Aleksandar Milić Mili je na domaćoj muzičkoj sceni prisutan nekoliko decenija, a za sve te godine, uprkos ogromnoj popularnosti, uspeo je da za sebe zadrži neke detalje iz života, te da se o njegovoj intimi i prošlosti malo ili skoro ništa ne zna. Iza ovog kompozitora, muzičkog producenta, tekstopisca, aranžera i vlasnika diskografske kuće stoji mnogo hitova koji su obeležili generacije pre nas, sadašnje, ali i one buduće, koje tek dolaze. O njegovoj neverovatnoj životnoj priči mogao bi da se snimi film, kome bi teško mogao da se odredi žanr. Sada je odlučio da progovori o svemu.
Rođen sam 28. januara 1969. godine u Osijeku. Sećam se da je moje detinjstvo bilo vrlo mirno i sadržajno. Moji roditelji Stanko i Danka su mom starijem bratu Ivanu i meni dali zadatke: imali smo školske obaveze, muziku i sport. Tu smo morali da imamo rezultate, a ostalo smo mogli da radimo šta smo hteli, piše Kurir.
Njegov otac Stanko bio je vrhunski sportista - prvak države u rvanju i neuropsihijatar dok je mama Danka stomatolog. Pored roditelja lekara i Milijev tri godine stariji brat Ivan se posvetio medicini, on je neurohirurg ali i pijanista.
Milijeva porodica bila je vrlo stabilna, živeli su u stanu od 400 kvadrata u Osijeku. Živeli su u tolikom luksuzu da je Mili imao svoj park sa fontanom i sobu od 60 kvadrata.
Roditelji su vrlo rano otkrili njegov dar za muziku, pa su ga već sa 9 godina upisali u muzičku školu. Njegov brat Ivan već je pohađao školu, bio je najbolji učenik, držao je koncerte, ali Miliju nije išlo najbolje. Kako je rekao, bio je najgori učenik u muzičkoj školi, ali je svako veče pisao pesme. Vrlo brzo, imućni roditelji kupili su mu mali studio, gde je počeo da snima, a sa 14 godina snimio je i tri spota za RTV Osijek.
"Te pesme su bile hitovi, puštali su se na Radio Osijeku i Zagrebu, tako da sam nakon par održanih koncerata na kojima sam izvodio svoje pesme, dobio zvanje dobrog kompozitora i lošeg pevača", rekao je Mili.
Upoznavanje Gorana Bregovića 1989. godine bilo mu je presudno. Imao je 18 godina i prijatelj ga je odveo kod Gorana kako bi mu pustili njegov materijal.
"Vrlo dobro se sećam trenutka kada smo ušli u Goranov stan. Od nameštaja nije bilo gotovo ničega i sve to mi je izgledalo neverovatno kreativno. Materijal sam doneo na magnetofonskoj traci koja mi je, kada je Goran rekao da je pustim, ispala, tako da sam je sledeća dva sata namotavao psujući sebe koliki sam baksuz. Ipak, uspeli smo da čujemo nekih desetak pesama, a Brega mi je rekao: "Mislim da bi trebalo da nastaviš da se baviš muzikom." To mi je jako značilo tada", ispričao je Mili koji je u tom trenutku imao kosu i izgledao potpuno drugačije.
Miliju je lepo krenula i karijera, roditelji su mu obezbedili sve što su mogli, a onda je došao rat u kom je sve izgubio. On je iz Hrvatske prešao u Sarajevo, a zatim i u Beograd i to bez ičega. Luksuzan stan u kom su živeli bio je zapaljen, tu su im nestale sve uspomene. Kasnije su ga sanirali, a onda su njegovi roditelji otišli za Beograd u posetu stricu. U tom trenutku počinje haos i sve se menja.
"Ja sam bio tada u Sarajevu, a Ivan u Italiji. Tada situacija u Osijeku eskalira, bilo je mrtvih, rekli su im da više nije bezbedno da se tamo vraćaju. Oni ostaju u Beogradu, sa tom garderobom koju su poneli za dva dana, evo, ceo budući život. Tata je počeo da radi, odmah je našao posao. Mi smo tada mogli sebi da priuštimo jedino kuću u Rušnju, 30 kilometara od Beograda, a ja sam prešao kad sam bio u gradu, kod moje sestre Milice. Imala je mali stan, spavao sam pored neke peći. Imao sam i gitaru sa tri žice, dve godine sam sve hitove na njoj komponovao i nisam hteo da je menjam", ispričao je kompozitor.
