Na današnji dan pre 36 godina u Njujorku je ubijen Džon Lenon, jedan od najvažnijih muzičara planete.
Pre nekoliko meseci, Mark Dejvid Cepmen, koji sada ima 61 godinu, tražio je od suda da bude osloboden iz zatvora. Ponovo (po deveti put) je odbijen, a novu priliku da bude pomilovan imace za dve godine.
Ko je, uopšte, taj Mark Dejvid Cepmen?
To je covek koji je ušao u istoriju po zlu. Covek, ocigledno poremecen, koji je želeo slavu tako što ce ubiti jednog od najznacajnijih na svetu - Džona Lenona.
Tog 8. decembra 1980. godine, Cepmen je ispalio više hitaca u Lenona ispred njegove zgrade u Njujorku. Samo nekoliko sati pre zlocina, taj isti Cepmen bio je ispred Lenonove zgrade, koji mu je ljubazno dao autogram.
Cepmen nije bežao. Sacekao je da dode policija. A u ruci je držao Slezindžerov roman "Lovac u žitu" i 14 sati muzike grupe The Beatles.
"Moj mozak je sociopatski. Kako se bližio cin, nekih sat vremena pre toga, mnogo sam pricao sa sobom. Pomolio sam se i tražio od Svevišnjeg da me preobrati, da to ne ucinim... nisam mogao, nisam mogao... Bio sam opsednut samo jednom mišlju - da budem poznat", ispricao je ubica.
Pre 36 godina, svet je ostao bez Džona Lenona, coveka koji je bio deo najpoznatijeg liverpulskog benda The Beatles, i koji je potom tokom solo karijere napravio mnogo pesama koje ce trajati i u nekoj "novoj dimenziji".
Džon Lenon i Pol Makartni su zauvek promenili svet (toga tada, naravno, nisu bili svesni), kada su u Liverpulu osnovali bend The Beatles.
Liverpulski decaci zaludeli su svet! Bili su potpuno drugaciji od svega što je do tada vidjeno u muzici. Harali su svetom, devojke su vrštale za cetvorkom, za ono vreme, cudnih frizura. Džon Lenon je bio "prvo lice" grupe, koja je izvršila najveci muzicki uticaj u istoriji moderne civilizacije.
"Deo mene veruje da sam gubitnik, a drugi da sam Svemoguci", rekao je jednom prilikom (ni danas niko ne zna da li se zezao ili je to stvarno mislio).
Lenon i Makartni nisu bili istog senzibiliteta, štaviše, ali ih je njihova zajednicka ljubav prema rokenrolu i istorijski kontekst nastajanja popularne kulture, spojila u jedno od najznacajnijih partnerstava (ne samo muzickih) novog doba.
Prvi singl koji su objavili u Velikoj Britaniji bio je "Love me do" oktobra 1962. godine, a u SAD "Please Please Me/Ask Me Why", februara 1963. godine.
Nekoliko meseci posle ubistva americkog predsednika Džona Kenedija novembra 1963. godine, "Bitlsi" su debitovali u SAD u emisiji "Ed Salivan šou" i taj nastup je direktno prenosila CBS televizija, a mogli su da ga vide i Evropljani.
Za taj nastup trebovano je neverovatnih 50.000 ulaznica, a mesta je bila samo za 700 srecnika/ca.
"The Beatles" su svirali pet pesama - "All My Loving", "Till There Was You", "She Loves You", "I Saw Her Standing There" i "I Want To Hold Your Hand". Te veceri, prenos je gledalo 37 miliona ljudi. Za vreme njihovog nastupa - sve je stalo.
"Bitlmanija" je stvorena.
Prvi koncert u SAD "The Beatles" su održali 11. februara 1964. godine, samo dva dana posle prvog televizijskog nastupa.
Od 1962. do 1970. godine, "The Beatles" su snimili 214 pesama. Za svo to vreme postojale su razne špekulacije u vezi sa tim o cemu to zapravo "Bitlsi" pevaju, da li tu ima neke "skrivene poruke"...
Medutim, svih pet prvih albuma "The Beatles" - "Please Please Me", "With The Beatles", "A Hard Day's Night", "Beatles For Sale" i "Help!" imali su za lajt motiv - ljubav.
Džon Lenon je tada bio oženjen Sintijom Pauel, a Pol Makartni je bio u jednoj vezi, tako da je logicno da su u to vreme pevali samo o ljubavi. Prva pesma koja nije govorila o ljubavi nastala je 1965. godine - "Nowhere Man", a napisao ju je Džon Lenon.
Iz braka sa Sintijom Pauel ima sina Džulijana, koji je bio inspriacija za nekoliko pesama "The Beatles", poput "Lucy in the Sky with Diamonds".
Poslednje zajednicko snimanje u studiju grupa je imala avgusta 1969. godine, a u januaru naredne godine objavljen je njihov poslednji zajednicki singl "Let It Be". Aprila 1970. godine Makartni je objavio raspad grupe, a to se zvanicno dogodilo 31. decembra te godine. Kao razloge, Makartni je naveo licne, muzicke i poslovne razlike.
