Ili, kako je koncert jednog svetskog benda, umesto vrhunskog doživljaja za muzičke sladokuce pretvoren u ogled o šibicarenju.
Ili, kako je koncert jednog svetskog benda, umesto vrhunskog doživljaja za muzičke sladokuce pretvoren u ogled o šibicarenju.
Nouvelle Vague je uspeo u nečemu što je san svakog cover band-a – da postanu slavni svirajući tuđu muziku, obiđu planetu i obezbede sebi sasvim pristojne prihode.
Tajna njihovog uspeha je, naravno, u načinu na koji izvode sve te novotalasne i punk hitove s početka osamdesetih prošlog veka i specifičnoj energiji koju njihovo izvođenje nosi.
Ovime su stekli mnogobrojnu armiju poštovalaca i u Beogradu. Njihov nastup u Domu omladine pre dve godine je bio pravi mali muzički dragulj u ne preterano zanimljivom koncertnom životu. Ništa ih nije moglo omesti da ponove taj uspeh i ove godine, ovoga puta u SKC-u.
Ništa, sem srspkog šibicarenja. Uvaženi vodič kroz beogradski, a bogami i novosadski gradski život, Yellow Cab rešio je da krene i sam da organizuje događanja. I odabrao da nam uništi doživljaj o NV.Nouvelle Vague je uspeo u nečemu što je san svakog cover band-a – da postanu slavni svirajući tuđu muziku, obiđu planetu i obezbede sebi sasvim pristojne prihode.
Tajna njihovog uspeha je, naravno, u načinu na koji izvode sve te novotalasne i punk hitove s početka osamdesetih prošlog veka i specifičnoj energiji koju njihovo izvođenje nosi.
Ovime su stekli mnogobrojnu armiju poštovalaca i u Beogradu. Njihov nastup u Domu omladine pre dve godine je bio pravi mali muzički dragulj u ne preterano zanimljivom koncertnom životu. Ništa ih nije moglo omesti da ponove taj uspeh i ove godine, ovoga puta u SKC-u.
Na ovaj koncert sam pošao stvarno sa idejom da napišem nešto pozitivno, da pohvalim, da kažem kako je, eto, moguće i u Beogradu da se skupi pristojan svet koji se dobro zabavlja uz muziku koja nije baš najpopularnija ovih dana u Srbiji.
Svako ko je prilazeći SKC-u video gomilu ljudi koji traže kartu viška, pomislio je da se u Beogradu dešava nešto nesvakidašnje.
Svako ko je ušao u SKC shvatio je da se dešava upravo nešto svakidašnje. Organizator je rešio da proda stotine karata više od kapaciteta prostora, kako bi malo šišao ovce.
Naravno da je koncert kasnio. I to čitavih sat i 15 minuta. To je i Bora Čorba u svojim najalkoholisanijim danima retko sebi dozvoljavao.
Za tih 75 minuta nauživali smo se gledajući naslovnu stranu Yellow Cab-a na dva ogromna platna, oznojili se a da nismo ni počeli da igramo ili pevamo uz muziku, a jednu devojku su izneli na ramenima, pošto joj je pozlilo.
I onda je krenulo mučenje, koje je vaš reporter rešio da napusti nakon 50 minuta.
Naravno da je zvuk bio krš. Četiri ipo zvučne kutije stvarno nisu dovoljne da istaknu bogat zvuk Nouvelle Vague i boju glasova Melanie i Phoebe.
Naravno da su stotine ljudi pokušavale, izvijajući vratove, da između stubova nešto vide, pošto teško da su nešto mogli da čuju. Iz mase se čuje ženski glas: "Ja vidim samo mikrofon." Dobro je da je i to videla.
Banda pokušava publiku da zagreje hitovima "Blue Monday" New Order-a i "Dancing With Myself" Billy Idola. Ziceri koji ne postižu nikakav efekat.
Nekoliko ljudi pokušava da igra u neopisivoj gužvi, nešto njih se klacka i cupka. Skoro maniristički vrište u pauzama između pesama.
Pevačice se svojski trude, ali trenutak kada je vaš reporter odlučio da izađe sa koncerta je bio kada je Melanie Pain skoro preklinjući pokušala da natera publiku da peva refren "Too Drunk To Fuck" Dead Kennedys. Publika je ćutala. Izvinite, ali na ovoj pesmi šutka je u celoj sali, a ne tišina.
Preklinjem Yellow Cab da odustane od "serije budućih događanja" i zadrži se na poslu koji zna da radi, a to su najave događanja!
A tih 1.500 dinara koje sam bacio nadoknadiću tako što narednih 17 meseci neću kupovati Yellow Cab. Ionako od maja kreće da izlazi beogradsko izdanje Time Out-a.
(Tekst i foto - Boris Milićević, MONDO)
