Prva Bike - rok misija, u okviru koje je stotine bajkera iz zemlje i regiona odvezlo u severnu Mitrovicu i njenom stanovništvu poklonilo veliki koncert i pravi ulični hepening, proglašena je uspešnom od strane organizatora, svih učesnika i medija, protekavši bez incidenta, u najboljem raspoloženju.
Prva Bike - rok misija, u okviru koje je stotine bajkera iz zemlje i regiona odvezlo u severnu Mitrovicu i njenom stanovništvu poklonilo veliki koncert i pravi ulični hepening, proglašena je uspešnom od strane organizatora, svih učesnika i medija, protekavši bez incidenta, u najboljem raspoloženju.Kada se u petak, 5. oktobra, bajkerska ekipa okupila ispred Doma Narodne skupštine, niko nije znao šta ih u narednom danu čeka. Posle malo poziranja i zatezanja opreme, pričvršćivanja srpskih i klupskih i zastava, razgledanja tmurnog neba iznad Beograda i procena da li će biti kiše, neko je povikao : " Dobro, krećemo!", i nije prošao minut, već su svi poskakali na motore i odzujali, prava benzinsko - adrenalinska horda.
Krenulo ih je oko dvesta a sa priključenjima duž puteva Srbije, uz rast uzbudjenja i promicanje kilometara, broj se povećavao, pa ih je po povratnoj informaciji, u Mitrovici boravilo 500 do 700 (!), podatak koji polako prelazi u legendu o bajkerima na Kosovu.
Odazvali su se pozivu "Harley- Davidson" kluba Srbija i rokera, predvodjenim veteranom jugoslovenske i srpske rok scene, Borom Djordjevićem, da krenu do severne Mitrovice u mirovnu misiju, tačnije mirnu misiju dobrog provoda uz dobar rok i veliku izložbu motora i njihovih vozača koji su zajedno sa svojim ljubimcima Mitrovici oduzeli dah.
Prozujali su auto putem Beograd - Niš u rekordnom roku, sa dva zaustavljanja zbog goriva za motore i vozače, jednom na ELP pumpi koja je misiju počastila sendvičima i gorivom i još jednom kod Kraljeva, gde su se priključili bajkeri iz južne Srbije.
Sledeće stajanje bila je sama granica, gde je Bora prešao na Harley - Davidson potpredsednika kluba Dragana Andrića, nekadašnjeg basiste grupe Piloti, i stao na čelo nestrpljive kolone.
Ono što nisu znali da ih čeka je - Kosovo.
Ne mitsko mesto sa stranica istorije i stranica svih rubrika dnevnih novina, već živo, raspoloženo, oduševljeno Kosovo.
Nisu znali ni da Mitrovica već par dana ni o čemu drugom ne priča, da se iz garaža izvlače zaboravljeni motorcikli, glancaju i produvavaju za svečani doček, da uzbudjenje raste, da stižu informacije o napredovanju kolone iz sata u sat.
Niko nije očekivao načičkanu decu svuda oko puta, monahinje sa uzdignuta tri prsta, tri prsta na svakoj ruci koja ne drži fotoaparat i osmeh na svakom licu, ljude u donjem vešu na vratima svojih kuća, toliko ljudi na ulicama Mitrovice.
Koncert i euforija je počela skoro odmah po dolasku i parkiranju motora na plato kod Tehničkog fakulteta, alternativnoj lokaciji platou kod mosta preko Ibra, za koju su se lokalni organizatori odlučili jer prima najviše ljudi,
Bajkeri su za to veče proizvedeni u zvezde, tako da su podelili nebrojene autograme, nemoćni da se odupru dečijim molbama pa su klincima strpljivo potpisivali papiriće i dozvoljavali im da beskonačno sede na dvotočkašima, ozbiljnih lica i bez mrdanja.
Mitrovačka publika stvarno je izuzetna, kao što je pred odlazak stalno naglašavao Djordje David, uživa u muzici bez rezerve, bez odlaganja, što je svim izvodjačima pomoglo da daju izuzetne nastupe.
Prvi su nastupili Full Flavor, pobednici prošlogodišne zaječarske Gitarijade, mladi rok sastav energičnog nastupa i dobre perspektive, zatim Djordje David & Gang, Najda sa bendom, YU Grupa, da bi negde oko 10:30 nastupila Čorba.
Bora je pri tonskoj probi stao na još nepričvršćenu dasku, pao sa bine i uganuo nogu ali nije odustao, već je posle imobilizacije gipsom odlučio da svakako nastupi, sedeo je i davao ritam nepovredjenom nogom, delovao nadahnuto i zvučao odlično.
Možda ste prethodnih godina baš kao i ja, zbog drugih stvari zaboravili koliko dobro mogu da zvuče.
Svi bendovi su dali svoj maksimum - drugačije je bilo nemoguće pred hiljadama vedrih lica koja horski pevaju rok hitove, u tom trenutku, na tom mestu.
Vlado Georgijev je nastupio na kraju, uz matricu oko koje su se tonci slabo snalazili. Možda njegova muzika nije baš po ukusu bajkera, ali je definitivno ljubimac devojčica, koje su se brzo popele na binu i tu do kraja i ostale. Talentovanom kompozitoru, aranžeru i producentu bilo je žao što nastupa bez benda, pa im je obećao da će se uskoro doći i održati pravi koncert.
Posle svirke, neki su se iscrpljeni odlučili da se parkiraju u fudbalski balon, prostru vreće za spavanje (treba uvek biti spreman) i komirani sačekaju jutro.
Drugi, koji su se odlučili za provod u mitrovačkim klubovima u kojima stajanja nema, u konstantno uzavreloj atmosferi, uglavnom su završili u gostoprimljivim mitrovačkim kućama. Spavalo se u lokalima na poziv domaćina, jelo se sušeno i pečeno meso, pevalo naglas i tako do jutra, kada je karavan polako napustio grad i ostavio ga svim snagama koje ga čuvaju.
I da o svemu još uvek priča.
tekst i foto: Vela Veljković, MONDO