Zanimljiva je prica o tome kako su Beograd i Srbija (ondašnja) Jugoslavija uopšte culi za Lenona i Bitsle. Zasluge pripadaju legendarnom košarkašu Radivoju Koracu, koji se sa jednog puta vratio sa "singlicom" Bitlsa i pesmom "Love me do".
Tu plocu odneo je u Radio Beograd, u emisiju "Sastanak u 9.05". Tako su Bitlsi, te 1962. godine, ušli u živote Jugoslovena... Mladi su poceli da puštaju kose, poput "onih ludih Engleza", išli su na nerve starijima, grupe koje su želele da lice na Bitsle nicali su kao pecurke posle kiše...
"Cupavci", kako su zvali tu "dekadentnu omladinu", imali su svoje neprijatelje u vidu tadašnjeg komunistickog režima, uvreženog shvatanja u društvu da sve mora da bude "pod konac", da "tamo neka kreštajuca muzika" kvari našu dobru omladinu... Cak je iz Kruševca tada stigla vest:
"Na korzou nasilno ošišano 11 omladinaca!".
Srecom, oni hrabriji, ona svesnija omladina nije ustuknula pred "mejnstrim" mišljenjem i stavovima. Beogradska omladina, pogotovo, pocela je da se buni, nije dala na sebe. Uostalom, koju godinu kasnije dogodile su se cuvene studentske demonstracije (1968. godine).
Svega toga možda ne bi bilo da nije bilo Džona, Pola, Ringa, Džordža i drugih muzicara koji su uneli taj pobunjenicki duh i razmrdali mlade u svetu.
"Bitlsi su grupa cija muzika je, možda više nego bilo cija druga, uspela da nadživi propast gramofonske ploce, slom kompakt diska i diskografske industrije uopšte, kao i pojavu interneta. Bitlsi i njihova muzika jesu simbol prkosa ovim mutnim i ružnim vremenima, dokaz da nije oduvek bilo ovako i nada da ce nekad, makar i u dalekoj buducnosti, biti bolje", rekao je jednom prilikom publicista Ivan Ivackovic.
Džon Vinston Lenon je roden 9. oktobra 1940. godine u predgradju Liverpula. Kao pripadnik srednje klase, imao je mogucnost da se školuje na prestižnom art koledžu. Za razliku od njega Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star živeli su u skucenim kucama koje je izgradila britanska vlada.
Srednje ime Vinston roditelji su mu dali zbog divljenja britanskom premijeru Vinstonu Cercila, a potom je Lenonova supruga Joko Ono, promenila njegovo srednje ime u Ono.
Džon Lenon je bio multimedijalna licnost, višestrani umetnik, pacifista, pomalo "caknut" i nastran, ali svakako izuzetno plodan muzicar, kompozitor, pesnik, tekstopisac.
U velikoj anketi objavljenoj 2002. godine, BBC je svrstao Džona Lenona medu prvih deset najznacajnijih Britanaca, a ugledni magazin "Rolingston" ga je 2008. godine proglasio za petog najznacanijeg pevaca/muzicara svih vremena.
Život nije bio naklonjen Džonu Lenonu. Pedesetih se dokazivao, šezdesetih je pokušavao da uguši bol za majkom, a sedamdesetih je bio u rasulu. Posle raspada grupe, stvarao je kontroverzne albume, a uticaj njegove druge žene Joko Ono, koju je upoznao na jednoj izložbi, bio je ogroman.
Joko Ono (u prevodu Dete okeana), kcerka uticajnog japanskog bankara, bila je u braku sa americkim filmskim i muzickim producentom Entoni Koksom sa kojom ima kcerku Kjoko. Medjutim, kada je upoznala Lenona, a njihova ljubavna veza postala javna, muž je napustio i bukvalno oteo kcerku, o kojoj ni danas ništa ne zna.
Joko je znacajno uticala na Lenona, pre svega u muzickom, ali i svakom drugom smislu. Lenon je 1969. godine objavio pesmu "Give Peace a Chance", što je bila muzicko-politicka "Biblija" para Lenon-Ono.
Tokom 1974. i 1975. godine Lenon je bio odvojen od Joko, živeo je sa drugom ženom, ali uz znanje i neku vrstu blagoslova Joko Ono. Ipak, Joko nije želela da tek-tako prepusti Džona, tako da su se pomirili, a na svet dolazi i njihovo dete Šon.
Neposredno pre smrti, objavio je album "Double fantasy", u kojem govore o izgubljenim godinama, ali i raduju se ponovo pronadenom smislu.
Bio je veliki protivnik rata u Vijetnamu, ali i izrabljivanja ljudi. Mogao bi i da se nazove jednim od lidera "radnickog sindikata sveta", jer se uvek zalagao za radnicka i ljudska prava. Ili, kako ga je svojevremeno nazvao Ivackovic: "Džon Lenon je bio poslednji generacijski komandant mirovog pokreta iz šezdesetih".
Uostalom, evo dokaza
