Džiboni: Ne razumem ovo vreme skandala (FOTO)

Na regionalnoj muzičkoj sceni, Zlatan Stipišić kojeg svi znamo kao Džibonija (Gibonni), prisutan je još od davne 1985. godine kada je bio pevač u bendu Osmi putnik, a kasnije i u Divljim jagodama.

Zbog odsustva hard rok zvuka u njegovim solo projektima, ali i klasičnom prizvuka pop muzike, Džiboni je na neki način svojevrsni autsajder među kolegama i s jedne i s druge strane muzičkih voda.

"Odlično se osećam povodom toga. Vidiš u jednom momentu kako je ipak sve to kliše. Ljudi koji su u rok muzici, glume samo u akcionim filmovima, ljudi što su narodnjaci, oni samo glume u vesternima. A, ima i drugih filmova, gde se žanrovi menjanju. Jedan od njih je Tarantino, gde se meša i komedija i tragedija i horor i akcija, čak na jedan momenat može da podseća i na pozorište. Tako da, ja jednostavno sebe vidim kao da režiram, nisam baš Tarantino, ali eto ni Vudija Alena ne znaju gde da svrstaju. Ja ne želim sebe staviti u kliše i u neku kategoriju, i to mi nije ni potrebno", rekao je Džiboni za MONDO.

Ono što je na neki način i fenomen kada je njegova muzika u pitanju, je to što oni koji i znaju i ne znaju njegove numere, kada ga čuju uživo, neizostavno osete nalet energije i omađijani osećaj povezanosti uz reči koje on prenosi.

"Ideja je da ti kad čuješ neku pesmu na radiju, ti osetiš prema toj osobi koja je to pisala da je to ili srodna duša ili ne. ja sam shvatio ustvari da je svaka moja pesma otvoreno pismo koje dolazi do moje sorte ljudi. Ona zaobilazi sve koji nisu takvi i dolazi do mojih ljudi kojima sam ja nasjličniji. To je jedna fantastična situacija koje često nismo svesni. Ako ljudi pišu hitove samo da bi se dopadali nekome, ti praktično onda oko sebe okupljaš ljude koji se okupljaju oko laži. Ali, ako pevaš to što misliš onda dolaziš do ljudi koji razmišljaju slično kao ti. To je meni možda i najveća vrednost od svega ovoga čime se sam se bavio u životu. Što znam da u svakom gradu postoji nekoliko hiljada ljudi koji imaju sličan senzibilitet kao ja. Sad bi neko mogao reći da sam ja popularan, ali to nema veze, jer mojih nekoliko hiljada ljudi u milionskim gradovima su samo promili. Ja i dalje mogu izaći na ulicu i biti jako anoniman što je super, ali imam nekoliko hiljada prijatelji i to je fantastično."

Koja je razlika između Zlatana i Džibonija?

"Kad je moja ćerka bila mala video sam da joj to stvara zbrku u glavi – ko je Zlatan, a ko je Džiboni. Onda sam je pitao: 'Je l' ti više voliš mene ili Džibonija?' Ona mi je rekla da više voli Džibonija, zato što se lepše oblači! Tako da bi mogli reći da je razlika između Zlatana i Džibonija što se Džiboni lepše oblači. Zlatan ide po kući u papučama, raščupan i kašlje", rekao je Džiboni kroz smeh.

On je istakao za Beograđane da će koncerti u Centru "Sava" trajati onoliko koliko publika to bude želela, a ne viđamo ga često na bini, jer rutina "ubija" žar.

"Mislim da u ljubavi i muzici ne sme doći do rutine. Meni je zato draže tri koncerta, nego pet. Zato što znam da mogu svu svoju energiju fokusirati na maksim tri koncerta. Mogli smo da i idemo i dalje, da imamo više koncerata, ali ja jednostavno ne želim da bude rutinski, ne želim da sebe uhvatim na bini da ne znam da li je ovo sedmi ili osmi koncert."

Gibonni - akustična igra sa osećanjima Beograđana

Koliko je najduže što možete da izdržite da ne nastupate pre publikom?

"Jako dugo. To znači da sam u nekoj kreativnoj fazi, da ne što pišem i da mi je možda potreban neki mir."

Ali, onda dobijete potrebu da tu sinergiju podelite s publikom?

"Tako je. To mi uvek nedostaje, ali jednostavno to tako moraš. Jer, kad kreneš na put to nosi sa sobom nekakve banalnosti – recepcija, hotel, rezervacija, da li imamo goriva... Ne da mi se to. Na primer, ja sad s tobom razgovaram i meni je jako ugodno, ali ja za ovo vreme za koje mi pričamo, ne pišem u sobi pesme – ono zbog čega mene ljudi ustvari vole. Ja sad ustvari ne radim svoj posao. Tako da meni treba jedan mirni period da bih mogao pisati", istakao je on.

