Mlada pevačica i kantautorka Iva Mišović, koja nastupa pod pseudonimom Lorens, objavila je prvi singl za nemačku izdavačku kuću Filter Records. Singl se zove "Close", a mi smo sa Ivom, kćerkom modne novinarke Irene Mišović, razgovarali o muzici, životu u Berlinu, i mnogim drugim temama!
Počela si da pišeš muziku još kao tinejdžerka, kakve su bile tvoje prve pesme?
Počela sam da pišem još od trećeg razreda osnovne škole. Tad su mi pesmice bile jako smešne jer sam pisala o stvarima o kojima ništa nisam znala, kad sam ušla u tinejdžerske godine, zapravo sam krenula da otkrivam svoj način pisanja i tada su pesme bile o odrastanju, jer sam kroz to prolazila.
Rekla si da je ova pesma napisana po izlasku iz toksične veze, prethodna nakon ljubomorne scene... Da li muzika ima terapeutsko dejstvo na tebe? Da li kroz muziku možemo da "izbacimo" sve iz sebe?
Da, ja definitvno koristim svoju muziku kao neku vrsti "izbacivanja" emocija i energije. Moje pesme su kao dnevnici i ponekad možda čak i previše iskrene zbog toga. To je moj način izražavanja, za nekoga je to trčanje ili kuvanje ili gluma.
Ime Lorens uzela si iz "Simsa", da li igraš još neke igrice i koje?
Zapravo ne, nisam nikad bila opsesivni igrač igrica, uvek sam bila amater! Mogu da kažem da sam prosla GTA V i Tomb Raidera i to je to od moj gejmerskog života.
Da li si se, kao kćerka poznate ličnosti, suočila sa nekim od predrasuda u javnosti?
Moja mama, je moja mama, nikad je nisam tako doživljava. Volim što je jako postovana u svom radu i što se u tome ostvarila. Dosta sam naučila od nje. Nisam imala predrasude od drugih ljudj, jer nas moja majka nikad nije učila da je bitno biti javna ličnost i mislim da to ljudi znaju koji su radilj s njom. Bitno je kako radiš posao, a ne ko si. Kad ga dobro radiš, pročuje se.
Mama Irena je iz sveta mode, koje savete ti je dala kada je u pitanju stil? I kako bi ti opisala svoj stil?
Što manje razmišljaš to bolje izgledaš, to sam naučila živeći u Berlinu. Ovde imamo formular kako treba izgledati u javnosti i čim se neko malo ističe na ulici, svi ga gledaju. Treba eksperimentisati i biti otvoren, ali takođe znati šta ti stoji i šta umeš da nosiš.
Živiš u Berlinu, a kada se u Beogradu pomene Berlin, prva asocijacija je klabing. Ispričaj nam svoj doživljaj klabinga ili muzičke scene Berlina?
Nisam više velika klaberka, idem isključivo kad pušta muziku neko koga znam! Ozvučenje je dosta kvalitetno, ali uvek je najbitnija muzika! Zato najviše idem na koncerte. Tamo svi održavaju koncerte od Lolo Zouai do Beyonce...Imaju savršen prostor za svakog izvođača.
Zašto bi nekome iz Berlina preporučila da poseti Beograd, i obrnuto?
Esteski slično, mentalno potpuno drugačije! Berlinci imaju više kulture, Beograđani imaju više duha. Berlin preporučujem jer je najjeftinija metropola u svetu sa dosta kulturnih sadržaja i konstantnom zabavom, od muzeja do klabinga, a Beograd bih preporučila zbog kulture i doživljaja. Svako ko je bio, prijatno se iznenadio i zaljubio u naš grad.
Svedoci smo toga da sve više mladih ljudi odlazi iz Srbije i "tamo negde" traži svoje mesto. Kakvo je to iskustvo bilo za tebe, u Americi ili Evropi?
Treba da se pitamo zašto mladi odlaze? Zašto njima nije mesto ovde? Kakvi su uslovi za mlade i kakvi su uzori ili mentori? Na zapadu se rad i talenat poštuju i daje se prilika mladima, jer cilj je da mladi budu budućnost, a ne konkurencija. Tako da sam ja imala jako lepa iskustva koja su uticala da se razvijem kao ličnost.
Kako se dogodila saradnja sa nemačkom izdavačkom kućom?
Čuli su prošlu pesmu, koja je sada povučena i zvali su me na sastanak! Bio je to proces. Ne proporučujem nikome da odmah sedne i nesto potpiše, nego prvo dobro da se upozna sa ugovorom i sa ljudima s kojima ćeš morati dosta vremena da provodiš i da u njih imaš dosta poverenja. Ali jako su mi se dopali, dosta me podržavaju i imamo svašta u planu.
Sama napraviš pesmu, osmisliš i snimiš spot... Da li misliš da mladi umetnici preuzimaju kreativnu kontrolu, nakon decenija u kojima smo gledali kako ih industrija "usisava" i pretvara u proizvode?
Sve zavisi ko ulaže u tebe! Ako si samostalan onda radiš šta hoćeš. Ako imaš veliku diskografsku kuću iza sebe, teško da se nešto pitaš. Ako imaš manju, to je kao familija i zajedno idete ka istim ciljevima. Industrija će uvek imati proizvode. Čak ih malo više kriju, jer znaju da publika ne voli da im je nešto nabijeno u lice! Sad imaju neku vrstu slobode zbog interneta, ali uvek postoje neke prepreke, tako se raste!
Tvoji muzički uzori su...
Depeche mode, Gorillaz, Kejt Buš i Džejms Blejk.
Pesma koju odvrneš kada ti treba nešto da te "podigne" je...
Trenutno stari Džastin Timberlejk kao i Timbaland.
Šta je za tebe najbolja, a šta najgora pojava u muzici u poslednjih godinu ili dve?
Najbolja pojava mi je eksperimetisanje sa flamenko muzikom, čime se bavi Rosalia, a najgori mi je ne obraćanje pažnje na tekstove i prevelika repetacija reči koje ništa ne znače.
U najavi singla navodi se da si "putnik i stranac po sopstvenom izboru". Šta je ono što uvek moraš da imaš sa sobom, a da nisu pasoš, novac, telefon?
Lap top na kome pravim muziku, mikrofon! Pored toga higijena i OK sam, mogu dalje.
Kada ćemo imati priliku da te slušamo live?
Ja se nadam sledeće godine na proleće. To mi nekako zvuči sigurno. Kad izađe EP, to mora da se proslavi.