Kanadski pevač napravio je u beogradskoj Hali sportova pravi mali kazino dostojan Las Vegasa, i prošetao publiku kroz zajedničko muzičko, i životno sećanje.
Kanadski pevač Pol Enka napravio je u beogradskoj Hali sportova pravi mali kazino dostojan Las Vegasa, i prošetao publiku kroz zajedničko muzičko, i životno sećanje.
Početak večeri nije obećavao – par stotina VIP i "običnih" gostiju stajalo je, bez pomeranja, pred Halom. Koncert, u najavi, kasni. Obezbeđenje šturo objašnjava da ulaska još uvek nema, jer bina preti da se sruši?! Sumnje u organizatore, neverica prema malom broju ljudi koji su došli da čuju ovakvo ime. Masa širi otvorenu sumnju prema podobnosti prilično oronule Hale, i opšti pesimizam.
Skoro sat vremena cupkanja, davljenja u dimu hola, konačno se otvaraju vrata same Hale, čiji je parter zastrt crvenim itisonom za VIP goste. Dok grickate kikiriki, pitate se što li su to baš "veoma važna" mesta, kada su samo malo bliže bini od vas običnih smrtnika, koji žuljate zadnjicu na klupama tribina.
Odgovor ubrzo stiže, kao i publika! Hala se konačno napunila, a koncert odmah počinje. Enka u velikom stilu šoumena protrčava kroz prolaz između VIP-ova, gde će provesti najveći deo vremena tokom cele večeri. Dakle, oni sa najskupljim kartama imali su praktično sopstveni mali šou, jer se neuništivi pevač sve vreme peo na stolice, plesao sa damama u publici, slikao sa njima, posvećivao im pesme…Početak večeri nije obećavao – par stotina VIP i "običnih" gostiju stajalo je, bez pomeranja, pred Halom. Koncert, u najavi, kasni. Obezbeđenje šturo objašnjava da ulaska još uvek nema, jer bina preti da se sruši?! Sumnje u organizatore, neverica prema malom broju ljudi koji su došli da čuju ovakvo ime. Masa širi otvorenu sumnju prema podobnosti prilično oronule Hale, i opšti pesimizam.
Skoro sat vremena cupkanja, davljenja u dimu hola, konačno se otvaraju vrata same Hale, čiji je parter zastrt crvenim itisonom za VIP goste. Dok grickate kikiriki, pitate se što li su to baš "veoma važna" mesta, kada su samo malo bliže bini od vas običnih smrtnika, koji žuljate zadnjicu na klupama tribina.
Dok prvobitni šok prolazi, Enka (66) počinje hit "Diana", koji ga je učinio idolom tinejdžerki pre nekih pola veka. Pomislili biste da bi prepoznatljivi glas morao makar malo da bude oštećen godinama, "kilometražom", ali nije tako. Duhoviti i razigrani Enka grmi sve vreme nesmanjenom žestinom "That's what you are", "Crazy love"…
Ceo nastup kao da se sastojao iz dva dela, koja su se međusobno preplitala. Vrckave pop hitiće, obrade modernih pesama i klasike smenjivali su setni, u svojoj lepoti skoro bolni momenti, u kojima se legendarni zabavljač prisećao davnih ikona muzike, ili bliskih osoba.
"Times of your life" – "najlepši trenuci vašeg života", praćeni su video snimcima prvih nastupa, blentavog raspevanog klinca kojeg prepoznajete kao Enku, pet preslatkih beba, i slike žena koje su te bebe, tokom godina, postale. Beograd davno nije video više emocija pod jednim krovom, dodatno potpaljenih notama besprekornog Big benda.
"Good morning yesterday, You wake up and time has slipped away. Suddenly it's hard to find, the memories you left behind, Remember, do you remember?"
Uz slike porodice, provlače se i poznati koje je Enka znao, voleo ili sa njima radio. Iako je konkurencija žestoka – Elvis, Selin Dion, "Bitlsi", Ed Saliven, ipak najveći aplauz dobija lik Frenka Sinatre.
Pevač odlučuje da dokusuri i poslednje devojke i dame u publici koje još nisu povadile maramice, pa pred publiku izvodi svoju Anu, koja mu je pre tri godine rodila prvog sina, i time mu ostvarila veliki san. Ali Enka je, pored pet ćerki i sina, ostavio hiljade svoje "dece" – svojih pesama, koje je sa jednakim žarom i uspehom stvarao za sebe, kao i za druge.
Ipak, vreme je za još jedan romantično veseli segment – "Jump" Van Halen, pa "Love me warm and tender", "Puppy love", "Lonely boy", "She's a lady"…Pevač i dalje neumorno šparta kroz publiku, pa čak pleše i stiskavac sa zbunjenom srećnicom iz prvih redova. I njega stižu emocije.
"Vama, vašim porodicama i vašoj zemlji" nazdravlja on Beogradu, uz obećanje da će se vratiti, i slatko-tužnu baladu Erika Kleptona "Tears in heaven".
Enka zatim uzima akustičnu gitaru, i uz pratnju još tri gitare peva hit koji je napisao za Badija Holija, i koji je bio poslednja pesma koju je Holi ikada snimio – "It doesn't matter". Savršen tajming za još jednog prerano nestalog gorostasa rokenrola, i pesmu "Smells like teen spirit" Nirvane.
Video omaž vraća nam sliku i glas davnog Semija Dejvisa Juniora, takođe maga moderne industrije zabave. U potresnom trenu, Enka tercira glasu Dejvisa, i setno ga odjavljuje rečima "Laku noć, Semi".
Izuzetni zabavljač je, pored turneje kao životnog stila, napisao i neke od najslavnijih pesama u istoriji muzike. Jedna od njih je svakako "My way" Sinatre, koja nagoveštava kraj koncerta. Majstor za evociranje uspomena dotakao je svaku osobu u Hali na poseban način, ali je bez patetike, u odsečno veselom stilu, gostovanje u Beogradu završio hitićima "New York, New York", "Twist&Shout" i drugim.
Šta reći, i kako se osećati posle ovakvog koncerta? Možete biti u raspoloženju za romantiku udvoje, solo šetnju, nastavak zabave negde u gradu… Takođe možete da se udubite u to kako, naprimer, nije toliko loše što sudije u "Idolu" i sličnim takmičenjima bez pardona raskomadavaju potencijalne pevače, jer vam je odjednom jasno da muzikom, ipak, ne bi trebalo da se bavi bilo ko. Veština da nekoliko hiljada ljudi svojim glasom transportujete u šljašteći kič kazina Las Vegasa, ili majčin zagrljaj, pogled izgubljene voljene osobe, osmehe dece…
Enka ume da raspline vaše misli, bez da vas nedolično "raspilavi". Uspomene vam izvlači pre nego što postajete svesni da ste ih čuvali sve vreme. Takva sećanja, i takve emocije čine da on opstaje na sceni pola veka, ali većini ostalih čine – ceo život.
"I've loved, I've laughed and cried.
I've had my fill, my share of losing.
And now, as tears subside,
I find it all so amusing.
To think I did all that;
And may I say - not in a shy way,
No, oh no not me,
I did it my way..."
(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)
