Legendarni pevač Toma Zdravković preminuo je pre 30. septembra 1991. godine od posledice raka prostate protiv kog se borio godinama. Ova velika godišnjica od odlaska pevača, koji je kroz svoje pesme opisao živote ljude, obeležena je ostavrenjem Dragana Bjelogrlića "Toma", koji je posvećen biografiji ovog fantastičnog pevača.
Od izlaska filma cela Srbija bruji o Tominom životu. On je svoj poslednji intervju dao 12. avgusta 1991. godine iz bolnice, a u tom trenutku je sve delovalo vrlo optimistično jer on je život znao da živi punim plućima do poslednjeg daha.
"Život je ponekada imao iznenađujuće obrte. Bilo je mnogo neozbiljnosti. Ali za mene je bilo važno da odem na pijacu i kupim sve cveće! Osim što bih obradovao prodavačice, najviše bih, zapravo obradovao one male, nepoznate ljude kojima sam ga poklanjao. Oni će se, siguran sam, celog života sećati Tome Zdravkovića i poklonjenog cveća.
Toma je u avgustu osećao da je najgore prošlo, a to je objasnio time što se mnogo bolje oseća, ali i tome što se doktori više šale sa njim:
"Sada vidim po profesorima da je najgore prošlo, a i sam se osećam bolje. Znam da me čekaju još mnoga iskušenja, redovne dijalize, operacije... Sve to treba izdržati bez panike i u uverenju da će sve proći najbolje.
Ako je neko i mogao da izdrži to bez straha, onda je to bio Toma, jer kako je pevač naglasio u ovom intervju, on je bio mnogo jači nego što je pokazivao:
"Mnogo sam jači nego što se misli... Ja se ne predajem, da me nije stid ovih ljudi oko mene, sada bih izašao na hodnik i zapevao iz sve snage."
Njegovo pevanje, čini se održavalo ga je u životu, a o želji da peva govorio je ovako:
"Pevaću čim izađem. Neću čekati ni transplataciju, koja će, verujem, uslediti za pet-šest meseci. Pre mnogo godina počeo sam da pevam sa željom da se dokažem, sada ponovo osećam tu želju. Želim pesmu. U meni se bude nove pesme, radosti... Pevao bih za sebe iz sve snage... Čudo je to. U pesmi nema foliranja, zezanja... Pesme su ozbiljna stvar."
Taj avgust 1991. godine bio je pun nade za Tomu Zdravkovića. Tog avgusta činilo se da će uskoro sve ponovo biti u redu.
Naime, Toma je tada saznao da Goran Bregović, još jedna muzička legenda, želi da njih dvojica zajedno spreme pesmu. Ta vest učinila ga je veoma srećnim, a još veću sreću pružila mu je vest da će mu Mustafa Mujagić, nekadašnji menadžer, donirati bubreg.
"Toma je sve to primio gotovo sa nevericom, a meni je teško da prihvatim činjenicu da jedan moj stari prijatelj provede na stalnoj dijalizi", rekao je tada Mustafa.
Međutim, Toma nije dočekao ni saradnju sa Bregovićem, ni Majagićev bubreg. Samo mesec i po dana po izlasku ovog intervju Toma je preminuo, a iza sebe ostavio je mnoge fanove koji su tugovali, a najviše su tugovale Gordana, njegova supruga i Kosara, njegova majka, koja do početka avusta uopšte nije ni znala da joj je sin bolestan.
"Sve do pre deset dana nisam znala da je teško bolestan. Ništa nisam znala, ništa mi nisu rekli", rekla je uplakana Kosara tog 12. avgusta 1991. godine za sarajevske novine.
Već 30 godina porodica i prijatelji obilaze Tomin grob.
(Mondo/Republika)