U četvrtak je u okviru programa Beogradskog džez festivala, PGP promovisao izdanje "Ballad for Eddy", nastupili su muzičari iz Norveške i Velsa i izuzetnim nastpiuma držali okupljeni auditorijum budnim do ranih jutarnjih sati.
U četvrtak je u okviru programa Beogradskog džez festivala, PGP promovisao izdanje "Ballad for Eddy", nastupili su muzičari iz Norveške i Velsa i izuzetnim nasupiuma držali okupljeni auditorijum budnim do ranih jutarnjih sati."Ballad for Eddy" predstavlja retrospektivu sačuvanih snimaka doajena domaće džez scene, Eduarda, "Edike" Sadjila, čoveka koji je svirao džez po svetskim standardima u vreme kada je predstavljao popularnu muziku trenutka.
U Bitef Art kafeu okupili su se, iz poštovanja prema Ediki muzičari, njegove kolege penzionisani članovi Big - benda, učenici i sledbenici, jer svi koji su došli posle njega - sledili su ga po prirodi stvari.
Eduard Sađil pripada onoj "zlatnoj generaciji" muzičara koji su, uprkos ideologiji i polit biroima, na velika vrata uveli džez muziku u Titovu posleratnu Jugoslaviju.
Kao školovani klarinetista, krajem četrdesetih prelazi na tenor saksofon i uskoro postaje član Velikog džez orkestra Radio Beograda.
U novoformiranom big bendu, Eduard je veoma brzo seo na mesto prvog altiste, vođe saksofonske sekcije na kome je ostao do svoje penzije.
Tokom sjajnih godina koje su proslavile ovaj orkestar Sađil je postao priznat i afirmisan kao jedan od najboljih saksofonista bivše Jugoslavije koji je svojim tonom i frazom bojio moćni saund beogradskog Big benda.
Bio je član mnogih malih sastava, učesnik nebrojenih festivala u zemlji i inostranstvu.
Na altu ili tenoru, važio je za majstora balada, "domaćeg Bena Vebstera", čija iskrena emocija i prepoznatljiv, baršunasti ton nisu nikoga ostavljali ravnodušnim.
Kao predstavnik Jugoslavije tri puta je bio biran u EBU big band, rame uz rame sa evropskom džez elitom: u Briselu, Oslu i Parizu. Mesto prvog alta i soliste su mu nudili najpoznatiji evropski džez orkestri Nemačke, Belgije i Francuske, ali je Sađil odbijao da napusti Beograd.
Poznati američki saksofonista Don Bajas ga je nazvao "pesnikom na saksofonu", a legendarni Laki Tompson je za Sađila rekao da je „prosto fenomenalan“, pošto je izrazio nevericu da je moguće "na takvom kršu" od saksofona proizvesti takav ton.
Njegove snimke je izabrao i svom milionskom auditorijumu predstavio proslavljeni Vilis Kanover na talasima kultne emisije "Voice of America".
Krajem sedamdesetih godina prihvatio se pedagoškog rada kao dirigent amaterskog big benda "Španac" sa kojim je osvojio prvo mesto na festivalu u holandskom gradu Tilburgu.
Sa Stjepkom Gutom osamdesetih je vodio omladinski big bend pri Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Mnogi od njegovih "momaka" danas čine okosnicu domaće džez scene.
Bubiša Simić, dugogodišnji dirigent Džez orkestra i Sadjilov saradnik, evocirao je Edikinu sahranu pod vazdušnom opasnošću: "Znali smo da bombe ne mogu da nas pogode, jer nigde drugde nismo mogli da budemo, osim u povorci i pratnji Edikinoj", a o stvaralaštvu kolege kaže, "uvek kada čujem Edikin saksofon, odmah znam da je on u pitanju, to je Edika i to je to"!
"Inicirali smo izdavanje ovog diska jer ne želimo da se ova pionirska generacija zaboravi", kaže Marina, ćerka Edike Sadjila, preminulog 1999. za vreme bombardovanja Srbije, "ne dam da se sećanje na njih pregazi, jer bili su prvi i bili su dobri".
Uspomeni na Eduarda Sadjila svoja sećanja pridružili su i članovi novog džez sastava Tri tenora, sastavljenog od muzičara iz Big benda, koji su svojim nastupom, svirajući doduše, repertoar iz osamdesetih godina prošlog veka, uveličali drugo veče Beogradskog džez festivala.
Publike nije bilo mnogo, broj je rastao kako je noć prolazila a svi koji su se pojavili - ostali su "zakucani" odličnom muzikom.
Prvo su publiku zagrejali dinamičnim dijalogom klavira i bubnja talentovani Sempltonov bubnjar Eliot Benet i Geof Ils, umetnik koji u okviru festivala drži radionicu "The Art of Piano".
Zatim su nastupili Dave Stapleton Quintet iz Kardifa, izuzetna ekipa okupljena oko "Royal Colledge of Art and Drama", sastav koji izvodi autorsku muziku pijaniste za koga ostrvska štampa kaže da se po njegovom radu vidi da "engleski džez ima budućnost", što su svojom svirkom i dokazali.
Drugi je nastupio trio norveškog gitariste Eivinda Arseta, koji eksperimentišući sa procesovanjem zvuka i elektronskim elementima preispituje kroz džez muziku zvuk klasične rok trojke (bubanj, bas, gitara).
I jedan i drugi nastup su na svoj način oduševili okupljene ljubitelje džeza, sviralo se do kasno u noć.
(MONDO)
