menja mesto.
Umetnički direktor Karlo, kaže da ga je jednom prilikom fascinirala fotografija, baš sa Taša, na kojoj je utakmica koju igraju fiće sa džinovskom loptom: "Oduševio sam se, Beograd sedamdesetih je bio ispred sveta u zezanju i performansu, i to mi liči na atmosferu na beogradskim žurkama, koju svi koji dodju hvale" objašnjava, "mi nemamo more, ali smo poznati po provodu, i to je važno".
I dodaje da postoji i "skriveni" razlog: "Fića je mali i spor, ali energičan i sladak, kao Beograd"!
Dakle radi se o ljubavi, zabavi i muzici.
Kakva je bila muzika? Za ples do zore.
Živeo Fića!
Živeo Beograd!
Živela zabava!
(Vela Veljković, MONDO)
Ove godine su prvi put bukirani i strani umetnici, kojima su "domaći" dodelili isključivo ulogu podrške, upravo onu koju sami najčešće igraju kada stranci gostuju u njihovom gradu, a smatraju da je 11 generacija di-džejeva čiji smo razvoj pratili više nego kvalitetno.
Iako je u petak, "hedlajner" Džoš Vink otkazao nastup jer je propustio avion, niko nije delovao uzbudjeno ni razočarano, ni pokretači ni publika, koja je došla da divlja do jutra sa onima koje voli, prati i poznaje.
"Vidi kakav je Beograd, voli da mulja da se gega, dobro je", kaže Lale, jedan od prvih domaćih di-džejeva za koje ste ikada čuli i isključivi "krivac" za inicijaciju ovog okupljanja, zadovoljan atmosferom na najnetipičnijem festivalu koji se dešava oko nas, nekom vrstom "prozivke", prebrojavanja, da vidimo gde smo i kakvi smo.
Nije važno koliko ljudi je došlo, nije važna medijska prezentacija, ne radi se o zaradi, na pitanje koliko je ljudi došlo za prva dva dana, Lale odgovara; "Nemam pojma, dovoljno da bude dobra žurka".
Ideja za potpuno lokalni festival nastala je 2000. godine iz svesti da su provodi u Beogradu dobri i da imaju neku svoju priču, "pa bi bilo u redu da beogradska ekipa ima i svoj festival".
Ovogodišnji festival zamišljen je kao četvorodnevni cirkus, masom se kreću ljudi na štulama, klovnovi, akrobate, brejkdenseri a jedan crveni fića postao je maskota cirkusa i mada ne visi sa bine kao što je zamišljeno, svako veče menja mesto.
Umetnički direktor Karlo, kaže da ga je jednom prilikom fascinirala fotografija, baš sa Taša, na kojoj je utakmica koju igraju fiće sa džinovskom loptom: "Oduševio sam se, Beograd sedamdesetih je bio ispred sveta u zezanju i performansu, i to mi liči na atmosferu na beogradskim žurkama, koju svi koji dodju hvale" objašnjava, "mi nemamo more, ali smo poznati po provodu, i to je važno".
I dodaje da postoji i "skriveni" razlog: "Fića je mali i spor, ali energičan i sladak, kao Beograd"!
Dakle radi se o ljubavi, zabavi i muzici.
Kakva je bila muzika? Za ples do zore.
Živeo Fića!
Živeo Beograd!
Živela zabava!
(Vela Veljković, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.