Međutim, da uvek može biti gore pokazuje i Milijev primer. Baš kada je shvatio da je u ratu sve izgubio i da od toga nema ništa gore, lekari su mu dijagnostikovali malignu bolest.
"Ja 1992. celu tu godinu dana provodim u borbi sa bolešću, četiri-pet puta sam kolabirao, bilo je pitanje da li ću preživeti iako sam ceo život bio sportista, gimnastičar. Valjda je ta promena psihološki uticala na mene. To je za nas bilo strašno, u toj najgoroj situaciji u kojoj smo se našli, dešava se nešto još sto puta gore. Makar smo dotad svi bili živi i zdravi, a sad nema ni toga. Moji roditelji su tu odigrali veliku ulogu, ne pokazujući strah, gledali su na sve pozitivno i na kraju se tako i desilo", ispričao je Mili, a onda otkrio i da je u najtežim trenucima, dok je bio na hemioterapiji, završavao fakultet, nije se predavao.
"Sa oteklim rukama i braunilama išao sam na fakultet, a kada sam ozdravio otišao sam za Prag da studiram", rekao je.
Ni odlazak u Prag ga nije mnogo usrećio. I tamo se borio da preživi a da ne gladuje.
"U Pragu sam imao toliko novca da mogu da preživim 25 dana. Snalazio sam se kako sam znao, svašta sam radio, i dobro i loše, da bih preživeo. Kad više nisam imao za studentski dom, koji je bio užasan, upoznao sam se s jednim drugom Grkom, koji je studirao medicinu, on me je primio u svoj stan. Nisam imao para ni da produžim vizu, kako bih završio diplomski rad. Imao sam 12 maraka u džepu i bio sam mrtav gladan. Postojale su dve opcije: da odem da jedem i sednem na voz za Beograd ili da odem u "Atrijum", najlepši hotel u Evropi i da naručim sebi konjak i da uživam. To sam i uradio, u Beograd kad sam stigao vozom, samo što se nisam onesvestio od gladi, cuclao sam jaknu ostatak puta", ispričao je.
Aleksandar Milić Mili u braku je sa Ninom, a kako kaže, u nju se zaljubio čim ju je ugledao. U trenutku upoznavanja Nina je studirala u Italiji i imala je momka, ali je Mili to rešio po kratkom postupku.
"Rekao sam joj da sutra idemo na večeru i nakon toga smo otišli u jedan kafić gde sam voleo da idem. Tamo sam je pitao da li ima dečka, rekla je da ima. Odmah sam joj rekao: "Vidi, plan je ovakav: sutra ujutro ti njega nazovi i reci mu da od vas nema ništa, da nije to - to. Mi se čujemo oko podne, ja dolazim po tebe i ti i ja se više ne razdvajamo." Njoj je to bilo smešno, ali tako je i bilo, to je bilo naše drugo viđenje u životu. Od tada do sada imamo najsavršeniji mogući brak, da sam ga crtao ne bi bio takav", otkrio je Mili.
Oni su se 2006. godine ostvarili kao roditelji, dobili su ćerku Miu, a nakon godinu i po dana i sina Markusa i tek sa njihovim rođenjem, Mili je, kao kaže, dobio neku zrelost za koju nije znao ni da postoji.
"Rođen sam da imam nivo ozbiljnosti jednog leptira. Sećam se, kad je ćerka Mia trebalo da se rodi, ja sam shvatio da u kuću ulazi moje dete i da tu mora da bude surova organizacija i da, zbog nivoa odgovornosti, što manje stvari bude na meni. Odmah sam sve organizovao: ko vozi, ko donosi stvari sa pijace i sve ostalo. Jedino što sam ja radio bilo je da kupam ćerku i sina Markusa. Samo sam ja mogao prvih šest meseci da ih kupam, jednom mi je babica pokazala šta i kako, i onda sam ja to preuzeo na sebe, a za sve ostalo bila je zadužena moja supruga Nina", zaključio je Mili.
A kako njegova supruga Nina izgleda, pogledajte u galeriji:
(Mondo/Kurir)