Kako nastaju vaše pesme?

"E, kad bih to znao, ja bih pisao svaki dan!"

Koji su onda to neki osnovni elementi za vaše stvaralaštvo – možda samoća?

"Da, volim da pišem pesme u prirodi. Mnogo sam pesama napisao na moru, u brodu. Uvek sam imao neki brod koji mi nije toliko služio da bi ja bio neki veliki moreplovac, već mi je to bio svojevrsni atelje. Ima nešto u tome dobro. To je baš malo kvadrata, brod je uvek onako skučen. Onda, imam tu jedan uljani radijator – važno je na moru zimi da bude toplo, da ne odustaneš nakon prvog akorda. Tada imam mir da nešto završim, nekad bude dobro, nekad ne. Uglavnom, ja ne mogu da stvaram u histeričnim situacijama. Meni treba taj neki mir i priroda. Pre ću napisati pesmu u šumi, nego u hotelu."

Tvorac pesama poput "Libar", "Mirakul", "Judi, zviri i beštimje", "Činim pravu stvar", "Ja ću budan sanjati" za sebe ističe da nije skroman, iako je to jedan od opisa koji bi svako izdvojio iz razgovora s njim...

"Meni je jedan jako mudar i možda i najpametniji čovek u našoj branši, ostavljam vama da gatate ko je to, rekao: 'Nemoj nikad na Balkanu da pričaš da si puno radio, nego pričaj da si imao sreće.' A, ja moram nažalost za sebe da kažem da jesam radio. Ne smatram sebe nekim ko će uzeti gitaru i biti veliki mozak. Ja verujem da ja mogu da radim, da napišem nešto prosečno, nešto malo bolje i onda se u nekom trenutku dogodi i nešto jako dobro. I onda to jako dobro želim da podelim sa vama. Nemam osećaj da ja briljiram. To nije skromnost, nego iskrenost. Skroman nisam nimalo, i meni je drago da slušam komplimente. Ja ipak, na primer, dosta radim, sviram i uvek su mi misli usmerene ka tome. Ali, nisam svaki put dobar."

Gibonni - tajna veština oduševila Beograđane

Kako biste ocenili muzičku scenu na našim prostorima danas?

"Ja nekako uvek veći interes imam za onu muziku koju ja ne radim i koju ne znam da radim. Nekad će me više uzbuditi novi album od bendova poput Letu štuke, Partibrejkersi ili Disciplina kičme. Više me to zanima nego šta će raditi pop izvođač. Pop muziku znam kako se radi i radim je bolje nego oni, ali mene zanima da slušam nešto što ne znam."

Na koje načine i da li mislite da bi "stara garda" muzičara mogla da ustupi prostor i pomogne mladim muzičarima da dobiju svojih "pet minuta"?

"Često su me to pitali, ali nažalost ja nemam odgovor, jer ja se držim zubima i noktima za krhotine stare slave kad su pravila bila drugačija. Kad sam tek počinjao, vest je bila da ima jedan sjajan bend u garaži i da oni nešto rade. Sada je vest samo ako oni zapale tu garažu. Sad je vest samo skandal, a ne da neko nešto dobro radi. Kako je moj mentalni sklop ostao u minulim vremenima, ja ne znam šta da savetujem novima. Meni je ovo vreme nejasno. Nejasno mi je kako može Lady Gaga da ima više pregleda nego Brus Springstin. Potpuno mi je to nejasno. Možda bi Springstin mogao da mi da nekakav savet, možda bi mi rekao: 'Ne znam sinko moj, radi to dok te neko hoće' (smeh). Tako da ja ne mogu ništa reći ovim mladima, ne znam da im dam savet za ovo vreme."

Znamo kako se publika oseća nakon vašeg koncerta, ali kakva energija vama ostaje nakon uspešnog izvođenja?

"Ista kao i njima, Dogodi se jedna vrsta zajedništva, tako da na mene mnogo utiče raspoloženje i reakcija publike. To bih mogao uporediti čak i s nekakvom nadrimedicinom. Jer, dešavalo mi se da dođem na nastup umoran, s bolovima u leđima, ali nakon dva i po sata koncerta, siđem zdrav. A, šta sam radio ta dva i po sata – nisam bio na masaži. Ta energija je uhvatljiva, ona je opipljiva, to je nešto neverovatno."

Gibonni za MONDO: Dalmatinci ne plaču

Ako vam nije bilo dosta reči ovog divnog muzičara (nama definitivno nije), onda bi najbolje bilo da se spremite za razmenu eksplozivne energije koja očekuje sve posetioce Centra "Sava" 11, 12. i 15. novembra gde će vas Džiboni "dočekati".

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava,kao i na Twitteru@Mondo_zabava.