Poznati bubnjar Dragoljub Đuričić preminuo je danas nakon višednevne borbe sa koronavirusom.
Đuričić je hospitalizovan krajem prošlog meseca nakon što se danima osećao loše i imao visoku temperaturu, nakon čega je odlučio da potraži lekarsku pomoć. Bubnjar koji je tokom karijere svirao na svim kontinentima, pre pet dana je skinut s respiratora, ali su danas, nažalost, stigle tužne vesti o jednom od najvoljenijih muzičara na ovim prostorima.
Dragoljub Đuričić je jednom intervjuu podelio mudrosti kojih bi svi trebalo da se pridržavamo, a jedna od njih je "da svako živo biće u sebi nosi neku posebnost, nešto što zna bolje od drugog.
"To ne treba nikada potceniti, već obratiti pažnju i shvatiti. Tako od svakog nešto naučim. Kada tražiš način da te neko shvati šta si hteo reći, a taj neko te shvati, moraš biti sretan jer si uspio preneti misao. Tako kada uspem preneti ritam, puls, onaj osećaj koji muziku čini toliko posebnom, zapravo budem toliko sretan jer sam naučio još jedan, za mene novi način prenošenja znanja. To me baš čini sretnim, tako se i osećam", rekao je nedavno za Tvoj magazin.
Njegovi intervjui su uvek bili prepuni i priča o sreći i osmehu, zbog čega ćemo s vama podeliti neke od njih:
"Rokenrol je čoveku dao put lične slobode, a meni sve. Uz njega slikarstvo, muzika i pisanje su moj lek protiv depresije koja ume da me obuzme".
"Muzika je bazirana na ritmu, život je baziran na njemu. Ako srce ne otkuca tri puta u ritmu, četvrti put neće ni otkucati".
Na pitanje kada je počeo da se bavi muzikom, rekao je:
"Sada ne znam da li sam tada smirivao sopstvenu postpubertetsku nervozu, ali sam uvek bio prvi u svemu, pa sam tako za ručkom uvek prvi pojeo supu i kašikom udarao po stolu, tanjiru, sve dok ne dođe glavno jelo…"
"Majka mi je kad je umirala skinula kamen sa srca jer mi je rekla: 'Srećna sam što me nisi slušao jer da jesi bio bi isti kao ja. Ovako si me nadvisio' . Odala mi je najveće priznanje u životu iako sam njen jedini učenik koji nije završio fakultet. Mama je bila moja učiteljica".
Dragoljub Đuričić je u jednom od svojih poslednjih intervjua otkrio i kako podnosi situaciju s epidemijom koronavirusa:
"Skoro da je nisam primetio, ništa mi nije teško palo, ni ograničenja kretanja, niti bilo šta što je donela. Mislim da je, kada se okreneš sebi i svojim mislima, sve lakše. Ja uglavnom ignorišem sve što ne volim, što mi ne prija. Žao mi je stradalih, ali sam isključio vesti koje su uglavnom stvarale paniku".
"Ja Novu godinu nikada nisam čekao, a još manje bio nestrpljiv, ona je uvek sama došla kada joj je vreme bilo. Dakle, možemo mi žuriti ili biti spori, vreme ide samo istim tempom i nikada ne ubrzava niti usporava".
O sreći je često govorio i učio nas da se nalazi u sitnicama:
"Krupnih sitnica je jako malo, jedva na prste da ih prebrojiš, a sitnice čine život, svakodnevnicu, sa njima si stalno i uzajamno se trkate tako da život dobija svoju dimenziju".
"Od kada se budim u zelenilu, uglavnom pre izlaska sunca, posmatrajući rađanje dana, učestvujući u miru koji me okružuje, gde jedino ptice remete tišinu, udahnem punim plućima i eto raspoloženja".
"Lepše je kada ti mozak ne smeta, ali ako ga već koristiš, onda moraš da postaviš stvari prema zakonima prirode i dovedeš sebe u stanje kojim mnoge spoljne informacije tretiraš glupostima. Nije nimalo ružno biti glup za mnoge stvari, dok sopstvenim mislima hraniš dušu".
"Sećam se dobro kada sam imao 20-25 godina, pitao sam svoju babu koja je imala blizu 90: 'Znaš li ti, baba, šta znači riječ depresija'? Odgovor je bio: ,'Ne ja, bogami'. Mislim da mi je sve rekla".
(MONDO)